Председник Србије Александар Вучић изненадио је окупљене изјавом о набавци новог наоружања, али овог пута није говорио на војном полигону, седници Владе или конференцији за новинаре, већ под шатором, у крајње неформалној атмосфери.
Говорећи отежано и видно расположен, за шта је заслужна која чашица више алкохола, Вучић је почео да се хвали да је Србија купила америчке борбене хеликоптере „апач“ и да су српски пилоти већ послати на обуку у Нови Мексико.
Како Славија инфо сазнаје Вучићева изјава је тачно пренета и није реч о лапсусу, то би представљало једну од највећих и најскупљих војних набавки Србије последњих година. Проблем је, међутим, у томе што о куповини хеликоптера АХ-64 Апацхе до сада није било званичног саопштења Министарства одбране, Војске Србије, Владе или америчке администрације.
Јавности тако нису познати ни број наручених летелица, њихова верзија, вредност уговора, рок испоруке, начин финансирања, нити пратећи пакет наоружања, резервних делова и обуке. Није објашњено ни када је уговор потписан и како је прошао процедуре које прате продају америчког наоружања другим државама.
Због свега тога остаје отворено питање да ли је Вучић заиста открио строго чувану државну тајну или је под шатором помешао „апаче“ са неким другим америчким ваздухопловима или програмом обуке. Посебно је необично што се овако важна информација саопштава успутно, у друштву окупљеном под шатором, уместо кроз институције задужене за одбрану државе.
Реч је о тешком борбеном хеликоптеру намењеном уништавању оклопних возила, пружању подршке копненим јединицама и извођењу удара у свим временским условима. Најновија верзија АХ-64Е Гуардиан спада међу најпознатије, али и најскупље борбене хеликоптере на свету. Набавка оваквих летелица не подразумева само куповину хеликоптера већ и вишегодишњу обуку пилота и техничара, изградњу инфраструктуре и набавку ракета „хелфајер“, невођених ракетних зрна и друге опреме.
„Апачи“ се суочавају са озбиљним проблемима
Вучићева тврдња долази управо у тренутку када амерички „апачи“ бележе забрињавајући раст броја несрећа. Према анализи војних података коју је објавио ЦНН, од октобра се догодило пет великих несрећа ових хеликоптера. У последњем инциденту у Тексасу погинула су двојица америчких војника, након чега је војска привремено обуставила уобичајене тренажне летове.
Стопа великих несрећа у фискалној 2026. години процењена је на 6,24 инцидента на 100.000 сати лета. Током 2024. забележено је девет великих несрећа, уз стопу од 7,02 инцидента на 100.000 сати.
Посебну забринутост изазивају проблеми са преносним системом. У америчком војном безбедносном билтену наведено је да је у најмање једном великом инциденту забележен катастрофалан квар тог система. Истовремено, део несрећа приписан је људским грешкама, недовољном искуству пилота и све интензивнијој и сложенијој обуци.
То, наравно, не значи да је „апач“ безвредна летелица, али показује да евентуална набавка мора да буде праћена озбиљном проценом трошкова, безбедности, логистике и способности Србије да одржава тако сложен систем.
Неславна историја „апача“ током НАТО агресије
„Апачи“ имају и посебно контроверзно место у сећању грађана Србије. Током НАТО агресије 1999. године у Албанију су пребачена 24 хеликоптера АХ-64А, заједно са „црним јастребовима“, „чинуцима“ и хиљадама војника у оквиру Оперативне групе „Јастреб“.
За њихово пребацивање била су потребна чак 115 лета транспортних авиона Ц-17, али су се Американци на аеродрому Ринас суочили са лошим временским условима, блатом и великим логистичким проблемима.
Већ 27. априла 1999. један „апач“ је током ноћног тренажног лета ударио у дрво и срушио се. Посада је преживела. Други хеликоптер срушио се 5. маја североисточно од Тиране, недалеко од границе тадашње СР Југославије, а оба члана посаде су погинула. Званично објашњење говорило је о отказу репног ротора, али узрок пада никада није дефинитивно утврђен.
Западни извори тврде да „апачи“ нису борбено коришћени против Војске Југославије, док постоје сведочења домаћих војника и старешина да су ипак дејствовали у пограничном подручју. Генерал Божидар Делић својевремено је тврдио да верује да је најмање један „апач“ погођен.
Према анализи бившег припадника ракетних јединица ПВО Зорана Вукосављевића, проблеми су могли настати и зато што се „апачи“ уобичајено користе заједно са копненим трупама, којих НАТО током ваздушне операције није имао на територији СР Југославије.
Сада, 27 година касније, председник Србије тврди да је држава коју су ти хеликоптери својевремено требало да нападају постала њихов купац. Грађани заслужују много више од хвалисања под шатором: потребно је објавити уговор, цену, број летелица и објаснити ко је, када и на основу које одлуке ову набавку одобрио.
(Славија инфо)
