Прочитај ми чланакСитуација у Ормуском мореузу већ је довела до глобалне енергетске кризе. Следећи корак су веће цене ђубрива и хране, као и претња глобалне економске рецесије, изјавио је руски министар финансија Антон Силуанов уочи састанка Управног одбора Нове развојне банке (НДБ).
Како наводи РТВИ, војни маневри одржавају се на полигону „Боровац“, уз учешће око 600 војника, а према званичним информацијама фокус вежби је на тактикама и методама које се користе током мировних операција.
Међутим, Андреј Колесник, члан одбора Државне думе за одбрану, сматра да иза целе приче стоје много озбиљније политичке поруке. Он тврди да власти у Београду покушавају да балансирају између економских интереса, међународног притиска и жеље да избегну могуће санкције, док истовремено одржавају односе са Москвом.
Руски званичник оцењује да овакви потези могу изазвати додатну забринутост у Русији, посебно због чињенице да се НАТО у Москви већ годинама посматра као савез који води политику супротну руским интересима.
Према његовим речима, искуства из претходних међународних операција показују да се иза термина попут „мировне мисије“ често касније појављују озбиљни сукоби и велике људске последице.
Управо због тога, како тврди Колесник, део руских политичких кругова са резервом посматра приближавање Србије структурама НАТО-а, чак и када се оно формално представља као техничка или партнерска сарадња.
Посебно је указао на оно што види као контрадикторност у политици Београда. Са једне стране, Србија одржава блиске политичке и историјске везе са Русијом, док са друге стране организује војне активности са савезом који се у Москви често описује као непријатељски настројен према Русији.
„Русија има само два савезника — армију и морнарицу“, рекао је Колесник у изјави за РТВИ, уз оцену да се међународни односи данас првенствено воде кроз интересе држава, а не кроз емотивне или историјске везе међу народима.
Како пише Реутерс у анализама односа Србије и НАТО, Београд већ годинама покушава да води политику војне неутралности и балансирања између сарадње са Западом и традиционалних односа са Москвом. Управо због тога овакве војне активности редовно изазивају пажњу и на Истоку и на Западу.
Вежбе на полигону „Боровац“ тако су поново отвориле питање колико ће Србија у будућности моћи да одржава истовремено партнерске односе са НАТО и политичку блискост са Русијом.
Реакција Андреја Колесника показује да се у делу руског политичког естаблишмента овакви потези више не посматрају само као техничка сарадња, већ и као сигнал могућих промена у регионалној политици Балкана.
