Ко ће коме ако не свој своме.
За ангажовање фирме „ДГ компани д.о.о.“ из Суботице, чији је власник Иван Дулић, отац бившег министра заштите животне средине и просторног планирања, на санацији депоније у том граду Фонд за заштиту животне 2010. године платио је 16, 8 милиона динара. Новац је, како преноси сајт Пиштаљка, исплаћен кад је председник Управног одбора фонда био тадашњи министар Оливер Дулић, док је уговор о извођењу радова између ЈКП „Чистоћа и зеленило“ из Суботице и „ДГ компани“ потписао његов брат Игор Дулић, иначе директор фирме.

Фонд је одобрио граду Суботици 16,8 милиона динара за суфинансирање пројекта „Фазна санација, затварање и рекултивација депоније у Суботици“. Уговор је потписан 17. марта 2010, док је тек накнадно ЈКП „Чистоћа и зеленило“ (25. марта) доставило фонду спецификацију планираних радова на депонији. Затим, тек након што је Дулић одобрио средства, ЈКП и градоначелник Суботице (15. априла 2010) потписују уговор о суфинансирању пројекта и на крају се све паре с рачуна ЈКП пребацују на рачун фирме „ДГ компани“. Град је, дакле, био само „проточни бојлер“ између фонда и предузећа „ДГ компани“.

Како је Курир у четвртак објавио, фирма породице Дулић посао санације депоније у Суботици добила је у тендерском поступку на крајње дискутабилан начин и то за 47 милиона динара. Где је разлика од око 30 милиона динара?

Игор Дулић објашњава да су радови обављени за 16,8 милиона динара, а онда је уговор прекинут пошто више није било новца.

– ЈКП „Чистоћа и зеленило“ расписало је јавни конкурс и ја сам се јавио и победио. Рађени су радови за 16,8 милиона динара, а онда је уговор прекинут јер није било више новца. Део послова које су нам они дали и за које је било пара ми смо урадили поштено – каже Игор Дулић и додаје да није знао да је породичној фирми „ДГ компани“ паре дао Фонд за заштиту животне средине.

– Не знам одакле је ишао новац, директор ЈКП ми је рекао да новац обезбеђује град – каже Игор Дулић

Дулићи троструко бржи

Тендерску документацију за добијање посла санације депоније преузело је шест предузећа. Понуду су доставила само два: „ДГ компани“ и „Експрес-сервис д.о.о.“. Интересантно је да „Експрес“ у понуди наводи да планира ангажовање два подизвођача и да му треба 65 дана како би окончао радове на санацији депоније, док су из фирме Дулићевих навели да ће посао вредан 47 милиона динара окончати за 20 дана и то самостално, без ангажовања подизвођача. Иако троструко бржи, нису завршили посао.

Чакањ купио Дулићу сатове?

Верица Гргуровић, председница удружења „Спас“, које се бави разоткривањем организованог криминала у Суботици, тврди да је Оливер Дулић умешан у криминалне радње у овом граду.

– Тај базен је у моменту обрачуна коштао шест милиона евра, а фирми Предрага Петричевића одмах је исплаћено 70 одсто за извођење радова, дакле око 4.200.000 евра. Када томе додамо да је Петричевић као осумњичено лице недавно због утаје пореза и прања пара саслушан у Београду, јасно је да је Оливер Дулић само курир Томиславу Караџићу, Чакању Лајошу и Јожефу Каси у циљу прикривања њихових криминалних радњи. Због тога Оливер тако грчевито води битку са медијима – мора да оправда сатове за које сумњамо да му је поклонио Чакањ Лајош јер је његова пицерија „Бос“ експозитура странке.

Каса није хтео да коментарише ове наводе, док су их Караџић и Лајош одбацили као апсолутно неистините.

– Нисам Оливеру Дулићу купио сатове. Једино што сам му икада поклонио јесте боца шампањца кад му се родила ћерка – рекао је Лајош.

( Курир )

Ознаке: буџет србије, Влада Србије, корупција, Оливер Дулић, Србија