(Новости, Србин.инфо)
У више од 4.600 села нема основних услова за живот – амбуланти, продавница, школа. Без продавнице је 400 насеља, поште 2.000, а 500 нема ни одговарајућу саобраћајну везу.

Села су десеткована због лоших услова
Житељи више од половине насеља у Србији до лекара морају да прегазе и до десетак километара, јер њихово место нема амбуланту. Од 4.600 села у Србији у чак 73 одсто не постоји дом културе, нити библиотека. Пошту сањају мештани 2.000 села, док око 500 насеља нема везу са остатком света јавним превозом.

Овако изгледа слика квалитета живота у већини села Србије, откривена последњим истраживањем за потребе програма УН. Ова студија показала је да је житељима највећег броја места у Србији недоступна већина садржаја за иоле нормалнан живот. О овоме најбоље сведочи и податак да становници око 400 насеља по основне производе морају на пут, јер у њиховом месту не постоји чак ни – продавница.

Петина насеља нема ни основну школу, док је 61 одсто њих без вртића – једно је од резултата истраживања. Да ни пољопривреда, која је основни извор зараде, нема велику шансу показује и да две трећине села нема ветеринарску амбуланту, а да је свега нешто мање руралних насеља која немају чак ни биљну апотеку.

Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду осим обраде земље – најчешћи су разлози због чега су протеклих деценија села готово десеткована. У Србији је тренутно 11 потпуно испражњених насеља, док чак 85 њих има мање од десет становника. Бела куга и потрага за бољим животом довела је до тога да у готово хиљаду села станује по мање од стотину житеља.

Да су села у Србији на умору, слажу се демографи и стручњаци са рурални развој. Ово поткрепљују чињеницом да се мањак од око 30.000 људи, колико држава годишње ”калира”, бележи углавном у селима.

Да је дванаести сат да држава направи заокрет према селу, које се сада посматра само као фабрика за производњу јефтине хране, сматра и Бранислав Гулан из Одбора за село Српске академије наука и уметности.

– Чињеница је да су села запуштена, а некадашњи домови културе данас су рушевине – изричит је Гулан.

– Село не служи само за производњу хране, већ његови житељи морају да имају и пристојан живот.

У Аустрији или Словенији и у селима од пет кућа има живота, јер се тачно зна шта и за кога производе.

Да је Србији преко потребна обнова руралне средине, јер без села не могу да живе ни градови, сматра и Јована Чикић, социолог села са Универзитета у Новом Саду.

– Амбуланта, апотека, обданиште, библиотека или фризерски салон готово су неостварив циљ за више од трећине села у Србији – сматра Чикићева.

– Стагнацију и демографско пропадање села можемо да спречимо само политиком успешног руралног развоја, која се неће тицати само пољопривреде, већ и свих осталих занимања и услуга.
Р. ДРАГОВИЋ

Када оживе српска села, васкрснуће Србија
Према доступним подацима у Србији има 50.000 напуштених сеоских кућа, а око 150.000 је у фази напуштања. У исто време, у Србији постоји велики проблем незапослености, али у папрених цена некретнина у већим градовима, због чега велики број младих људи не може да дође до крова над главом.

И поред тога што се куће са имањем широм Србије нуде и за десетак хиљада евра и ова цифра је недостижна за најугроженији слој становништва, јер су им поред пара за куповину некретнине, неопходна и финансијска средства за набавку пољопривредних машина и материјала. И цена пољопривредног, обрадивог земљишта је и даље веома повољна у односу на земље у региону.

Ако се у обзир узме чињеница да је српска привреда на издисају, а да нових фабрика готово и нема, држава Србија има прилику да једним ударцем убије две муве: делимично реши проблем незапослености и младим људима пружи шансу да купе некретнине. Јер, једино је пољопривреда права српска шанса и једино су пољопривредни производи оно што можемо да продамо на иностраном (нарочито руском и источном) тржишту.

Последњих година, Србија је узимала папрене кредите, који би колико-толико имали смисла да су уложени у субвенционисање пољопривреде.

Зато би држава најпре требало да омогући додељивање субвенционисаних кредита (бескаматних или са минималном каматом) за куповину кућа на селу. Када се појединац или породица скући, држава би такође требало да субвенционише и неку пољопривредну производњу, која би омогућила да врати мали кредит за куповину сеоског имања.

Добро решење би било и оснивање интернет сајта, на којем би у сваком тренутку, заинтересовани могли да виде све куће и имања у понуди, са описом, ценама, фотографијама и осталим подацима, с обзиром на то да је мало ко има времена и пара да по читавој Србији „на слепо“ обилази села и имања.

Веома битна ствар коју би држава требало да уради је и модернизација села: увођење водовода, канализације, гаса, интернета, кабловске ТВ, јавне расвете, асфалтирање пута, отварање продавница… Тек тада би пројекат оживљавања српског села био потпун и без сумње привукао велики број младих људи да се баве пољопривредом.

С. Суботичанин

Ознаке: Бранислав Гулан, камате, САНУ, село, Србијс, српска породица