Прочитај ми чланакЗа потребе аустралијских и канадских рударских компанија, Вучић је покренуо „Пројекат А-К“, који ће им уступити око 453 квадратна километра земљишта од Авале до Космаја за геолошка истраживања. На основу украдених мапа из Геолошког завода Србије, стране компаније и њихове локалне филијале на том простору траже налазишта злата, сребра, бакра и цинка, као и руда које су назване „авалит“ и „јарандолит“, које садрже уранијум. Вучићу је, преко рачуна кипарске офшор компаније Блуе Хоризон, уплаћена прва транша мита од 4,25 милиона евра. У тој операцију учествује и Вучићев инвестициони фонд Виста Рица, неколико домаћих банка и консултантска фирма из Лондона. Препоручујемо дфа о во екслуyивно истраживање пренесу и руги медији.
Откад је доведен на власт, Александар Вучић примењује примитивну стратегију за отимачину јавних ресурса Србије. Злоупотребом утицаја на извршну власт, фантомским страним компанијама продаје или изнајмљује све што желе, држава постаје колонија, грађанима остају без приватне имовине и здраве животне средине, а он узима масну провизију.
Та схема је примењена и у актуелној распродаји рудних богатстава из налазишта која се протежу од Космаја до београдске општине Вождовац. У сарадњи са неколико пословних ортака, Вучић је покренуо тзв. Пројект А-К, у који су укључене аустралијске и канадске рударске компаније, њихове филијале регистроване у Србији, административне посредничке фирме из офшор зона, инвестициони фонд Виста Рица, који воде Андреј Вучић и његова пословна и емотивна партнерка Татјана Вукић, неколико београдских банака, као и појединци из државних институција, који су задужени за оперативно прилагођавања законских одредби и ресорних прописа.
„Пројекат А-К“ је покренут кад су копиране мапе из Геолошког завода Србије на којима су обележена потенцијална налазишта злата, бакра и других руда, укључујући и два ендемска минерала, која су названа „авалит“ и „јарандолит“. За разлику од већ познатод „јадарита“, који у себи садржи специфичну врсту литијума, „авалит“ и „јарандолит“ је богат уранијумом. Украдене копије су продате страним компанијама, које су Вучићима и њиховим саучесницима у овом злочиначком подухвату уплатиле провизију на рачун једне кипарске компаније чим је Влада Србије прихватила предлог Просторног плана за подручје Авала-Космај.
На том простору, који обухвата око 453 квадратна километра и 24 насеља у београдским општинама Вождовац, Барајево, Младеновац и Сопот. Компаније Константин Ресоурцес д.о.о. Београд и Елецтрум Дисцовери д.о.о. Београд поднеле су захтеве за истраживање минералних ресурса на том простору.
Иако Министарство рударства и енергетике тврди да дозволе још нису издате, медији су објавили да је одобрено истраживање на више десетина локација. Константин Ресоурцес је добио дозволу за геолошка истраживања минералних ресурса на локалитету Зелене Баре, а Електрум Дицоверy код Стојника.
Према проценама Геолошког завода, на том простору се налазе богата налазишта злата, сребра, бакра, олова и цинка, па и „авалита“ и „јарандолита“, који садрже уранијум. Поднети су захтеви и за истраживање локација код села Бабе и Губеровац, као и још стотинак старих рударских окана на Космају, из којих су још у античко доба и у Средњем веку експлоатисани злато и бакар, а касније и жива (цинабарит) у руднику Шупља стена.
Подаци о тим налазиштима продати су аустралијским и канадским рударским компанијама, које већ имају око 40 истражних лиценци у Србији. Аустралијска компанија Константин Ресоурцес Птy Лтд основала је 2017. године београдску филијалу Константин Ресоурцес д.о.о. Осим директора, Дејвида Ибрахима Изедина и Драгана Драгића, београдска филијала има још само двоје запослених радника.
У финансијским извештајима за три последње године пријавила је губитке од око 66 милиона динара и укупна дуговања од 280 милиона динара. Иако је у том периоду остварила минус од три милиона евра, Константин Ресоурцес је добила 14 истражних лиценци у Србији на укупно 62.000 хектара. Матична аустралијска фирма Константин Ресоурцес Птy Лтд је постала део шире рударске структуре кад ју је преузела гигантска компанија Миддле Исланд Ресоурцес.
То је уобичајен начин паразитског пословања у српском рударском сектору. Власт издаје дозволе „домаћим“ фирмама иза којих стоје моћне светске компаније. Исти модел је примењен и у случају Елецтрум Дисцоверy д.о.о. Београд, који је основан 2018. године. Осим директорке Елене Цларици, фирма има само још једног запосленог. Елецтрум Дисцоверy д.о.о. има и велике пословне губитке, од око 83 милиона динара, па и 102 милиона динара дуговања.
Међутим, у њеном власништву се налази десет лиценци за геолошка истраживања на површини од око 730 квадратних километара. Шест лиценци се односе на локације на југу Србије Ново Тламино, које заузимају земљиште од 522 квадратна километра. Уз Доње Тламино и Сурлицу Дукат, на којима се већ годинама врше истраживања, додата су истражна поља у Радовници, Љубати, Црноштрицу и Броду. За Елецтрум Дисцоверy значајан је и пројекат „Тимок“ у источној Србији, у оквиру којег се спроводе истраживања у Буковој Глави, Луци, Маковишту и Рготини.
Београдску филијалу Елецтрум Дисцоверy је основала канадска компанија Елецтрум Дисцоверy Цорп, која је недавно склопила споразум о спајању са аустралијском компанијом МинРеx Ресоурцес Лтд ради развоја заједничких пројеката у експлоатацији злата и бакра у Србији.
У овим случајевима је примењен типичан модел рударских пројеката у Србији. Структура је иста: међународна рударска компанија оснива локалне фирме, којима извршна власт издаје истражне дозволе, које имају мали број запослених и мали промет, па служе само као правни носилац лиценце. Колико је систем разрађен види се и по умрежавању компанија и њихових директора и заступника.
На пример, фирме Елецтрум Дисцоверy, Балкан Металс Цорпоратион и Медголд истраживања регистроване су на истој београдској адреси у Улици Драгослава Срејовића, и имају истог директора – Елену Цларици. Након дипломе на Рударско-геолошком факултету у Београду, она је докторирала на лондонском Империал Цоллеге (Роyал Сцхоол оф Минес), а потом је радила као инвестициони менаџер у међународним рударским фондовима.
За потребе ове три фирме, које тренутно води, Цларици је ангажовала геолошки тим у коме се налазе Ненад Протић, Дејан Кожељ и Тхомас Сант. Као главни теренски оперативац и генерални менаџер за Србију, Протић је припремао портфеље истражних дозвола за Елецтрум, али и за друге рударске фирме, као што су Фирст Qуантум Минералс, Дунав Ресоурцес и Авала Ресоурцес. Са више од 40 година истраживачко искуства, Кожељ је учествовао у открићу налазишта злата у Чукару Пеки код Бора, а био је директор истраживачког сектора у компанији Фреепорт МцМоРан. Надзор над истраживањима врши Тхомас Сант, потпредседник операција и „qуалифиед персон“ за базу геолошких података у Елецтруму.
У мрежи међународних рударских компанија и њихових локалних ентитета најважнију улогу имају појединци из извршне власти, који им продају мапе и издају дозволе. Александар Вучић је у ту шему убацио и домаће банке, фантомске фирме, регистроване у Никозији и Лондону, као и инвестициони фонд који контролише његов брат Андреј.
Пре неколико дана, када је у процедуру пуштен предлог да Влада Србије означи „Пројекат А-К“ означи „пројекат од јавног значаја“, на рачун кипарске офшор компаније Блуе Хоризон уплаћено је 4,25 милиона евра. Део те транше, од 1,1 милион евра, одмах је прослеђен на рачун британске компаније Балкан Ресоурцес & Стратегy Лтд. Нема доступних званичних података о власничкој структури, акционарима и финансијским извештајима те компаније, али познато је да се бави инвестиционим саветовањем, геополитичком анализом и пословном стратегијом у региону Балкана, са фокусом на природне ресурсе, рударство и енергију.
Та консултантска фирма је пружала лобистичке и логистичке услуге у међународним пројектима у области истраживања налазишта литијума, бакра и других метала у Србији. У конкретном случају, у „Пројекту А-К“, Балкан Ресоурцес & Стратегy има посредничку улогу. Преко ње се трансферише новац на приватне рачуне у српским банкама као што су АИК Банка, Алта Банка и Поштанска штедионица.
Под шифрама „Повраћај позајмице за оснивача“ или „Бонус за консултантске услуге“ или на име фантомских дивиденди деле се комади финансијског колача, који је намењен нижерангираним учесницима у „Пројекту А-К“. Главни ликови у тој криминалној схеми добијају своју провизију преко кипарског Блу Хоризон-а.
Компанија Блуе Хоризон Цyпрус Лимитед је регистрована у јулу 2019. године у Никозији, на адреси коју дели велики број других фирми које користе исте корпоративне администраторе и номиналне директоре. Званични директор Блуе Хоризон-а је Христодулос Михаилидис, иза чијег имена се скривају стварни власници. Михаилидис се у кипарском пословном регистру (Департмент оф Регистрар оф Цомпаниес анд Интеллецтуал Пропертлy) појављује као директор више од 30 компанија, што је типично за посреднике који заступају различите власнике. Ипак, дигитални записи у мрежним кодовима дају увид у крајње кориснике, тзв. УБО – Ултимате Бенефициал Оwнерс.
На тај начин откривена је веза између Блуе Хоризон-а и Вучићевог инвестиционог фонда Виста Рица, који је у овом послу употребљен као „скретница“ новца. Виста Рица има статус повезаног лица (аффилиате), али није инвестирала у Блуе Хоризон, већ је само обезбедила покриће за трансакцију 4,25 милиона евра.
По свему судећи, Вучић и његови ортаци добили су 4,25 милиона евра мита да би омогућили аустралијским и канадским рударским компанијама да врше геолошка истраживања и, напослетку, да отварају руднике у београдским општинама. Вучић је одавно доказао спремност да, за што већу надокнаду, распродаје јавне ресурсе чак и кад то прети уништавањем животне средине. Кинеским рударским компанијама је продао Бор, Зајечар и Мајданпек, Рио Тинту Јадарску долину, а сада продаје и земљиште у и око Београда
