У интервјуу за НИН, Кнежевић је навео да су избори демократски и легитиман начин политичке борбе и да се, са становишта законитости, таква одлука може поздравити. Истовремено, упозорио је да захтев за изборима сам по себи није довољан да би се о њему донео „утемељен и поуздан суд“.

„Тек када буду јавно објављени изборни програм, као и људи којима би било поверено његово спровођење, може се озбиљно процењивати овај политички захтев“, поручио је Кнежевић, додајући да ће коначну реч, као и увек, дати грађани на изборима.

Оваква изјава долази у тренутку када студентски протести у Србији улазе у нову фазу, са јасно артикулисаним политичким захтевима, међу којима је кључни управо расписивање ванредних избора. Док део јавности овај потез види као логичан наставак вишемесечних протеста, други упозоравају на опасност да политичка енергија остане недефинисана уколико не буде праћена програмом и кадровским решењима.

Говорећи о улози САНУ у актуелним друштвеним процесима, Кнежевић је навео да Академија није ћутала у ситуацијама у којима је сматрала да може да допринесе разумевању и решавању важних друштвених проблема. Према његовим речима, САНУ настоји да се оглашава „са мером“, пажљиво бирајући тренутак и начин, али да потом чврсто стоји иза изнетих ставова.

„Друштвени активизам Академије остаће један од наших приоритета“, поручио је Кнежевић, уз напомену да улога САНУ није у дневној политици, већ у давању тежине и озбиљности јавним расправама онда када за то постоје знање и одговорност.

Изјава председника САНУ тако истовремено представља подршку демократском праву на изборе, али и јасну дистанцу од импровизације – поруку да политичка промена захтева више од протеста: јасан програм, јасне људе и преузимање одговорности пред јавношћу.