Тренутно, Србија губи са 20:0. Пет према нула је са шиптарима, пет према нула је било у Зајечару, Косјерићу, Мионици, Сечњу и Неготину и додајмо на то још ових десет нула.
Нема ту никакве „Пирове“ победе, никаквог пада популарности, никаквог разлога за било какво задовољство, јер наставља се истим колосеком. А тај воз одвезао је из Србије више од пола милиона становника, повампирио преко милион, отуђио АП КиМ, распродао и опљачкао све што су генерације стварале, задужио нас за преко 100, а шиптарима поклонио преко 1000 милијарди еура. Речју – где су црвено-црни ортаци „добијали“ битке, остала је смрт, потоци крви и згаришта.
Гледам неку усплахирену студенткињу која свечано изјави да је пресрећна, јер је „студентска листа“ друга са освојених 30% гласова. Знали су да ће добро проћи, али нису очекивали толико добар резултат…
Најбољи свих времена, Мате Парлов, рекао је – победник је само први, све остало је пораз.
А пораженој Србији остаје да се носи са метастазама у правосуђу, полицији, војсци и свеукупној државној управи. Сизифов посао са теоретским шансама на успех.
Наставиће се рушење уставног поретка и владавине права, што води у свеопшти даљи економски, друштвени, морални, територијални и демографски колапс.
Већ више од деценије сви нивои изборних процеса не одржавају се на јединственој и недељивој територији Републике Србије. Поједине политичке организације, групе и појединци, супротно Уставу и законима на снази, присвојили су сувереност од грађана и непојмљивим изборним махинацијама успоставили су власт.
Држава је у својој структури криминализована, а њени ресурси и становништво постали су плен страних намесника, издајника и мафије.
Устав Републике Србије, члан 3. јасно прецизира да се „владавина права остварује слободним изборима … и повиновањем власти Уставу и законима“. Таквих избора у Републици Србији није било од инсталирања црвено-црне коалиције смрти и потока крви!
Истрчавање на изборни терен уз занемаривње Устава и његове преамбуле и закона на снази, несмотрено је и неразумно аболирање издаје АП КиМ и давање недостајућег легитимитета лоповима. Амбивалентне поруке, од „ниси надлежан“ до „распиши изборе“, легле су као кец на десет мафији.
Како даље?
У складу са Уставом Републике Србије, члан 2. вратимо народни суверенитет и оснујмо „друге облике месне самоуправе“ у складу са Законом о локалној самоуправи, члан 8. Потребно је да „пленуми“ позову такозване опозиционе снаге да напусте све јавне позиције које тренутно злоупотребљавају и да у садејству са грађанима формирају свенародну скупштину грађана Србије. Пут ка масовном уједињењу свих који се боре за повратак уставног поретка и владавине права има три траке – округли сто, масовност, генерални штрајк!
Излазак на мафијашке изборе је опако губљење времена и замлаћивање раје.
Проф. Давор Калајжић






