Прочитај ми чланакНакон последњих судских пресуда, грађани који су тужили банке због неосновано наплаћених трошкова обраде кредита, који су износили више хиљада евра, мораће да врате тај новац, увећан за камате. Адвокати за Нова.рс наводе да се ове одлуке не односе на све пресуде које су донете и да оне важе само у једном случају.
Банке су од грађана који су подизали стамбене кредите узимали огроман новац на име трошкова обраде кредита. Они су за, рецимо, зајам од 50.000 евра ишли и до 2.000 евра.
Међутим, Врховни суд је 2018. године одлучио да банка нема право да наплаћује те услуге, због чега је више од 200.000 грађана поднело тужбе, потражујући новац назад.
Добијали су пресуде и узимали свој новац од банака, а онда је изненада Врховни касациони суд преиначио став и закључио да банке ипак имају право да врше наплату трошкова обраде кредита. Банке сада траже да грађани који су по основу пресуда наплаћивали новац, тај исти и врате са каматом.
Тако су се грађани нашли у ситуацији да су већ добијене спорове изгубили и да морају да врате далеко већу суму од оне коју су иницијални добили од банке на основу спорова.
Адвокат из Београда који је упознат са овим случајевима истиче читав проблем настао када је дошло до промене става Врховног касационог суда које се догодило у септембру 2021. године, али да се ово због чега се сада дигла прашина, не односи на све случајеве, већ само на део и то махом оне пресуде за које се дужи низ година чекала другостепена одлука.
– Донето је на хиљаде пресуда и сам тај Врховни касациони суд је донео више стотина пресуда које су увек биле у корист клијената у ситуацијама када је наплаћена та обрада кредита. Од промене става је потом наведено да су ипак банке могле да наплате трошкове обраде кредита уколико су на јасан недвосмислен начин упознале клијенте са тим кроз понуду која је била потписана од стране клијената пре закључења уговора и пуштања новца – навео је адвокат за Нова.рс.
Он истиче да су банке у циљу добијања спорова или одбацивање тужбе морале да презентују суду ту оригиналну понуду потписану од стране клијената која је претходила уговору о кредиту. После 2021. године, где су банке имале ту потврду, оне су добијале те спорове, а где нису имале оригиналну понуду или где је нису имале потписану у складу са законом, ту су клијенти добијали спор.
Саговорник истиче да су ово сада о чему говоримо предмети који су дуго година стајали на другостепеном суду, пред вишим или апелационим судом. Објашњава да су клијенти пре 2021. године, када су донете првостепене пресуде, могли да наплате износе који су мање од 1.000 евра без чекања другостепене одлуке, односно да покрену поступак извршења.
– То је било по закону, чак су и банке тад и добровољно плаћале те износе, али су се истовремено и жалиле. Проблем је што су после пет, шест година по жалбама банака ти предмети стајали на вишем суду и сад долазе до људи преиначене пресуде у корист банака. Оне траже да клијенти врате новац који су примили пре пет година. Банке траже да се плати камата на тај новац, као и своје трошкове на име заступања од стране њихових адвоката и наплату других трошкова. Све је ово последица промене става Врховног касационог суда која је по мени скандалозна – навео је саговорник Нова.рс.
Адвокат истиче да је било и ситуација где су и првостепена и другостепена пресуда биле у корист клијента, али су се банке на то жалиле, па је Врховни суд пресудио у њихову корист четири или пет година касније. Додаје да је оваква ситуација непријатна и за клијенте и за адвокате, када после пет година мора да се врати новац назад.
Саговорник истиче да је камата коју банке потражују законска затезна камата, а да она за неколико година може да пређе главни дуг.
– Клијенти имају право да траже ревизију, да се жале Уставном суду, па и да иду до Европског суда у Стразбуру. Ово све споро траје, те ћемо епилог видети за пар година – закључио је он.
Адвокат Мишо Добријевић истиче да ова ситуација важи за појединачне случајеве и да се ретко дешава. Сматра да банке поново спинују око тога и да машу са пар пресуда, како би спречиле нова утужења.
– Постоје нека делимична преиначења и ван онога што је било као став, али није онолико масовно колико покушава да се представи. Очигледно је да опет постоји неки притисак банака. Оно што мора да се врати је новац који су клијенти добили и камата од дана када су тај новац добили до дана када тај новац врате, као и трошкови супротне стране ако их је било. Нису све банке ангажовале адвокате, неке су се и саме заступале – навео је он.
Добријевић додаје да је већина пресуда и даље добијена у корист грађана, али да су случајеви после промене става 2021. године, углавном завршена прича.
Истиче да клијенти могу да траже ревизију, да се жале вишим судским инстанцама или да се договоре са банкама да им не траже новац назад или ако већ морају да врате новац, да га врате на рате.
– Ово је неки спин банака јер је опет пуштен неки контигент тужби против банака, па оне сада покушавају да то спрече са пуштањем у медије неких других информација.
