А пре Ректората, терористи су са десетинама возила и 5 милиона еура вредним војним наоружањем и опремом „неопажено“ прокрстарили БиХ и Србију, па прешли на АП КиМ, и у манастиру „Бањска“ направили брлог. Крвави брлог!
Уместо петарди, топовских удара, гас маски, бибер спреја и браунила, носили су нитро бацач 30 мм, три троцевнa Гулиновa, два дуга митраљеза, снајпер „Црно копље“ 12.7 мм, минобацач 82 мм, двадесет два АК 47, један РПЗ, две пушке, два револвера, ручне бомбе, већу количину муниције, панцире, Мотороле и ко зна шта још. Убијено је четворо, а рањено више десетина људи. Милан Радоичић је све признао и – ником ништа!
Шта ће признати ректор Ђокић – не знамо, јер поставља се питање за шта га се терети? Знамо да се десила трагедија на Филозофском факултету где је једна особа изгубила живот, а УКП је пет дана од трагедије (!), у стилу америчких холивудских перформанса, са десетинама возила и полицајаца, опколио зграду Ректората и покренуо рацију.
Наводно су пронашли гас маске, бибер спреј, петарде, топовске ударе, Мотороле и брауниле. Све сами „докази“ организованог студентског криминала, са две мане: осим полиције која је вршила рацију и претрес, изгледа да нема кредибилних сведока „нађеног“, а „нађено и заплењено“ је од првог до последњег легално и дозвољено, па се има за купити у многим продавницама широм Србије. Није најјасније какве везе има „нађено“ са настрадалом.
Прође неколико година, а УКП није пронашао Данку Илић и није утврдио ко је из полиције убио Далибора Драгијевића и М.М. из Уба, који је убијен у марици. Наравно, појма немају ни о Дољевцу, Оливеру (прецизније два Оливера), Димитрију, Владимиру, Славку, Дади и десетинама других који су убијени протеклих година.
Не знају ништа ни о Бањској, а како тврди Мирослав Алексић, Кричак и дуо Веселиновић/Радоичић су у блиској вези, па онда није чудо што се о свему познатом не зна ништа.
Из авиона се види шта је прави циљ УКП „акције“ у Ректорату. Застрашивање студената и професора и помоћ држави у гашењу Универзитета каквог познајемо. За разлику од приватних факултета, државни универзитет је још увек у стању да произведе генерације које нешто знају. И у томе је сав проблем. Медиокритети на власти желе да буду окружени истим и још горим дилетантима, па је у ту сврху потребно угасити и растурити оно мало знања које је још увек присутно у настави на државним факултетима, а притом ударити на студентски отпор. Иде се ђоном на просвету у целини, јер су деструктивни процеси именовања дилетантских директора узели маха у средњем и основном образовању, а квалитетан наставни кадар убрзано се осипа. Под маском „унапређења високог образовања у Србији“, Влада намерава да доведе пацерске стране факултете и тиме опере хиљаде плагијата и шабачких диплома којима се ките многобројни у владајућој коалицији. Ето разлога за деградацију државног универзитета!
Мафији не жели школован, већ фабрикован кадар, а то значи уништење омладине. Када се узме у обзир да су студенти постали највећи изазов мафији, онда је лако сабрати један и један и схватити шта УКП жели да постигне у Ректорату, а прилично је јасно и по чијем наређењу.
Сада је судбина омладине у рукама њихових родитеља. Да ли желите да вам деца буду робови мафије на власти, или желите да их видите у слободној Србији? Одлучите сами!
Проф. Давор Калајжић






