У Србији се, наиме, производи око 1,4 милијарди литара млека годишње, од чега је око 800 милиона литара у редовним, легалним, токовима док је остало у сивој емисији. Истовремено, од тог и увозног млека у Србији се годишње произведе и око 60.000 тона сирева – од чега се око 15.000 тона сирева прода јефтино у извозу, док се с друге стране око 12.500 тона увезе, али много више плати него што се новца добије у извозу.

И поред тога, у 2024. години извоз је у земљу донео око 5,1 милијарди евра, док је на увоз потрошено 3,9 милијарди евра.

– Резултат је да је аграр и поред лоших резултата аграрне стратегије, у 2024. години ипак имао трговински суфицит у трговини са светом од 1,2 милијарде евра! – истиче за Директно агроекономски стручњак Бранислав Гулан.

Но, слуха за пољопривреднике нема, а недовољну бригу о овом сектору јасно осликава и податак да нам је број говеда најмањи у последњих сто година. Наиме, млеко и све остало од прерађевина се производи на малим газдинствима, где је остало до пет крава по газдинству.

– У Србији има 508.365 газдинстава. Од тога се 313.495 бави сточарством. На последњем попису је утврђено да у Србија сад има тек нешто више од 668.605 говеда. Сточари кажу да је то много, много мање, и да у стајама имамо само половину од тог броја, што је најмање за последњих 100 година – наводи Гулан.

Бранислав Гулан ФОТО: Принтсцреен/YоуТубе
Бранислав Гулан ФОТО: Принтсцреен/YоуТубе
Иначе, у Србији има данас око 4.720 села. Од тога је 1.200 села у фази нестајања јер имају мање од по 100 становника.

– Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији ће до 2052. године са мапе нестати чак 3.000 села! – указује Гулан.

Јасно је да без системске и дугорочне стратегије државе, протест млекара није дневно питање, већ јасно указивање на опасан проблем – да уколико се нешто не промени прети нам реална опасност да останемо без села, без сточарства и без сопствене производње хране.