Прочитај ми чланакЕУ се неће мешати у изборну кампању, неће подржати ниједног од кандидата за Андрићев венац и ко год да победи биће третиран као партнер ЕУ. Из угла "мандарина" у ЕУ, НАТО-у и министарствима спољних послова држава чланица ЕУ, председнички избори у Србији, у контексту стратешког кретања Србије и њеног развоја, најмање су драматични од успостављања вишестраначја у нашој земљи, и зато нема мобилизације унутар ЕУ или алармизма чији смо били сведоци у неким претходним изјашњавањима грађана Србије
У Европској унији нису претерано заинтересовани за председничке изборе, нити их сматрају тако битним ни пресудним као што их представљају у Србији јер, како кажу саговорници „Недељника“ у неколико кључних европских престоница, председник Србије није толико важна фигура ако није лидер владајуће парламентарне већине, што се већ показало у случају Ђинђића и Коштунице, Коштунице и Тадића, а затим и Вучића и Николића. Дакле, ако Вучић победи – ништа се не мења, ако изгуби – остаје му комотна већина у парламенту, маневарски простор и време, с обзиром на то да су следећи парламентарни избори за три године, да одлучи шта даље. Другим речима, дипломатски „шерпаси“ сматрају да ће лопта и после избора остати у Вучићевом дворишту.
Добро позиционирани извор Недељника у окружењу канцеларке Ангеле Меркел тврди да у Берлину верују да се неће много тога променити на изборима у Србији и да ће Александар Вучић, према њиховим предвиђањима, остварити резултат сличан оном који је постигла његова коалиција на последњим парламентарним изборима.
„У овом периоду БиХ и Црна Гора су много важније теме од Србије и само Немачка, од важнијих европских држава, држи на оку шта се догађа у Београду, али и ми мислимо да резултати на председничким изборима не могу значајније да промене трасирани пут Србије. Нису ово председнички избори као 2004. или 2007. године. Више нас брине развој догађаја у БиХ где Изетбеговић ставља на коцку односе са Србијом и Србима у БиХ да би учврстио своју лидерску позицију у странци и међу Бошњацима, а Додик би да искористи питање ревизије за обрачун са Младеном Иванићем. Такође, док све чланице НАТО-а не буду ратификовале споразум о уласку Црне Горе у Алијансу, Подгорица ће бити изложена дестабилизацији од стране Москве која се опире сваком ширењу НАТО-а“, каже за Недељник саговорник из окружења немачке канцеларке.
Европска унија се неће мешати у изборну кампању, неће подржати ниједног од кандидата за Андрићев венац и ко год да победи биће третиран као партнер ЕУ. Из угла „мандарина“ у ЕУ, НАТО-у и министарствима спољних послова држава чланица ЕУ, председнички избори у Србији, у контексту стратешког кретања Србије и њеног развоја, најмање су драматични од успостављања вишестраначја у нашој земљи, и зато нема мобилизације унутар ЕУ или алармизма чији смо били сведоци у неким претходним изјашњавањима грађана Србије. С друге стране, и поред медијског подизања температуре у региону, у Северноатлантској алијанси немају најаве да би могло да дође до озбиљније дестабилизације Западног Балкана, а камоли до оружаних сукоба. Ипак, извори Недељника у НАТО-у упозоравају на непредвидљивост Русије, њене евентуалне аспирације на Западном Балкану и подложност српске политичке елите да делује у корист руских интереса, чак и када су на штету Србије и њених грађана.
Позитивна страна приче је што се Западни Балкан поново појавио на хоризонту интересовања у Бриселу и важнијим европским престоницама. О томе сведоче и изјаве актуелних и бивших високих функционера ЕУ и њених чланица у којим упозоравају на важност кредибилне европске перспективе за државе Западног Балкана. Мигрантска криза, агресивна политика Русије, долазак Доналда Трампа на власт у САД, дефинитивно удаљавање Турске од ЕУ, допринели су да се стидљиво на велику европску агенду врати питање интеграције Западног Балкана у ЕУ. То не значи да ће доћи до некаквог спектакуларног убрзања преговора о чланству у ЕУ, али ће ЕУ бити присутнија на простору бивше Југославије него што је то била у претходних пар година.
Наравно, све је на чекању до завршетка изборног процеса у три кључне чланице ЕУ: Француској, Немачкој и Италији. У зависности од резултата на тим изборима биће трасиран пут којим ће кренути дубље европске интеграције. Стварање Евројезгра, о којем је Недељник писао у прошлом броју, могло би да убрза пут Србије ка чланству у тзв. широј ЕУ.
„Још од времена Хавијера Солане (некадашњег високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику, са прелаза из 20. у 21. век) ЕУ следи правило да се у Србији, али и у другим државама Западног Балкана, ради са оним политичарима који могу да заврше посао. У том контексту, у овом моменту Брисел види само једног човека у Србији који може да обавља договорено, а то је Александар Вучић. То не значи да је Вучић европски избор, напротив. Подсетићу да смо ми стајали чврсто и иза Војислава Коштунице иако смо били, приватно, наклоњенији Борису Тадићу, током њихове кохабитације. По вољи ЕУ није био ни Санадер, ни Ђукановић, ни Изетбеговић, ни Тачи, али се са њима из прагматичних разлога радило и ради се јер су они ти који су имали или имају капацитет да гарантују де ће договорено бити испоштовано“, каже Недељников дугогодишњи извор у Бриселу поводом нових превирања на политичкој сцени у Србији и њихових евентуалних последица по европски пут Београда.
