Pročitaj mi članakU poslednje vreme često se govori o modelu rasta koji je Srbija imala do sada, i o modelu rasta koji nam je potreban ubuduće. Govori se da je vreme kada se subvencionisanjem stranih investicija mogao povući privredni rast prošlo, između ostalog i zato što više nismo zemlja jeftine radne snage. Sada je važno ulagati u visokotehnološke sektore i proizvode koji mogu da izdrže visoke plate stručnih ljudi.
Da dolazi do promena u ekonomiji vidi se i iz kretanja na tržištu rada.
U poslednjem tromesečju prošle godine broj zaposlenih je smanjen u odnosu na isti period 2024. za 66.700 osoba.
Broj zaposlenih registrovanih u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) u 2025. godini smanjen je za 4.647. Međutim, razliku je lakše razumeti kada se vidi da je prema CROSO u prošloj godini bilo zaposleno 2,36 miliona osoba, dok je prema Anketi o radnoj snazi bilo zaposleno skoro pola miliona ljudi više, odnosno 2,83 miliona.
U svakom slučaju statistika pokazuje blagi pad zaposlenosti, a Vesna Pantelić u radu objavljenom u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT) zaključuje da tržište rada u Srbiji napušta fazu ekspanzije i ulazi u period umerenog, strukturno uslovljenog prilagođavanja.
„Stagnacija zaposlenosti, rast neaktivnosti, selektivan rast zarada i sve oprezniji planovi poslodavaca ukazuju da prostor za širenje broja radnih mesta postaje ograničen, dok u prvi plan izbijaju pitanja produktivnosti, strukture zaposlenosti i demografskih ograničenja. Ključni izazov narednog perioda stoga nije dinamika rasta po svaku cenu, već sposobnost ekonomije da u uslovima sužene ponude rada i spoljnih neizvesnosti obezbedi održiv i kvalitativno viši model rasta“, navodi ona u svom radu „Tržište rada između globalnih šokova, strukturnih pomaka i domaćih ograničenja“.
Ta promena, kako se napominje, nije specifična za Srbiju, već predstavlja deo šireg globalnog obrasca u kojem kratkoročni ciklusi ustupaju mesto dugoročnim ograničenjima: demografskim, tehnološkim i geopolitičkim.
„Globalno okruženje obeleženo je kombinacijom geopolitičke neizvesnosti, energetskih rizika i produžene industrijske slabosti u evrozoni. Posebno je izraženo usporavanje nemačke industrije, koje se preko izvoza, investicija i regionalnih lanaca vrednosti prenosi i na ekonomije Centralne i Jugoistočne Evrope“, ocenjuje se.
Najveće smanjenje broja zaposlenih, prema registrovanoj zaposlenosti, u prošloj godini bilo je u prerađivačkoj industriji, za više od 11.000 osoba.
„Pad zaposlenosti u pojedinim granama prerađivačke industrije tokom 2025. godine stoga nije izolovan fenomen, već lokalna manifestacija šireg industrijskog usporavanja“, napominje ona.
Smanjenje broja zaposlenih je koncentrisan u radno-intenzivnim i konkurentski osetljivim granama, poput proizvodnje odevnih predmeta i električne opreme.
S druge strane, pad broja zaposlenih se vidi u uslužnom sektoru, administrativnim i pomoćnim uslugama za čak 11.000, informisanju i komunikacijama za 3.500 i smeštaju i ishrani za 2.000 osoba.
Uporedo raste broj zaposlenih kod preduzetnika, a smanjuje se broj zaposlenih u preduzećima.
Takođe, u poslednje dve godine rast broja zaposlenih se dešava u Beogradu, dok se smanjuje broj zaposlenih u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Istovremeno, sa padom broja zaposlenih, plate rastu. Realne neto zarade su u 2024. godini porasle za 9,1 odsto, a u 2025. godini za 7,4 odsto.
„Kombinacija rasta realnih zarada i smanjenja zaposlenosti može se tumačiti dvojako. S jedne strane, ona može odražavati selektivno zadržavanje produktivnijih radnih mesta i promenu strukture zaposlenosti. S druge strane, u uslovima demografskog sužavanja ponude rada i prijavljenih poteškoća u zapošljavanju, ona upućuje i na rastući pritisak nedostatka radne snage u pojedinim segmentima tržišta“, smatra Pantelić.
Da bi se bolje razumela kretanja na tržištu rada treba imati na umu da je broj stanovnika u Srbiji, prema proceni RZS, pao ispod 6,6 miliona, sa godišnjim negativnim priraštajem od 50.000 do 60.000 stanovnika.
Udeo lica starijih od 65 godina premašuje 22 odsto, dok je udeo mladih do 15 godina oko 14 odsto.
„Istovremeno, starenje stanovništva ne utiče samo na ponudu rada, već postepeno menja i strukturu tražnje, povećavajući značaj zdravstvenih i socijalnih usluga. Stoga demografija deluje dvostruko – kao ograničenje ponude i kao faktor sektorskog pomeranja“, ocenjuje ona.
Pad broja zaposlenih u drugom tromesečju
Ona ističe da podaci pokazuju da se usporavanje na tržištu rada ne vidi samo kroz nezaposlenost, već se preliva delom u neaktivnost.
Prema Anketi o radnoj snazi u poslednjem tromesečju prošle godine bilo je za 31.100 nekativnih ljudi više nego u istom periodu prethodne godine.
„Usporavanje se odvija postepeno, bez naglih lomova, kroz kombinaciju blagog rasta nezaposlenosti i povlačenja dela stanovništva iz aktivnog učešća na tržištu rada“.
Ona ističe i da nalazi Ankete poslodavaca za 2025. godinu dodatno potvrđuju da se tržište rada u Srbiji pomera iz faze ekspanzije u fazu umerenog i selektivnog rasta.
„Procenjena neto stopa kreiranja poslova iznosi 2,2% u 2025. godini, da bi se u 2026. smanjila na 2,1%, a u 2027. na 1,4%, što ukazuje na postepeno suženje prostora za rast zaposlenosti. ovakva dinamika može odražavati postepeno zasićenje tržišta rada, sporiji rast proizvodnje, ali i pojačane makroekonomske neizvesnosti u Srbiji i širem regionalnom okruženju“, ocenjuje se u radu.
Ona primećuje da raste relativni značaj zapošljavanja radi zamene postojećih radnika, dok se broj novih radnih mesta nastalih usled proširenja obima posla smanjuje.
„U takvim uslovima, dinamika tržišta rada sve više zavisi od produktivnosti i tehnološke transformacije postojećih radnih mesta, a sve manje od njihovog brojčanog širenja. Posebno je indikativan podatak da tokom 2024. godine gotovo polovina poslovnih subjekata nije imala nijedno novo zapošljavanje, dok je značajan deo onih koji jesu zapošljavali prijavio ozbiljne poteškoće u pronalaženju radnika“, navodi ona.
