Pročitaj mi članakPreduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja, a sistemske slabosti su dovele do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače, jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi.
Зато, када дође до успоравања светске трговине, пада страних улагања због глобалних тензија или најава царина, Србија то одмах осети – и то је главни ризик за период који следи, оцењује се у едицији Бизнис топ 2024/25, коју је објавио економски месечник Бизнис и финансије.
Привреда у Србији је 2024. остварила добит од 866,3 милијарде динара, за девет одсто мању него 2023. године, а међу сто најпрофитабилнијих предузећа предњачиле су трговинске и грађевинске фирме. Међутим, када се буде сводила рачуница за ову годину, мала је вероватноћа да ће трговци поновити прошлогодишњи резултат због одлуке републичке Владе да ограничи марже на основне намирнице.
Истовремено, прогнозе за грађевинарство указују да ће управо драстичан пад активности у овој делатности у целој Србији изузев у Београду, у доброј мери “кумовати” скромном повећању бруто домаћег производа у 2025. години.
“Нестабилна економска и политичка ситуација одразила се на пад тражње и у већини других сектора, а тиме и на лошије резултате у текућој години”, закључује се у годишњој едицији Бизнис топ 2024/25.
Годишња едиција Бизнис топ објављује ранг листе 150 највећих предузећа у Србији у 2024. години, према оствареној добити и по пословном приходу, као и ранг листе по окрузима према оствареној добити и пословним приходима, а на основу података Агенције за привредне регистре (АПР). У едицији Бизнис топ 2024/25 објављене су и најактуелније анализе о макроекономским кретањима на светском и домаћем тржишту, као и о пословању 15 водећих сектора, мерено њиховим учешћем у БДП-у Србије.
Тежак рад није увек и паметан
Како се наводи у едицији, држава непродуктивно користи људске и материјалне ресурсе, што приморава српску привреду да улаже све више труда за све мршавије резултате. У поређењу са Србијом, радници у Европској унији раде у просеку пет сати краће, али су зато по часу рада продуктивнији 4,2 пута. Највећа разлика је у пољопривреди, која је у ЕУ чак 8,7 пута продуктивнија него у Србији.
– Најмање заостајемо у ИТ сектору, али је продуктивност и у овој делатности скоро три пута већа у ЕУ, док је у земљама ЦИЕ 1,2 пута већа, а у Ирској чак 12 пута већа него у Србији – пишу Бизнис и финансије.
Просечна накнада по часу рада у ЕУ је већа три до 3,5 пута, али та разлика у надницама није толико велика као разлика у продуктивности по сату рада у корист Уније. У Србији нису задовољни ни радници ни послодавци, јер радници сматрају да су потплаћени, а послодавци да су запослени преплаћени. Међутим, у проблему је целокупна српска привреда, јер неоправдано високи јединични трошкови рада код нас у односу на земље ЕУ додатно умањују конкурентност домаћих предузећа, истиче се у едицији.
Поверење у пословну климу најниже од короне
Истраживања објављена у најновијој годишњој едицији месечника Бизнис и финансије показују да је поверење домаћих привредника у пословну климу најниже још од 2020. коју је обележила пандемија, а резерве у погледу нових послова и запошљавања најизраженије су у трговини, индустрији и грађевинарству.
Мада је скоро три четвртине водећих малих и средњих предузећа остварило раст пословних прихода у прошлој години, код више од петине тај раст је износио 11-20 одсто, што у условима инфлације упућује на стагнацију. За разлику од претходне године када је 39 одсто најуспешнијих предузетника оценило пословну климу у земљи као неповољну, сада 57 процената њих сматра да економска и политичка нестабилност коче привредни напредак.
Три четвртине водећих малих и средњих предузећа развија пословање из сопствених средстава, при чему највећи број њих има приходе до милион долара, а тек нешто више од трећине између милион и 10 милиона долара, наводи се у едицији. Домаћи привредници процењују да највећу опасност за финансијску стабилност њихових фирми представља раст оперативних и трошкова радне снаге. Ипак, послодавци су приморани да повећавају плате због све израженијег недостатка одговарајућих радника, а према њиховој оцени страни радници којима последњих година попуњавају празна радна места нису јефтини него једини доступни.
– Србија сваке године у просеку има око 11.000 више исељеника него досељеника. Мигранти и повратници из иностранства чине око 14 одсто укупног становништва, а миграната је двоструко више него повратника и у просеку су скоро дупло млађи. Иако највише досељених у обе групе ради за друге, већи је удео оних који оснивају своје фирме у односу на остале становнике у Србији – пишу Бизнис и финансије.
Царине гуше сектор који највише доприноси извозу
Предузећа у Србији суочавају се са озбиљним проблемима који проистичу из унутрашње структуре привреде и њене превелике зависности од глобалних дешавања, због чега већина кључних сектора бележи лошије резултате у поређењу са претходном годином.
Енергетика и рударство немају стабилан раст у последње две године. Производња енергије је била у минусу од августа 2024. до августа 2025. године, највише због лоше хидрологије, а делом и због Рафинерије НИС-а, чија је пословна активност пала услед санкција САД. С друге стране, захваљујући већој производњи лигнита, експлоатација угља у августу 2025. порасла је међугодишње за више од петине.
За разлику од 2024. када је забележила раст производње, прехрамбена индустрија је 2025. започела у минусу са изгледима да благо побољша резултате до краја године. Током првих шест месеци произвођачи и даље остварују суфицит у спољнотрговинској размени, али се он тањи из године у годину, због све оскудније сировинске базе и оштре иностране конкуренције.
Металска и електроиндустрија имају највећи утицај на укупан извоз Србије са уделом од скоро 46 одсто, али насупрот претходној години када је извоз порастао на 13,9 милијарди евра, подаци за ову годину су лошији јер се поруџбине смањују, а трошкови расту. Америчке царине и најављене нове заштитне мере ЕУ на увоз производа од челика угрожавају позицију домаћих фирми у светским ланцима снабдевања, наводи се у едицији.
Фабрика за туђе идеје
На пад тражње у металској и електроиндустрији утицали су и поремећаји на европском тржишту моторних возила, који се преливају и код нас. Пословни приход домаће аутоиндустрије порастао је са 7,2 милијарде евра у 2023. на 8,3 милијарде евра прошле године, али се предвиђа да ће 2025. бити лошија јер овдашње фирме првенствено раде за тржиште ЕУ, а највише робе ван земље пласирају произвођачи каблова за аутомобиле и произвођачи гума. Произвођачи гума су најзаслужнији за суфицит који и даље остварује сектор гуме и пластике, а који је прошле године износио 566 милиона евра. Међутим, рецесија у европској аутоиндустрији и америчке царине приморавају домаће произвођаче гуме и пластике да траже друга тржишта.
Иако је ИТ сектор међу најпродуктивнијима, због чињенице да Србија своје програмере углавном изнајмљује странцима, ова индустрија је такође претерано зависна од глобалних дешавања. Када би Србија производила сопствена решења за светско тржиште уместо што служи као фабрика за туђе идеје, само држава би кроз порезе на плате, добит и ПДВ потенцијално инкасирала између 1,5 и три милијарде евра годишње. То је два до четири пута више од 800 милиона евра, колико ИТ сектор сада доприноси републичком буџету, истиче се у едицији Бизнис топ 2024/25, преносимо Нова економија.
