Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić poznat je po tome da ne bira reči kada priča o neistomišljenicima. Međutim, prethodni vikend obeležile su Vučićeve izjave, za koje je malo reći da su neprimerene govoru bilo kog ozbiljnog čoveka, a posebno ne predsednika države. Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, nema sumnje da je Vučić sve nervozniji jer su mu pobunjeni studenti i građani pokvarili većinu planova i da su njegove izjave sve radikalne jer mora pristalicama da pokazuje da da je još uvek gospodar situacije.
Šta je sve ovog vikenda Aleksandar Vučić rekao o svojim neistomišljenicima i šta te njegove izjave govore o njemu? Stara je istina da “kompliment uvek govori više o onome ko ga daje od onoga kome je upućen” i od nje ne može da pobegne ni predsednik Srbije.
Krenimo redom.
Aleksandar Vučić je, naime, u obilasku Vojvodine na Dan pobede ispričao sledeće: „Došla dvojica juče, pa su molila da ih ne bace u Dunav. Hteli da skinu zastavu ‘Srbija pobeđuje’ na Žeželjevom mostu u Novom Sadu. Bukvalno – ‘Samo da ne završimo u Dunavu’. Srećom nisu“.
Bacanje u Dunav u Novom Sadu
Nije do kraja razjašnjeno o kome je Vučić tačno govorio, ali je bilo očigledno da je sve ovo ispričano da bi se pokazalo da predsednik čovek koji vlada situacijom, kao i da je i duhovit, pošto je nekima iz njegove pratnje ova priča izazvala osmeh na licima.
Međutim, neoprostivo je pričati o bacanju u Dunav u Novom Sadu, gradu koji se svake zime seća Novosadske racije tokom koje su u januaru 1942. mađarske okupacione vlasti ubile više hiljada ljudi i to najčešće bacajući ih u zaleđenu reku.
I srednjoškolci sa oskudnim znanjem istorije svesni su da “bacanje u Dunavu“ u Novom Sadu ima zloslutnu asocijaciju, a ne predsednik države koji se hvali poznavanjem istorije i geografije najmanjeg zaseoka u zemlji.
Osim toga predsednik Srbije se ovog vikenda podičio spremnošću da vodi dijalog, ali vrlo jasno pokazujući da ga iskreni razgovor o problemima u društvu ne interesuje.
„Moja obaveza je da vodim dijalog, posle toga odem pa se ispovraćam i to mi je to“, bio je vrlo slikovit Vučić.
A neistomišljenici koji mu trenutno zadaju najveće glavobolju su pobunjeni studenti, njihovi profesori i građani koji ih podržavaju.
Deca bogatih i privilegovanih
Pošto je očigledno da nema odgovor na njihove zahteve i akcije, ali i snagu da održavaju u društvu duh pobune godinu i po dana, Vučić je odlučio da ih uvredi ocenom da su u pitanju „deca bogatih i privilegovanih ljudi“.
“Da nam soli pamet kako bi trebalo država da nam izgleda? Sve deca bogatih i privilegovanih ljudi. Nema narodnih, nema dece iz naroda… Ima negde, ali njih su sklonili i stavili u zapećak“, poručio je Vučić.
Nervoza predsednika države najviše se ogleda u kolebanju da raspiše vanredne izbore, koje pobunjeno društvo traži već godinu dana. Vučić, koji je ranije posezao za izborima svaki put kada je želeo da pokaže svoju snagu, već mesecima okleva da izađe na crtu studentskoj listi.
Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, nema sumnje da je Aleksandar Vučić sve nervozniji jer su gotovo svi planovi koje je imao pokvareni u proteklih godinu i po dana.
“Mora da pokaže da je gospodar situacije”
“Studentski i građanski pokret uspeo je da ga prisili da vuče iznuđene poteze, da odustane od plana, tipa stvaranja Pokreta za narod i državu, a na kraju i da privoli Evropsku uniju da prestane da mu žmuri na sve i svašta”, ocenjuje Popović za Nova.rs.
Vučić, prema njegovim rečima, sada ima vlast koja je “na oko gotovo apsolutna, a u stvarnosti se klima na svakom koraku”.
“Posebno ga plaše sopstvene pristalice, jer kada krene njihovo ozbiljnije osipanje, onda je definitivno kraj. A oni su tu velikim delom iz uverenja da je Vučić jedina alternativa i da jedini garantuje mir i stabilnost u zemlji”, smatra sagovornik Nova.rs.
Popović ističe da Vučić sada mora svojim pristalicama da pokazuje da da je još uvek gospodar situacije, da nije zaplašen i da nije pogubio konce iz ruku.
“Mislim da je to razlog i sve radikalnijih izjava i kako se kraj režima bude bližio, sve ćemo češće slušati takvu retoriku”, naglašava.
Nema dileme da je pritisak prvenstveno pobunjenih studenata ključni uzrok nervoze predsednika države, mada ga brinu i signali koji stižu iz inostranstva.
I pritisci spolja posledica bunta u zemlji
Sve jači pritisak iz Brisela da bez reformi pravosuđa, slobodnih medija i fer izbornih uslova nema ni evropskog novca ni napretka ka članstvu u Uniji, hladan odnos i Moskve i Vašingtona prema vlasti u Beogradu, pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije…. Sve problem do problema za Aleksandra Vučića na kojugod stranu sveta da pogleda.
Dragan Popović potvrđuje da su i određene poruke iz inostranstva delom uzrok Vučićeve nervoze, ali ističe da su i ti pritisci takođe rezultat sveopšteg bunta u zemlji.
“Evropska unija i ostale zapadne države sada po prvi put vide ozbiljnu alternativu režimu, što znači da imaju još jednog relevantnog sagovornika. Već to menja potpuno i percepciju srpske vlasti u zapadnim prestonicama, a posledično i njihov odnos prema toj vlasti”, zaključuje Popović.
