Загађење ваздуха, посебно честицама PM 2,5, одговорно је за више од 14.000 превремених смрти годишње у Србији, показују водеће глобалне процене. Како за портал Клима 101 пише прим. др Елизабет Пауновић, најугроженија нису само старија лица – већ и новорођена деца, а у Србији се свака четврта неонатална смрт доводи у везу са загађеним ваздухом.

12.000 смрти годишње узроковано PM 2,5 честицама

Према најновијем извештају Global State of Air, у Србији се:

• 12.000 смрти годишње директно приписује PM 2,5 честицама

• укупно 14.100 смрти приписује свим загађујућим материјама

Стопа износи 96,2 смрти на 100.000 становника, док је у Западној Европи само 15,2.

Главни разлог: значајно веће концентрације PM 2,5 у Србији. Просечна годишња вредност у нашој земљи износи 19,3 µg/m³, што је скоро четири пута више од препоручене вредности СЗО (5 µg/m³).

25% свих неонаталних смрти повезано са загађењем ваздуха

Иако највећи терет болести узрокованих загађењем пада на старије од 60 година, нови извештај показује да је ваздух опасан и за најмлађе:

„Процењује се да је загађење ваздуха криво за 25% свих неонаталних смрти у Србији.“

Неонаталне смрти (до 30 дана живота) најчешће су повезане са:

• ниском порођајном тежином

• превременим рођењем

• инфекцијама доњих дисајних путева

Посебно је опасна изложеност трудница PM 2,5 честицама, јер директно изазива:

• ниску порођајну тежину

• превремени порођај

• конгениталне аномалије

Што све драматично повећава ризик од смртног исхода код новорођенчади.

Деца до пет година – високо рањива група

Највећи ризик јавља се у првом месецу живота, јер је имуни систем новорођенчади сувише незрео да се избори са концентрацијама штетних материја.

Посебно се истиче опасност за децу која живе у домаћинствима где се користе чврста горива.

Загађен ваздух – други водећи фактор ризика за хроничне болести у свету

На глобалном нивоу:

• 7,9 милиона смрти годишње приписује се загађеном ваздуху

• по први пут је доказана снажна веза између PM 2,5 и деменције и Алцхајмерове болести

У 2023. години:

• 626.000 смрти глобално је повезано са деменцијом изазваном загађеним ваздухом

• изгубљено је 11,6 милиона здравих година живота

У Србији, од укупног броја смрти:

• 22% од исхемијске болести срца везује се за загађење

• 19% од можданог удара

• 18% од дијабетеса

• 23% од ХОБП

• 16% од карцинома плућа

Србија мора озбиљно да приступи процени ризика

Према др Пауновић, Србија тренутно не примењује Закон о јавном здрављу, нити пратећу стратегију и акциони план.

Кључне препоруке:

1️⃣ Увођење обавезног годишњег извештаја о здравственим ризицима од загађеног ваздуха

У складу са законом и стратегијом јавног здравља.

2️⃣ Јавни, отворени систем за приказивање података у реалном времену

Са свих мерних станица, укључујући индустријска мерења (која су тренутно недоступна грађанима).

3️⃣ Аутоматско издавање јавноздравствених упозорења

У случају прекорачења граничних вредности.

Др Пауновић закључује:

„Ризиком се може управљати само ако је најпре процењен. У супротном, здравствени ризици од загађеног ваздуха остају ван контроле.“

Ознаке: бебе, болести, висок ниво загађења, загађење, микрочестице, опасност по децу