Овакав предлог се, према наводима, разматра иза затворених врата, без јавне расправе или шире друштвене дебате. Званично образложење власти јесте да би дигитални идентитети помогли у сузбијању илегалне имиграције и превара, али критичари тврде да би систем у пракси омогућио трајно праћење становништва током читавог живота.

План подразумева повезивање регистра рођења са здравственим картонима деце и сталним дигиталним идентификаторима под контролом државе. Организације за заштиту приватности упозоравају да је реч о једном од најозбиљнијих удара на личне слободе у савременој британској историји.

Противници овог модела наводе да би дигитални идентитети могли лако прерасти у механизам контроле, којим би грађани једним административним потезом могли бити искључени из основних услуга. Посебну забринутост изазива идеја да би и бебе биле укључене у овакав систем, што, како се истиче, нема везе са правом на рад или имиграционим статусом.

Иако власти тврде да је обавезни део плана тренутно ограничен на дигиталне провере права на рад, критичари упозоравају да се програм постепено шири, без јасних граница и без адекватног парламентарног надзора.

За многе грађане, страхови нису теоријски, јер су слични системи дигиталне идентификације у другим земљама већ повезани са здравством, банкарством и приступом државним услугама. У том контексту, све више се поставља питање да ли се мења сам однос између грађанина и државе.

Британско друштво се тако суочава са дилемом: очување приватности и анонимности или увођење трајне дигиталне идентификације од самог рођења, без јасне сагласности јавности.