Прочитај ми чланакБрза саобраћајница „Вожд Карађорђе“, од Младеновца, преко Аранђеловца и Свилајнца, до Бора, коштаће више него норвешки тунел који се гради 400 метара испод мора. На исти начин, Вучић је организовао изградњу „Моравског коридора“, по троструко већој цени од реалне. Кроз Шумадију и Поморавље, напредњачки картел гради километар пута по цени од око 15 милиона евра. Непотребни и прескупи коруптивни пројекти се финансирају новцем из страних кредита, које ће враћати неколико следећих генерација грађана Србије. Последњи је час да се прекине тај ланац пљачке и држава ослободи од тираније напредњачког картела.
Ускоро, кад падне с власти, иза Александра Вучића остаће стотинак километара лоших и прескупих аутопутева, исто толико милијарди дуга и чопор милијардера из његовог картела, који су се обогатили уградњом у те инфраструктурне пројекте.
Пљачкашки систем је једноставан: држава би узела кредите, који би мањим делом били потрошени за градњу, а већим на провизије учесника у заједничком злочиначком подухвату. Дуг ће отплаћивати актуелне и будуће генерације грађана. Применом тог преварног модела настала је каста напредњачких тајкуна, који паразитирају на несрећи осиромашеног народа.
Вучић не одустаје од система, захваљујући коме је постао најбогатији политикант у савременој историји Европе. Напротив, најавио је изградњу пута „Вожд Карађорђе“, подједнако непотребног као што су и многи други. Према плану, та брза саобраћајница са четири траке (по две у оба смера) биће дуга 242 километра.
Траса ће пролазити кроз 11 општина и градова, од Младеновца, преко Аранђеловца и Тополе, Деспотовца и Свилајнца до Бора. У пропагандним мантрама истиче се да ће „Вожд Карађорђе“ имати „вишеструки стратешки значај за Србију, повезаће индустријске, пољопривредне и туристичке центре, отварајући простор за нове инвестиције“ и „значајно ће скратити време путовања и смањити постојеће гужве“.
Представници напредњачког картела таквим бесмисленим лажима покушавају да надоместе недостатак студије изводљивости и оправданости. Напросто, не постоји економски интерес за изградњу тог пута. Само у режимским медијама „постоје гужве“ на путевима од Младеновца до Бора.
У реалном животу, потребу за таквом саобраћајницом немају грађани, него напредњачки друмски разбојници, који ће разграбити инвестицију као свој ратни плен. А, плен је огроман. Изградња „Вожда Карађорђа“ је подељена у две фазе, са роком завршетка радова до 2035. године. Прву фазу, дугу 83 километра, која обухвата деонице од Чибутковице до Орашца и од петље Мали Пожаревац до Аранђеловца, градиће кинеска компанија Схандонг. Вредност радова у тој фази процењена је на 1,3 милијарди евра. Километар асфалта коштаће 15,6 милиона евра! У другој фази, од Лапова до Бора, иако је пут дупло краћи, цена ће бити на истом нивоу. Дакле, према тренутним проценама, „Вожд Карађорђе“ ће коштати Србију око 2,5 милијарде евра. С обзиром на начин пословања Вучићевог картела, може се очекивати да коначни рачун буде удвостручен.
За откривање правих размера ове пљачке довољно је упоредити карактеристике и цене „Карађорђа“ са норвешким тунелом Рогфаст, који представља један од најамбициознијих инфраструктурних подухвата на свету. Рогфаст (познат и по називу Бокнафјорд) повезује Рандаберг и Бокн. Тунел је дуг 27 километара, а гради се на дубини од 392 метра испод нивоа мора. Као и „Карађорђе“, има четири траке, по две цеви у сваком смеру.
Цена целог пројекта, чији завршетак је планиран за 2033. годину, износи 2,4 милијарде евра. Са очекиваним дневним протоком од 4.000 до 6.000 возила и путарином од око 30 евра, Рогфаст ће у реалативно кратком року вратити уложени новац. Рогфаст ће бити најдужи и најдубљи тунел на свету, са подводном двоструком петљом на око 260 метара испод површине мора, која ће повезати и острво Квитсај. Радове изводе норвешка компанија Стангеланд Маскин, шведска Сканска и швајцарска Имплениа, чије бушилице, вођене ласерским скенерима, стварају 3Д модел и држе одступање на мање од пет центиметара, и то под притиском од скоро 40 бара.
Притисак који Вучић врши на буџет Србије доводи до тога да цена норвешког тунела 400 метара под водом буде иста или чак мања од цене асфалтираног пута кроз Шумадију. „Вожд Карађорђе“ није изоловани случај, него начин пословања, односно разбојништва организоване криминалне групе у врху Српске напредне странке. Иста врста пљачке извршена је приликом изградње „Моравског коридора“.
Прва уговорена вредност тог пројекта, 2013. године, износила је 390 милиона евра. Шест година касније, у оквиру „лекс специјалиса“ потписан је уговор са конзорцијумом Бехтел-Енка на 745 милиона евра, уз предвиђено максимално повећање од 20%, тј. до 900 милиона евра.
Пре неколико месеци, Влада Србије је усвојила тзв. Фискалну стратегију за 2026. годину, којом је обухваћена процена да ће „Моравски коридор“ коштати 2,5 милијарди евра, чак троструко више од првобитног плана. По истом моделу повећана је и просечна цена по километру. Првобитно, процена се кретала од пет до седам милиона евра, а сада износи 18 милиона евра за сваки од предвиђених 112 километара. Од 2021. до 2025. године, за потребе тог пројекта Србија је узела четири кредита код међународних финансијских институција, чија је укупна вредност 1,89 милијарди евра.
Прва два зајма, од 431,7 и 500 милиона евра узети су од Извозно-кредитне агенције Велике Британије (УКЕФ). Трећи кредит, у износу од 700 милиона евра, добијен је од Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција (МИГА), која послује у оквиру Светске банке. Последњи, од прошле године, вредан 260 милиона евра, опет је дала британска агенција УКЕФ. Остали трошкови су покривени новцем из буџета.
Цена „Моравског коридора“ је утростручена, а и рокови прате тај тренд. Уговором из 2019. године планирано је да аутопут буде готов до пролећа 2022, а сада се његов завршетак најављује за септембар 2026.
Захваљујући лекс специјалису, Вучић је заобишао стандардне процедуре јавних набавки и омогућио директан одабир извођача. Повећање цене радова правдао је инфлацијом и растом цена инпута. Такође, није објављена студија изводљивости, која би оправдала изградњу аутопута у пуном профилу уместо јафтиније брзе саобраћајнице. То не чуди, јер Вучић не брине за новац грађана, већ искључиво за своје личне интересе, које задовољава провизијама из оваквих коруптивних комбинација.
Условљен екстремном похлепом, Вучић не може да се заустави. Напротив, и сад, кад му се ближи пад са власти, најављује нове инфраструктурне пројекте. Недавно је најавио наставак градње обилазнице код Крагујевца.
– У овом тренутку је ниво завршетка радова 42 посто. Гледаћемо да убрзамо Путеве Србије јер је обилазница око Крагујевца од кључног значаја. Одмах преговарамо даље око изградње тунела Вучковица, преко Кнића до Мрчајеваца, да изађемо на аутопут Чачак – Краљево. То је око 550 до 600 милиона евра инвестиција. Бићемо спремни да уложимо тај новац у инфраструктуре Шумадије – рекао је Вучић пре неколико дана.
Новца у буџету нема. У првом кварталу, буџетски дефицит је достигао ниво од 1,6 милијарди евра. Притом, Србија је у јануару продала државне обвезнице вредне две милијарде евра, а крајем априла додатну емисију од три милијарде евра. Тим новцем је плаћена прва рата кредита за куповину француских авиона „Рафал“. Из државних резерви је на финансијско тржиште пуштено 1,8 милијарди евра. Иако ови подаци указују на тотални финансијски крах Србије, Вучић не може да се заустави, па најављује ново задуживање.
– Бирали смо дан када да изађемо на тржиште обвезница. Изашли смо за свопове за америчке инвеститоре, који су ишли и по 500 и 600 милиона. Ми смо имали потражњу за нашим обвезницама преко осам милијарди. Све камате су нам између 4,2 и 4,85. То говори о добром јавном стању наших фискалних радњи – каже Вучић, поносан на банкрот државе, коју је уништио.
Чега се паметан стиди, томе се Вучић радује. Зато се хвали продајом државних обвезница по двоструко већој цени од просека у другим европским земљама. Ново задуживање оправдава „великим повећањем стопе индустријске производње“. Као доказ, представља податак да је индустријска производња у априлу повећана за шест одсто у односу на исти период прошле године. Међутим, не открива чињеницу да је за тај раст заслужна само компанија Стелантис, чија фабрика аутомобила у Крагујевцу прошле године није ни радила.
Лажима, преварама и пљачком јавних ресурса, Александар Вучић је нанео несагледиву и трајну штету Србији. Он и његови ортаци из картела згрнули су огромну имовину, а државу и народ гурнули у дужничко ропство. Зато, последњи је час за ослобођење Србије од Вучићевог картела.
