„Верујем да би Александар Вучић био „веома, веома срећан“ када би на парламентарним изборима освојио 46 одсто подршке грађана, јер је то проценат који би му могао донети танку, али потенцијално довољну већину за формирање владе“, сматра Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли, коментаришући изјаву председника Србије да би био веома незадовољан са освојених 46 одсто подршке на изборима.
Вучић је, наиме, након приказа нових и модернизованих средстава и система Војске Србије, на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, рекао да би био веома незадовољан са 46 одсто подршке грађана на изборима.
Прокоментарисао је и то што се у опозицији „чуде“ што има подршку већу од 46 одсто, према последњем истраживању „Фактор плуса“, наводећи: док једни блокирају путеве, други их граде, ето одатле.
„Не верујем да би Вучић, упркос свој својој мегаломанији био веома незадовољан освојеним процентом од 46 одсто. Сматрам да је та његова изјава типична мотивациона предизборна порука, са циљем охрабривања сопствених и обесхрабривања опозиционих бирача“, наводи Вукадиновић.
Он додаје да ову, као и готово све Вучићеве изјаве последњих месеци, а можда и година, треба читати и разумевати у кључу и у оквирима његове перманентне предизборне кампање, у којој се он непрестано креће и о којој непрестано размишља.
Припрема јавности за велико намештање избора
„Пласирањем јавности намештених истраживања према којима режим има подршку преко 46 посто грађана – те Вучићевим изјавама које се на то надовезују да ни тим не би био задовољан – СНС картел сукцесвино, а свакако лукаво убацује у игру нереалне бројеве како би грађани полако на њих навикли. Ради се о припреми јавности за велико намештање избора“, сматра Драгомир Анђелковић, политички аналитичар.
Он сматра да би намештање избора било изведено двоструко. Прво, максималном злоупотребом започетог процеса легализације некретнина тако што би стотине хиљада људи у вези са тим биле уцењене. Друго, директном крађом на изборима у околностима када бирачка места и даље нису покривена надзорним камерама.
“ Вучић вероватно рачуна да ако се уз помоћ наведеног, али и куповине гласова, напакује да је његова коалиција добила око 45 гласова, прерасподелом онога што оде листама које не пређу цензус, те постизборном коалицијом са неким мањинама и куповином понеког опозиционог посланика као што се десило са бегорадским одборницима 2024. године, може да намакне 130, или више посланика и да СНС онда поново формира владу“, објашњава Анђелковић.
Према његовим речима наводни резултати истраживаја са којима Вућић барата су, отуда, оно што њему треба да би наставио да влада, а не оно што стварно има као реалну подршку.
„Међутим, мисли да је својим црним механизмима способан да прво лажно претвори у друго и тако превари већинску Србију“, наводи саговорник.
Председник би, по узору на Тита и Енвера Хоџу, хтео подршку од 100 одсто
Милош Станковић, члан Председништва Новог ДСС-а сматра да је жалосно да један председник Републике у 21. веку, изражава жаљење што није у стању, да по узору на Јосипа Броза или Енвера Хоџу, себи обезбеди подршку грађана од 100 одсто.
“ То говори о његовом схватању плурализма, конкуренције политичких идеја (за коју у својим затвореним медијима не оставља простор), а коначно и о разлозима непрестаног одлагања расписивања избора“, истиче Станковић.
Према његовим речима реалност је, ипак, показала нешто друго. Уз све медијске обмане, притиске на грађане који су запослени у јавном сектору, или су социјално угрожени, уз злоупотребу државних органа и огромног новца, Александар Вучић више није у стању да обезбеди ни то да га његови “симпатизери” саслушају док им се обраћа.
Уместо тога, наводи Станковић, бирали су да обилазе штандове на којима би могли нешто да поједу и попију. То је заправо, најбоља слика сиромаштва просечног грађанина у Србији, који су гладни и опљачкани, понижени и уцењени. Њима километри преплаћених аутопутева не значе ништа, јер њима не могу да се крећу због највиших цена горива у региону, осим, када их под присилом довозе у Београд да задовоље мегаломанске амбиције једног аутократског и однарођеног режима.
„Нека Вучић коначно распише изборе и престане да бежи од неумитног. Тога дана, када грађани ујутру устану, отворе новчаник и размисле да ли да доручкују, или да плате лекове и рачуне, све док гледају како њихови, власти лојални суграђани бирају да ли да оду на треће или четврто летовање, да купе некретнину на мору или на планини, политичка пресуда грађана биће неминовна. А том политичком пресудом, Вучић ће бити не само незадовољан, него и позван, не само на политичку, него и на кривично-правну одговорност“, закључује члан Председништва Новог ДСС-а.
