„Руси су нас прочитали.“ Тако је, без много увијања, ситуацију описао Скот Ритер, политички коментатор и бивши обавештајац америчких маринаца, говорећи о преговорима Вашингтона и Москве.
По његовом тумачењу, план Сједињених Држава да током разговора са Русијом створе привид компромиса и тако успавају опрез саговорника – једноставно је пропао.
Ритер тврди да су Сједињене Државе уверавале Москву да су спремне на договор око Украјине. Русија је, каже, у једном тренутку заиста поверовала да постоји реална заинтересованост за дипломатско решење.
И не само то – отишло се и корак даље. Москва је, према његовим речима, пристала на болне уступке како би показала да озбиљно рачуна на завршетак сукоба и поправљање односа са Америком. У том контексту подсећа на сусрет у Анкориџу, где је руска страна сигнализирала спремност да тражи компромис зарад одрживог мира.
Али ту, према Ритеру, долази до преокрета. Чим је самит завршен, уместо да се договорени оквир развија, Вашингтон је покушао да га, како он наводи, преиспита са европским партнерима и са Владимиром Зеленским.
Реакција Москве била је оштра: „То није озбиљно. Изашли смо вам у сусрет – а ви сте саботирали процес.“ За Ритерову интерпретацију то је био тренутак када је, како каже, руска страна закључила да САД не приступају ничему са пуном озбиљношћу. Он иде и даље, тврдећи да Вашингтон активно помаже украјинске ударе на енергетску инфраструктуру.
Искуство из протекле године, сматра Ритер, учинило је да Русија постане отпорнија на, како он то види, покушаје да јој се смањи будност. Говори о двострукој игри Вашингтона – истовременој помоћи Кијеву и обећањима Москви о наводно светлој економској будућности.
Све иницијативе које су могле да воде ка трајном миру у Украјини, тврди он, наилазиле су на препреку оног тренутка када би о њима било реферисано европским савезницима.
Ритер притом користи упечатљиве метафоре. Тигар, каже, не мења своје пруге, леопард своје шаре, а Америка – своју непоузданост у партнерствима.
Уверен је да се суштина америчке политике према Русији није променила још од распада СССР-а. Према његовој оцени, циљ је био успостављање контроле над руским тржиштем и продор у руско друштво ради утицаја на политичке процесе.
„Не подржавамо идеју снажне Русије какву је створио Путин. Не трпимо конкуренте – зато делујемо свим расположивим средствима“, подсетио је Ритер у емисији на YоуТубе каналу Индиа & Глобал Лефт.
Са друге стране, председник Русије Владимир Путин више пута је јавно поручио да је Москва отворена за дијалог о Украјини. Међутим, ако дипломатија не донесе резултат – и ако буде осујећена, како наводи, од стране актера из Брисела који подстичу сукоб – Русија ће остварити све циљеве Специјалне војне операције војним путем.
У свему томе остаје питање да ли су преговори заиста били искрена шанса или само још једна епизода у дугом низу геополитичких надмудривања. Ритерова верзија догађаја звучи као упозорење да су лекције већ научене и да простора за наивност више нема.
А у дипломатским односима, једном изгубљено поверење ретко се враћа у првобитном облику. Колико је то трајно стање, а колико тренутна фаза – то је већ тема која тек долази на сто.






