Европски парламент је усвојио Резолуцију у којој је режим Александра Вучића оптужен за гушење медија, опструкцију владавине права и изборних услова. Истовремено, Европска комисија је предложила да се, отварањем Кластера 3, „подстакну реформе у правосуђу и медијима“. Урсула фон дер Лајен је на тај начин, не први пут, подржала Вучићеву тиранију. То и не чуди, пошто их је обоје на власт довела иста „мути“, бивша немачка канцеларка Ангела Меркел. Фон дер Лајен и Вучић су повезани истом политичком агендом, истом врстом корупције и методама за избегавање кривичне одговорности. Наравно, повезани су и митом од 500.000 евра, колико Вучић сваког месеца даје европским комесарима.

Пише: Предраг Поповић

Европска унија и Србија су повезане бројним политичким и финансијским уговорима, али и истом врстом корупције и диктаторским начином владавине. Као политичке сестре близнакиње, Урсула фон дер Лајен и Александар Вучић крше законе и прописе, злоупотребљавају институције и доносе одлуке искључиво у властитом лукративном интересу.

Како на политичком нивоу функционише спрега између њих двоје видело се почетком јула. Истог дана када је Европски парламент усвојио Резолуцију, којом најоштрије осуђује Вучићев систем власти, Европска комисија је предложила да Савет ЕУ отвори Кластер 3 у процесу придружења Србије Европској унији. У Резолуцији, која је усвојена са 468 голасова за, 116 против и 79 уздржаних, истиче се недостатак владавине права и потреба за јачањем независности судова и тужилаштава, као и институционална одговорност, нарочито у борби против корупције и организованог криминала.

Од власти у Србији се захтева да примени препоруке мисије ОЕБС/ОДИХР за унапређење изборних услова. У Резолуцији се изражава забринутост због притисака на новинаре и концентрације медијског власништва. Наглашено је да се од Србије очекује усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући и рестриктивне мере према Русији, али и спровођење постигнутих споразума између власти у Београду и Приштини.

Иако је уверљива већина европосланика гласала за овако критичке ставове у Резолуцији, истог дана је Европска комисија оценила да је „Србија испунила техничка мерила за отварање Кластера 3“. Урсула фон дер Лајен је рекла да остаје при оцени да је „Србија задовољила услове конкурентности и инклузивног раста“, али није хтела да одговори на питање новинара на основу чега је дошла до тог закључка. Основни мотив за подршку отварању Кластера 3 била је намера да се „подстакну даље реформе у правосуђу, медијима и другим областима“.

Међутим, предлог Фон дер Лајен није добио подршку осам држава чланица Европске уније. Холандија, Шведска, Белгија, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Бугарска и Хрватска сматрају да Србија није остварила довољан напредак у кључним политичким областима, пре свега у владавини права, слободи медија и споровођењу изборних реформи.

И након одбијања њеног предлога, Фон дер Лајен је јавно обећала да ће наставити да се залаже за отварање Кластера 3, јер је то, наводно, у „заједничком интересу ЕУ и Србије“. На тај начин, Фон дер Лајен је дала вештачко дисање Вучићу како би му омогућила да у режимским медијима амортизује значај негативне Резолуције и да се представи као државник кога подржава Европска комисија.

За такве уступке постоје два основна разлога. Први, политички, проистиче из чињенице да су обоје политичка деца Ангеле Меркел. Без њене подршке, Фон дер Лајен би још бројала затворске дане у Немачкој, а Вучић би и данас био генерални секретар Српске радикалне странке.

Међутим, Меркелова је схватила да обоје имају употребну вредност, да су спремни да ураде свако зло, ако им се добро плати. Склоност ка мегаломанској корупцији представља други разлог за криминалну спрегу Фон дер Лајен и Вучића.

Као што је Вучићев први боравак на власти (1998-2001) био обележен корупционашким и криминалним аферама (станови у YУ Бизнис центру и Крунској улици, нелегална кућа у Јајинцима, државни џип за брата Андреја…) тако се и Фон дер Лајен истакла у афери „Бератераффаре“ док је била министарка одбране Немачке (2013-2019).

Немачки Савезни ревизорски суд (Бундесрецхнунгсхоф) утврдио је бројне неправилности у додели вишемилионских уговора спољним консултантским компанијама, међу којима су биле и светски познате „МцКинсеy“ и „Аццентуре“. Откривено је „заобилажење стандардних процедура јавних набавки“, сукоби интереса и личне везе са службеницима из тих консултантских фирми и ненаменско трошење новца. На основу извештаја Савезног ревизорског суда, Бундестаг је формирао истражни одбор, који је закључио да је Фон дер Лајен одговорна за ту аферу.

Урсула фон дер Лајен се и тада понашала као Александар Вучић. Трагове своје корупције покушала је да сакрије на најпримитивнији начин, тако што је обрисала СМС поруке са два службена мобилна телефона. Она је тврдила да су поруке обрисане из „безбедносних разлога у оквиру стандардне процедуре“. И финансијске преваре је вршила на једнако примитиван начин. Истражни одбор Бундестага је открио да је Фон дер Лајен током 2015. године пријавила седам консултантских уговора, укупне вредности од 2,2 милиона евра. Ревизијом је пронађено још 182 уговора, вредних око сто милиона евра.

За следећу годину, Министарство које је водила Фон дер Лајен, пријавило је шест уговора вредних 2,9 милиона евра. Истрага је открила постојање 193 уговора, чија вредност је била нешто већа од 150 милиона евра. Утицајни немачки лист Дие Зеит је тада известио да је Министарство одбране са 300 милиона евра финансирало пројекат реформе система набавки војне опреме, од којих је чак 250 милиона евра исплаћено страним консултантским фирмама, које су повезане са Фон дер Лајен.

На крају, све је остало на оптужбама за политичку одговорност, а против Фон дер Лајен није ни покренут кривични поступак. Заштитила ју је Ангела Меркел. Уместо да заврши у немачком затвору, Урсула фон дер Лајен је пребачена у Брисел, на место председнице Европске комисије.

Доласком на нову функцију, најзначајнију у политичком систему Европске уније, Фон дер Лајен је наставила по старом. У време пандемије Ковида 19, она је креирала корупционашку аферу каква није виђена у историји. Белгијско тужилаштво је 2021. године покренуло истрагу набавки вакцина. Откривени су докази да је Фон дер Лајен преговарала са фармацеутском компанијом Пфизер о куповини 80 милијарди доза вакцине против Ковида 19 за потребе свих чланица ЕУ. У просеку, сваки грађанин Европске уније добио би по 178 доза. По налогу Фон дер Лајен, Европска комисија је тада припремала програм за „трајну борбу против Ковида 19“, који је укључивао обавезу поседовања специјалног „пасоша“ у коме би се уносили подаци о количини примљених вакцина, без којих не би било дозвољено слободно кретање.

Европско јавно тужилаштво (ЕППО) преузело је предмет од белгијских колега и покренуло властиту истрагу. Откривени су одређени детаљи преговора између Урсуле фон дер Лајен и извршног директора компаније Пфизер Алберта Бурлеа о набавкама вакцина. У преговорима је учестовао и Хеико фон дер Лајен, супруг председнице Европске комисије, који је био на функцији директора у биотехнолошкој компанији Оргенесис. Европски политичари и медији су указивали на то да је Хеико фон дер Лајен радио за Пфизер и да је та компанија скривени власник Оргенесиса, што указује на могући сукоб интереса.

Као у корупционашкој афери која је обележила њен рад у немачком Министарству одбране, Урсула фон дер Лајен је и у случају „Пфизергате“ једноставно обрисала СМС поруке и уклонила остале доказе спорних преговора са Пфизер-ом.

Истрага ЕППО није завршена, нема званичне оптужнице против Фон дер Лајен. Ипак, она је остала без очекиваног огромног профита. На куповини 80 милијарди доза вакцине, намеравала је да узме провизију од 800 милиона евра. На сличан начин, само са већом добити, Вучић је планирао да очерупа државни буџет кроз пројекат ЕXПО.

Осим начина пљачкања грађана, Фон дер Лајен и Вучић примењују исто лицемерје с којим креирају законе по мери својих лукративних потреба. Председница Европске комисије је, пре неколико дана, успела да у Европском парламенту прогура антидемократски програм контроле грађана. Иако је 314 посланика гласало против, а 276 за примену платформе Цхат Цонтрол 1.0, предлог је усвојен, пошто је за одбацивање неопходна већина свих парламентараца, а не само присутних на седници. Фон дер Лајен је већ осам пута стављала на гласање тај предлог. Сваки пут је одбијен. Међутим, сада је искористила термин непосредно пре летње паузе, па је усвојена одлука која омогућава властима да користе платформу Цхат Цонтрол 1.0 како би имале приступ свим приватним порукама које преко интернета размењују грађани.

Наводно, тај програм ће олакшати борбу против сексуалног злостављања деце на интернету. Све значајније европске организације за заштитту дигиталних права (Еуропеан Дигитал Ригхтс, Еуропеан Дата Протецтион Супервисор, Еуропеан Дата Протецтион Боард) упозоравају да масовни надзор приватних комуникација угрожава права на приватност и заштиту података.

Међутим, на тој врсти дигиталне контроле инсистира Европска комисија на чијем челу се налази особа која је сакривала доказе својих корупционашких афера, које се мере у десетинама милијарди евра, тако што је брисала властите СМС поруке и званичну документацију.

Осим политичке агенде и корупционашких комбинација, Фон дер Лајен и Вучић су повезани и конкретном месечном апанажом. Откад је доведен на власт, Вучић је преузео обавезу да бриселске технократе подмићује са укупно 500.000 евра месечно.

До пре три године, тај новац је трансферисан преко Бања Луке, односно Милорада Додика. Кад су њихови односи захладнели, Вучић је мито прослеђивао преко Будимпеште. Падом Виктора Орбана пропала је и та шема, па је курирски посао преузела Марта Кос. Вештине, којима је овладала док је радила за југословенску Државну безбедност, под кодним називима „Тара“ и „Бланка“, Марта Кос примењује и у сарадњи са Вучићем. Део тих информација је објавио словеначки новинар Игор Омерза у недавно објављеној књизи „Комисарка“.

Нису познати детаљи о расподели мита, које Вучић шаље у Брисел, али сасвим је извесно да минимум 200.000 евра иде на руке Урсуле фон дер Лајен. Антонио Кошта је део своје апанаже добио у трансакцији, којом је инвестициони фонд којим управља његов син Педро Мигел Тадеу Кошта добио власнички део у Унитед Медиа.

Уосталом, о Вучићевом подмићивању европских комесара већ се воде истраге, као што су оне којима су обухваћени Јоханес Хан, Федерика Могерини, Мирослав Лајчак и други. Кад дође време, сазнаће се и са колико новца је Вучић куповао политичку подршку Фон дер Лајен и Кос. То ће се десити кад се Европска унија ослободи терета корупционашких афера или, још брже, кад се Србија ослободи од окупације Вучићевог картела.

(Магазин Таблоид)