Ветеринар (режимски медији кажу и вирусолог) др Миланко Шеклер каже да се на годишњем нивоу највећи број случајева инфекције хантавирусом, који је сада актуелнан због његове појаве на једном крузеру, забележи у Југоисточној Азији, додајући да је тај вирус први пут изолован у време Корејског рата и да носи назив по корејској реци.
– Реч је о групи од више десетина вируса, од којих сваки има свог природног домаћина међу глодарима. Ови вируси су подељени на оне који се јављају у Старом свету (Европа, Азија и Африка) и оне из Новог света, односно Северне и Јужне Америке. Управо ови потоњи, који изазивају тешке респираторне проблеме, вероватно су у питању у актуелном случају – казао је др Шеклер на Курир телевизији и додао:
– Вируси из Америке изазивају такозвани кардиопулмонални синдром и могу имати смртност и до 40 одсто. За разлику од њих, хантавируси из Старог света чешће погађају бубреге и имају нижу стопу смртности“.
Према његовим речима најчешћи пут преноса је са заражених глодара на људе, путем удисања честица прашине контаминиране њиховим излучевинама.
– Пренос са човека на човека сматра се изузетно ретким и захтева близак и дуготрајан контакт. Да би се хантавирус преносио као грип или ковид, морао би да претрпи значајне промене. То је на нивоу теорије, вероватноћа је толико мала да је лакше добити на лотоу – истиче Шеклер.
Он је за Тањуг објаснио и да вирус има ту карактеристику да су обољевали само људи који су се игром случаја нашли у природи где има доста глодара.
Ко оболева
– То су у овом случају војници. А најчешће обољевају ловци, шумари, дрвосече, радници, радници у шумама, људи који се баве неким активностима везаним за природу, односно за подручје где постоје глодари, а где не постоје насеља – рекао је вирусолог.
Подтип вируса који је изолован у Југоисточној Европи се разликује од јужноамеричког или северноамеричког соја по томе што углавном страдају бубрези, а не плућа.
– Он има нешто мању смртност, 1 до 15 одсто. Може да се деси да људи премину, а најчешће оставља последице на бубрезима и прави једну акутну инсуфицијенцију бубрега. Тако да борба за живот код ових људи се заснива на томе да се опораве бубрези и да почну поново да функционишу – навео је Шеклер.
Коментаришући појаву вируса на крузеру, каже да се верује да се преноси с човека на човека, јер се све десило на броду, али указује да то не значи да они који су заражени нису претходно били у контакту са неким простором који су загадили глодари.
– Уколико сте имали глодаре различите врсте који су се нашле на броду и уколико су они загадили тај брод, онда је врло могуће да су људи могли сваки да се појединачно зарази од тога, а не с човека на човека – рекао је он.
Симптоми подсећају на грип
Подсетимо, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да се ради о болести која је у одређеном облику присутна и у нашој земљи. Између осталог навели су и да су почетни симптоми неспецифични и подсећају на грип (температура, малаксалост, болови у мишићима), али се брзо развија респираторна инсуфицијенција.






