Др инж. Мирослав Паровић изнео је сумњу да је изненадна и, како каже, „глупо покренута“ тема о звучном топу заправо димна завеса за нешто много озбиљније што се дешава у Србији.
У објави на друштвеној мрежи X, Паровић је навео да, судећи по начину на који је тема о звучном топу изненада добила на значају, постоји велика вероватноћа да се иза ње крије нешто друго.
„Мислим да је синоћ опет неко забетониран у буре или је још неки део Србије дат странцима. Или и једно и друго“, поручује Паровић, додајући да на такав закључак долази управо због начина на који је тема звучног топа покренута, са тезом да „десетине хиљада људи нису чуле, виделе и осетиле дејство“.
Паровић овим алудира на то да власт често користи мање контроверзе и јавне расправе како би скренула пажњу са озбиљних афера, продаје државне имовине странцима или случајева у којима људи нестају под сумњивим околностима.
Поводом сулуде, лажне и пропагандне акције Вишег јавног тужилаштва, чије појединце чека кривична одговорност и затвор по паду режима Александра Вучића, огласили су се и студенти на свом званичном налогу:
„Најновији покушај Вишег јавног тужилаштва да у састанцима студената пронађе доказ за унапред осмишљену „симулацију звучног топа“ представља још једну лаж и скретање пажње са суштинског питања: шта се догодило 15. марта и шта је изазвало хаос међу окупљеним грађанима. Документ на који се тужилаштво позива настао је два месеца пре протеста 15. марта, у време када тај скуп још није био планиран.
Реч је о материјалу са састанка за протест на Аутокоманди, у ком су разматрани различити безбедносни ризици и могући облици полицијске интервенције над мирним грађанима и студентима који проводе 24 сата на Аутокоманди. У том контексту, помињани су и звучни топови, водени топови, сузавац и друга средства принуде, као потенцијални ризици.
Разматрање сценарија репресије искључиво је доказ одговорног приступа безбедности учесника протеста. То је оно што смо пре сваког протеста чинили ми, а не надлежни органи и власт. Посебно је апсурдно тврдити да помињање реакција европских институција или последица евентуалне употребе звучног топа представља доказ завере.
То, заправо, јасно показује да је звучни топ посматран искључиво као пример употребе прекомерне силе државних органа, јер се од 2022. знало да држава располаже забрањеним оружјем, а у контексту могућих политичких последица таквог поступања. Уместо да одговори на питања која грађани постављају дуже од годину дана, тужилаштво покушава да разговор о могућој употреби средстава принуде представи као доказ њиховог режирања.
Подсећамо да су након догађаја од 15. марта покренуте бројне провере, да су саслушавани грађани и да су институције саме признале да је дошло до необичног догађаја који је изазвао масовну панику, трчање и нагло размицање људи у Улици краља Милана, а потом и здравствене проблеме.
Студенти неће пристати да буду проглашени кривцима зато што су, припремајући мирне протесте, разматрали ризике којима би учесници могли бити изложени. Ако је помињање могуће употребе силе постало доказ кривице, онда је проблем много већи од једног записника. Грађани Србије заслужују истину о догађајима од 15. марта, а не нови покушај да се одговорност пребаци на оне који су месецима мирно и ненасилно протестовали, наводе студенти.
Извор: Србин.инфо
