Осман Сељмани кога су српске власти 1. јула ухапсиле на прелазу Мутиводе због сумње да је у јуну 1999. године у Приштини учествовао у убиству српског брачног пара Владимира и Персе Станисављевић, пуштен је данас из притвора у Београду.
Како преноси портал КоССев, породица је Сељманија вечерас дочекала на Мердару.
Навели су да за сада нема јавног објашњења српских правосудних институција на основу које одлуке је Сељмани, после непуних три месеца, пуштен, нити да ли је истрага против њега обустављена.
Његова породица је од првог дана одбацивала сумње, уз тврдњу да се у време убиства за које га српско тужилаштво сумњичи Сељмани налазио у Македонији, након што је породица претходно напустила Приштину.
ЕУ и косовске власти та хапшења оцењују као кршење обавеза које је Београд преузео у дијалогу, док је више тако притворених особа у Србији потом пуштено на слободу, без јавно саопштеног епилога поступка.
Вест о његовом пуштању вечерас је потврдила и Сељманијева ћерка, Фљорије Сељмани.
До објављивања ове вести нема јавног саопштења Вишег суда у Београду или Јавног тужилаштва за ратне злочине Србије о његовом пуштању, нити информације о даљем статусу поступка.
Ухапшен док се враћао из родног краја
Сељмани (1953) ухапшен је 1. јула на прелазу Мутиводе, док се, према наводима породице, враћао из родног села Тупале код Медвеђе.
МУП Србије саопштио је два дана касније да су га ухапсили припадници Управе криминалистичке полиције – Службе за откривање ратних злочина, заједно са полицијом из Лесковца и граничном полицијом.
Српска полиција тада је саопштила да постоји основ сумње да је Сељмани 14. јуна 1999. године у насељу Софалија у Приштини, заједно са више припадника ОВК, хладним и ватреним оружјем „на свиреп и подмукао начин“ наводно убио цивиле српске националности – брачни пар Владимира и Персу Станисављевић.
Најпре му је одређено полицијско задржавање до 48 сати, а потом је, на предлог Јавног тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду – Одељење за ратне злочине одредио притвор до 30 дана.
Сељмани је, међутим, остао у притвору и након истека првобитно одређене једномесечне мере.
Српске институције у међувремену нису јавно саопштавале детаље о евентуалним продужењима притвора нити резултате истраге.
Приштина тражила међународни притисак
Након хапшења реаговало је и косовско Министарство спољних послова и дијаспоре.
Саопштили су да је Канцеларија за везу у Београду о случају обавестила амбасаде земаља Квинте и Делегацију Европске уније и од међународних партнера затражила ангажовање код српских власти ради, како су навели, „праведног третмана“ и Селманијевог пуштања.
Косовско министарство је хапшење сврстало у низ сличних случајева које Приштина сматра „арбитрарним“ и политички мотивисаним.
Београд такве оцене одбацује и хапшења образлаже истрагама ратних злочина.
Није први који је после притвора пуштен – али без јавног објашњења шта је са предметом
Сељманијево пуштање није први случај ове године у којем је особа са Косова ухапшена у Србији због сумње на ратни злочин, провела одређено време у притвору, а потом изашла на слободу – без јавно саопштеног епилога саме истраге.
Митхат Ложани, бивши припадник ОВК, ухапшен је 5. фебруара на Батровцима. МУП Србије га је сумњичио да је као припадник ОВК у оперативној зони „Дукађини“ учествовао у нападима, отмицама и убиствима припадника српске полиције и војске.
После готово три месеца притвора пуштен је 29. априла и вратио се на Косово.
КоССев је тада од Вишег суда и Тужилаштва за ратне злочине покушао да добије податак на основу које одлуке је пуштен и да ли је поступак обустављен – али одговор није стигао.
Слично се догодило овог месеца и са Дукађином Мађунијем.
Он је 12. августа ухапшен на Батровцима због сумње за ратни злочин у селу Бец код Ђаковице. Одређен му је притвор до 30 дана, али је 4. септембра пуштен.
Ни тада његов адвокат није навео на основу које одлуке је пуштен, нити је било јавне потврде да је кривични поступак обустављен.
Вучић се обавезао да неће покретати кривичне поступке због ратних злочинаца на КиМ!?
Уз ранија хапшења отворено је и шире правно-политичко питање надлежности Србије за покретање нових поступака за ратне злочине на Косову.
Када је у фебруару ухапшен Ложани, Европска унија је за КоССев навела да је хапшење противно обавезама које је Србија преузела у оквиру Споразума о правосуђу из 2015. године – тврдећи да се Београд обавезао да неће покретати кривичне истраге и поступке за ратне злочине почињене на Косову осим уколико то не затраже косовске власти.
С озиром на то да у јавно доступним верзијама Споразума о правосуђу таква одредба у њима није експлицитно наведена, од ЕУ смо затражили додатно појашњење – на који се тачно документ или одредбу позивају – али одговор није стигао.
Коссев
