Pročitaj mi članakIntegracija srpskog zdravstva i prosvete u kosovski sistem ponovo je u fokusu javnosti – od izjava američkih diplomata i kosovskih zvaničnika, do sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I dok Priština tvrdi da je u toku ozbiljan dijalog sa Srbima na severu na tu temu, iz srpskih institucija poručuju da o tome nikakav razgovor ne postoji. Tako je još jedno pitanje „pojelo” političko prepucavanje, a građani su po ko zna koji put ostali uskraćeni za važne informacije.
О чему се преговара у Бриселу?
Коментаришући изјаву Гервале о интеграцији у УН, професор Правног факултета у Северној Митровици Дејан Мировић каже да фокус заправо треба да буде на преговорима који се воде у Бриселу.
„Прво, ми уопште не знамо о чему су разговарали Петар Петковић и представници Приштине пре месец, месец и по дана у Бриселу, ако се сећате” – каже Мировић.
Додаје да у складу са „Вучићевом политиком државног удара” и „недемократским и нетранспаретним преговарањем са Приштином”, из којих су проистекли Бриселски споразум, Вашингтонски, Француско-немачки план и Охридски споразум, „Србија је предала све своје институције, изузимајући просвету и здравство”.
Подвлачи и да основно сумња и да се сада преговара о примени Лајчаковог статута ЗСО који је, како каже, Вучић прихватио 2023. године у Бриселу у присусттву највиших представника ЕУ и водећих ЕУ земаља или месец дана после Бањске за коју је, тврди Мировић, Вучић одговоран.
„Тако да ја основано сумњам да се једноставно преговара у Бриселу, не са Рашићем него у Бриселу када оде Петковић и представник Приштине – да се преговара о тој примени”, наводи Мировић.
Каже и да је више пута питао и ректора и власти у централној Србији да ли су прихватили статут Лајчаковог ЗСО где би се, како појашњава, приштински Универзитет од 7.000 – 8.000 студента и пар стотина запослених и здравствена српска мрежа на Косову трансформисали у косовску просветну мрежу и косовску здравствену мрежу.
„Ако није тако, нека нам Вучић каже, пошто се он за све пита – да није прихватио тај Лајчаков статут. Ја тврдим да јесте, постоји Лајчакова изјава, а постоји Вучићева изјава да је прихватио. Према томе, доста лагања, ради се о томе” – подвлачи Мировић.
„Марко Ђурић није демантовао у СБ УН да се преговара о школству и здравству, вероватно зато што се и преговори врше у САД, то би превише било и за Вучићев режим, љутили би се домаћини” – наводи Мировић.
На питање да ли се у академским круговима говори о интеграцији образовног система, Мировић каже:
„Ректорат и ректорски колегијум, они се не баве својим послом, они се не мешају у свој посао, јер могли би да наљуте великог вођу у Београду. И једноставно, ако сте видели кад је нас неколико подржало студенте у децембру, они су дали саопштење да нема места политици на факултету, али да они подржавају Александра Вучића. Према томе, од њих се не може ништа очекивати”, наводи саговорник.
Каже и да је према његовим незваничним сазнањима, велики број професора узео косовска документа, те се „сналази како ко може”.
„Професори су, као и студенти препуштени сами себи, али оно што је битно, И једни и други треба да схвате да тог нашег универзитета неће бити ако се он буде претопио по Вучићевом и Лајчаковом плану у косовску просветну мрежу, јер студенти то неће прихватити”, наводи овај митровачки професор.
Још једном подвлачи да се изјава Донике Гервала односи на преговоре у Бриселу, а не са косовским Србима.
„Ко је овластио Вучића да преговара у име просветних и здравствених институција? То ваљда Влада Републике Србије треба да одлучи, не он који по нашем Уставу нема никаква овлашћења”, закључује Мировић.
Интеграција српског здравства и просвете у косовски систем, једно је од најосетљивијих питања за Србе на Косову. Реч је о последњим српским институцијама, чије је решење требало да буде у оквиру Заједнице српских општина, међутим то се до сада није догодило.
Ову тему летос је најпре актуелизовала отправница послова амбасаде САД у Приштини, Ана Пратипати, која је навела да је интеграција српског здравства и школства у косовски систем – неопходна.
Усред предизборне кампање за локалне изборе, о интеграцији је говорио и нови потпредседник тзв. косовске Скупштине Ненад Рашић, који је у том тренутку обављао функцију министра за заједнице и повратак.
„Грађани не треба да се плаше, ни у једној институцији здравства или просвете, јер ћемо с наше стране учинити све да процес транзиције буде апсолутно безболан”, рекао је Рашић.
Додао је да неће дозволити гашење радних места.
„Желимо да будемо спремни на све, а они који су укључени треба да знају да ће бити у сигурним рукама, јер нећемо дозволити да се изгуби десетине или стотине радника из тог сектора. Учинићемо све да, још једном понављам, тај трансфер буде апсолутно безболан”, рекао је Ненад Рашић за Ким на почетку кампање за локалне изборе.
Недуго затим, такође у кампањи, тему интеграције покренуо је и косовски премијер у оставци Аљбин Курти.
„Потребна је инкорпорација истих и уједињење. Ја то не желим да урадим против вас или без вас. Током нашег следећег мандата, заједно са свима вама укључујући и будуће градоначелнике, радићемо на уклапању здравства и образовања у један и једини систем. Сматрам да је могуће бити и легалан, пуноправан, у систем који може функционисати много боље. А знамо колико су нужне велике инвестиције. У склопу таквога процеса ћемо удружити идеје, искуства и снаге са нашим међународним партнерима: Европском унијом и њеним специјалним изаслаником за дијалог, земљама Квинте и КФОР-ом“, поручио је тада Курти.
О интеграцији на седници СБ УН
Избори су прошли, криза око формирања нове косовске владе и скупштине и даље траје, али се о теми интеграције здравства и просвете и даље говори. Овога пута на редовној седници Савет безбедности Уједињених нација о стању на Косову.
Министарка у оставци Доника Гервала Шварц је отишла корак даље, тврдећи да је у току „озбиљан дијалог” са Србима на северу „о томе како ће здравство, образовање и инфраструктура морати да изгледају на Косову”.
„Здравствене институције се не затварају на северу, даме и господо, напротив. У току је озбиљан дијалог са нашим грађанима у северним општинама, који припадају српској заједници, о томе како ће здравство, образовање и инфраструктура морати да изгледају на Косову. Све је то о њима — о томе шта је њима потребно, како они желе да живе свој живот као грађани Косова“, казала је Шварц.
Она је додала да „не желе”, „нити су им потребна гета за њихове српске грађане”.
„Потребна нам је интеграција, заштита и подршка за њих. Као одговорна влада, предузимамо озбиљне кораке да то обезбедимо. Зато градимо мостове, школе и болнице, а не зидове међу нашим заједницама“, навела је.
Гервала, међутим, није прецизирала са ким се то са севера Косова водио дијалог о овако осетљивој теми.
Питања без одговора
У покушају да то сазна, Алтернативна се обратила косовском Министарству за заједнице и повратак, са питањем да ли на било који начин посредују у разговорима о интеграцији здравственог и образовног система Србије у косовски систем, али до објаве текста нисмо добили одговор.
Писали смо и Министарство здравља Србије, Министарство просвете Србије и Канцеларију за Косово и Метохију Владе Србије, али до објаве текста такође нисмо добили одговор.
Председника Српске листе и в. д. директора Клиничко болничког центра у Косовској Митровици др Златана Елека питали смо – ‘да ли сте Ви као председник Српске листе и в. д. директор Клиничко болничког центра у Косовској Митровици разговарали са представницима косовских институција на ту тему? Уколико јесте, шта су закључци тог разговора? У случају интеграције шта ће се догодити са пацијентима, запосленима, студентима и ђацима?‘.
Елек је на то одговорио линком ка изјави Игора Симића, члана Српске листе – који је изјавио да нема никаквог дијалога о интеграцији здравства, просвете и инфраструктуре.
„Јасно и гласно, нема никаквог дијалога о интеграцији здравства, просвете и инфраструктуре – о чему је трабуњала Гервала у УН. То што она и њен шеф Курти ћаскају са Ненадом Рашићем српски народ апсолутно не занима, јер је мишљење о Рашићу српски народ јасно показао на изборима 9. фебруара, али и 12. октобра“, саопштио је Игор Симић на Инстаграму.
