Pročitaj mi članakKako je objavio N1 utekstu pod naslovom - Kriza na Medicinskom u Beogradu se nastavlja, profesor Nešković ukazao na "osvetu vlasti zbog generalnog štrajka" od datuma 22.10.2024., profesor Aleksandar Nešković tvrdi da je „smena bivše dekanke Tatjane Simić bila nezakonita“ i da predstavlja „osvetu vlasti zbog podrške generalnom štrajku“. Prema njegovim rečima, odluku o smeni doneo je „krnji Savet fakulteta“, suprotno statutu i zakonu, dok nova uprava, na čelu sa Natašom Milić, nije verifikovana na Senatu Univerziteta. Nešković smatra da vlast želi da „disciplinuje“ Medicinski fakultet kao primer drugim ustanovama koje pružaju otpor. N1 dodaje da Tatjana Simić tvrdi kako je njena smena bila nezakonita i da trpi pritiske, dok deo profesora smatra da je sadašnja uprava „nametnuta“ i da time narušava autonomiju univerziteta.
Криза на Медицинском факултету у Београду, која је последица безакоња која трају деценијама у овој високошколској установи од изузетног значаја, постаје пример системског урушавања институционалног интегритета и етичких стандарда у српској науци. Док телевизија Н1 и поједини медији говоре о „освети власти“ и „незаконитој смени деканке“, документа показују да је у средишту целе афере нешто далеко озбиљније, незаконито прикупљање и обрада биолошког материјала пацијената, супротно свим прописима и моралним нормама.
Како смо се током пандемије, а и дан данас, испред УГ ,,Лекари и родитељи за науку и етику“ борили управо против оваквих безакоња која су се током,,ковид епидемије“ масовно дешавала, осећам моралну обавезу да и ову тему не препустимо забораву, баш како се овакве ствари не би поново дешавале.
Постоји документација која озбиљно указује на етичке преступе током прикупљања информација у интезивним јединицама током пандемије, који су накнадно без сагласности пацијената достављани Мајо клиници у САД, док податке о пацијентима у болницама, нису могли да добију њихови најближи. О томе ћемо након прикупљања целокупне документације, накнадно објавити текст, нека сада остане овде на нивоу претпоставке. Да се вратимо на случај бивше деканке Татјане Симић.
Министарство здравља је 18. августа 2025. донело решење број 500-01-1359/2025-1, којим се привремено обустављају сва истраживања на Институту за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду. У том документу јасно се наводи да су активности спровођене без неопходних дозвола, без одобрења етичког тела и без валидних сагласности пацијената, што представља кршење Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи и Закона о здравственој заштити. Министарство је потврдило да факултет није имао лиценцу за складиштење људских ћелија и ткива, нити систем евиденције и контроле над тим материјалом.
Ове наводе потврђује и званични документ Етичког одбора Србије под насловом „Став о питањима професионалне етике проф. др Татјане Симић“, објављен на сајту Медицинског факултета (med.bg.ac.rs). У том извештају стоји да је утврђено постојање неовлашћене „ДНК биобанке“ која је функционисала без институционалне дозволе и без јасног надзора. Наводи се и да су узорци биолошког материјала обрађивани, чувани и дистрибуирани супротно законским прописима.
S-T-A-V-o-pitanjima-profesionalne-etike-prof.-dr-Tatjane-Simic- (1)
Подсетимо, у јавности су се крајем августа појавили наводи о илегалној “ДНК Биобанци” проф. др Татјане Симић на Медициском факултету где обавља функцију декана. Такође је обелодањено да су у замрзивачу Института Медицинског факултета у Београду откривени узорци људског ткива, прикупљени без знања и сагласности пацијената (власника тих ткива)!
Нерегистрована биолабораторија ДНК „Биобанка“ годинама ради илегално, а узорци ткива грађана Србије шаљу се у Данску кроз пројекат УРОМОЛ. Поводом рада ове илегалне банке ДНК ткива поднета је и кривична пријава од стране Етичког одбора Србије, који је утврдио кршење неколико закона, као и права пацијената и међународних конвенција! Али је тек 18. августа министар здравља Златибор Лончар забранио њен рад.
На питања о „ДНК Биобанци“ и разлозима за доношење Решења о обустави истраживања, деканка Медицинског факултета проф. др Татјана Симић, никада није одговорила нашој редакцији, иако смо јој више пута упућивали питање.
Парадоксално, уместо да ови налази доведу до озбиљне етичке, стручне и правне одговорности, бивша деканка проф. др Татјана Симић је одликована од стране Лекарске коморе Србије (ЛКС) 14.11.2024. као „најбољи лекар“, иако никада није радила у клиничкој пракси. Медаља намењена лекарима који спасавају животе додељена је особи која је, према званичним документима, била на челу пројекта у којој су кршени закони и етичке норме медицине. Тај чин представља дубоку дискредитацију струке и потпуни морални суноврат академске заједнице и нарочито је упитнан раду ЛКС, као и критеријуми за доделу награда. Када је афера око Татјане Симић почела да се разоткрива, она је медаљу вратила, шест месеци јој је требало да схвати да јој иста не припада јер не ради као лекар. Медаљу је вратила тек крајем септембра 2025. године! Претпостављамо да је ни тада не би вратила да јој један од колега није скренуо пажњу да зна да је добила ту медаљу, па је онда укапирала да би таква информација била за њу компромитујућа.
Медијски наратив који гради Н1 није случајан и иза њега претпостављам да стоји интересна група: потребно је створити слику о прогону „непослушних академика“, како би се преко стварних прекршаја развукла завеса политичког саосећања. Али чињенице говоре супротно, смењена деканка није изгубила функцију због политике, већ због прекршаја закона и етике.
Дакле, документи Министарства и Етичког одбора нису производ „освете власти“, већ реакција државе која је коначно морала да делује, што због притиска јавности али понајвише због актуелне ситуације притиска на власт који су произвели студенти и народ, тако да је данас све под великом лупом.
Истовремено, професор Александар Нешковић, који се сада представља као заштитник академске слободе, био је један од чланова самоизабраног штрајкачког одбора који је формиран од људи који су годинама па и деценијама били део система, који су били високо позиционирани на Медицинском факултету и који су сами себе предложили за исти ,,штрајкачки одбор“, а да парадокс буде још већи оснивање штрајкачког одбора предводила је тадашња деканка Татјану Симић која је ,,предлагала“ чланове штрајкачког одбора који су се већ самопредложили!?, Значи ли то да је деканка предводила штрајк сама против себе!? Они су наводно се наводно формирали како би подржали студенте, а ја бих пре рекла како би сачували своје привилегије. Јер да су искрено уз студенте и њихове слободе, онда им не би никада учинили оно што су им учинили 2021. године, када су једино на Медицинском факултету Универзитета у Београду увели нацистичке мере ,,аусвајса“. И ту имамо још један парадокс. Професорка Бјеговић Микановић, која је иначе на челу канцеларије за Инфодемију, сада се потписује као један од аутора рада заједно са студентима, који носи назив ,,Како репресивни режими лоше утичу на здравље грађана“, а прегледом рада не видимо ни ,,једно слово“ о репресији над студентима МФ током пандемије ковида!? Двоструки аршини!?
Иначе, професор Александар Нешковић, који је требало је већ да буде у пензији да се школска година није административно продужила, ово обраћање које наводи Н1 као обраћање на Седници Изборног већа, прочитао је накнадно, јер Седница није одржана због недостатка кворума.
С обзиром да је главна тема групе која тврди да је смена бивше Деканке Татјане Симић незаконита, а самим тим и избор нове деканке Наташе Милић, подсећамо да су они и ту направили опструкцију, како би тако у јавности могли да преставе. Ево шта се заиста догодило, каконам потврђују добро упућени извори са Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Да би се спречила контрола над радом деканке, председник Савета, иначе такође члан САНУ, поднео је оставку тако да овај важан Савет није сазван 10 месеци!!! Седницу је коначно заказала његова замена у септембру 2025., па је и она извршила његову блокаду и на самом састанку поднела оставку. Зато су сви студенти, део професора и сви чланови који су именовани испред Владе Србије изгласали преседавајућег и тиме омогућили нормалан рад САВЕТА, што се сада у медијима представља као „неуставни чин“. Савет је иначе једино тело које законски контролише рад декана, па је овим маневром покушано да се институционално блокира свако преиспитивање.
Скандалозно је и да је на Седници Изборног већа је, према сведочењима присутних чија су имена позната редакцији, дошло и до вербалних инцидената и претњи, једној професорки која се супротставила тзв. ,,екипи штрајкачког одбора“ од стране супруга и брата бивше деканке како наводи наш извор, који су на Изборном већу седели поред бившедеканке Татјане Симић, упућена је порука: „Видећеш, ускоро шта ће ти се десити, бићеш ликвидирана“, након чега је поменута професорка поднела пријаву полицији.
То није академска дебата, то је деградација институције која је вековима симболизовала науку, част и достојанство професије.
Случај Татјане Симић симбол је ширег моралног пада и институционалних малверзација које указују да државане функционише и да је систем апсолутно блокиран.
Када се људима који незаконито прикупљају ДНК материјале уручују ордени као „најбољим лекарима“, а они који укажу на злоупотребе бивају оптужени за политичке мотиве, онда то више није академски сукоб, већ цивилизацијска декаденција.
Српска академија наука и уметности се нити једног тренутка није огласила поводом оптужби и доказа о нарушавању етике, када је у питању њихов члан Татјана Симић, па се питам за шта више народ Србије плаћа ту Академију, која ћути на сва битна дешавања у овој земљи, а њени председници се огласе се да кажу да ,,Косово није више Србија“!? Уједно, за све ово време, пројекат Татјане Симић, финансиран од стране САНУ, у којем се користе поменути нелегално прикупљени ДНК пацијената, и даље је у току.
Факултет који је деценијама школовао најбоље лекаре региона данас је подељен, медијски злоупотребљен и институционално паралисан.
Док једни тврде да је у питању политичка освета, а други да је реч о нужном чишћењу, пацијенти и студенти постају жртве, они који су најмање криви.
Случај „биобанке“, стварни разлог смене деканке Татјане Симић, је огледало стања у српском друштву у којем се кривица претвара у заслугу, а прекршај у награду. Када се они који су прекршили закон представљају као жртве, а институције које (коначно!) реагују оптужују за „освету власти“, онда је злоупотреба постала системска. Истина, међутим, постоји у документима, не на порталима, макар то био и наш. У решењу Министарства здравља, у извештају Етичког одбора и у инспекцијским записницима налази се слика онога што је заиста разорило углед најстарије медицинске школе у Србији. А то није политика, већ морални пад и безакоње под плаштом науке.
