Pročitaj mi članakUzalud Aleksandar Vučić svake godine iz „državnog ćupa“ ulaže desetine miliona evra u televizije pod svojom kontrolom. Niko više ne veruje vestima koje emituju te televizije, niti čita štampane biltene naprednjačkog kartela. Posle smene vlasti, ti mediji će biti zatvoreni, baš kao i neki od njihovih zvaničnih vlasnika.
Urednici i novinari Informativnog programa RTS-a iz programa su izbacili istinu na ulicu, a uskoro će i oni završiti tamo. Kad pukne multimedijalni naprednjački čir, iscuriće sav gnoj, koji su mentalnim izlučevinama stvarali Srđan Kopernikus, Peconi, Marić, Mitrović, Vučićević, Žeželj, Vučelić i ostali koordinatori informativnim stroncijumom.
U normalnim demokratskim državama postoje tri grane vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska. Aleksandar Vučić je u Srbiji uveo i četvrtu – medijsku. Preko svojih strogo kontrolisanih televizija i novina godinama hipnotiše, truje i zastrašuje javnost, objavljuje optužnice i presude, satanizuje političke protivnike i kritičare, a hvali sebe nepobedivog i najjačeg, nad kojim istovremeno kmeči i cvili.
U mrežu svojih medijskih trovačnica Vučić je uložio stotine miliona evra, otetih od građana. Međutim, investicija je propala. Studenti su pokrenuli društvo iz letargije i izvršili detoksikaciju. Kad je progledao, narod je video mrak pun laži, prevara i nasilja. Više niko ne veruje u morbidne budalaštine, koje plasiraju Vučićevi multimedijalni plaćenici.
Štampana izdanja naprednjačkih biltena imaju skromne tiraže, a na televizijama su gledani samo sportski i zabavni programi. Čak ni Vučić, svojim svakodnevnim „istorijskim obraćanjima“, ne može da podigne gledanost. Razmere njegovog potonuća najjasnije se vide na internetu. Vučićev lični You Tube kanal ima 64,4 pratilaca, a broj pregleda njegovih emisija je izuzetno skroman, od 4.000 d0 18.000. On ima sve moguće resurse – novac, uticaj, stranačku mašineriju, desetine hiljada botova – a ne može da dobaci do nivoa malih produkcija, kao što je, recimo, Srbin Info, koji ima 272.000 pratilaca i emisije sa više od 100.000 pregleda.
Svestan gubitka uticaja, koji je ostvarivao preko medijske grane vlasti, Vučić pojačava pritisak na svoje sluge iz tog sektora. Nervozan i agresivan, sve češće javno priznaje da je on neformalni vlasnik i glavni urednik svih režimskih novina i televizija. Usred emisije, kad je Jovana Joksimović pomislila da i pred njim može da glumi veliku gazdaricu televizija Tanjug i K1, Vučić ju je podsetio da na tome može da zahvali samo njemu, on joj je omogućio da dobije dozvole, frekvencije i novac za pokretanje tih trovačnica. Još konkretnije, Vučić je, gostujući na TV Prva, objasnio da ta televizija, kao i sve ostale, ne bi postojale kad on ne bi davao novac iz državnog budžeta.
– Ova televizija je u vlasništvu Srđana Kopernikusa. On vam daje plate? Pa, nema Srđan te pare. On pare uzima od države. Ova televizija nije izuzetak. Država hrani sve televizije. Nijedna nije na tržištu, već dobija novac koji dolazi iz državnog ćupa. Hoćete li da vam kažem koliko para dobijate od države? Reč je o desetinama miliona evra – rekao je Vučić, pokušavajući da plaćenicima objasni da su samo plaćenici, sve u skladu sa Marksovom devizom „najamnik je ograničen najamninom“.
Retko se dešava, ali Vučić je sad rekao istinu.
Televizija Prva se nalazi u vlasništvu kiparske ofšor kompanije Kopernikus Corporation Ltd, a njen krajnji vlasnik je Srđan Milovanović. Poslovanje firmi iz grupe Kopernikus je obavijeno tajnama, ali zna se da je, u novembru 2018. godine, Kopernikus Systems prodao kablovskog operatera Kopernikus Technology državnom preduzeću Telekom Srbija za 195 miliona evra. Mesec dana kasnije, Kopernikus je kupio Antena Group-ove medijske platforme u Srbiji i Crnoj Gori, uključujući TV Prva, B92 i O2, za oko 180 miliona evra. Konsolidovani finansijski izveštaji za TV Prva nisu objavljeni u celini, sa razloženim rashodima, prihodima i profitom, ali dostupni podaci otkrivaju da je TV Prva u 2024. godini imala ukupne prihode od 6,9 milijardi dinara i neto dobit od 817,7 miliona dinara.
U poslednje dve godine, prihodi su se povećali za dve milijarde dinara, odnosno 17 miliona evra. Međutim, povećala su se i dugovanja, koja su prošle godine iznosila čak devet milijardi dinara, odnosno 77 miliona evra.
U poslovnom sistemu Srđana Milovanovića nalaze se i dva mikro preduzeća sa po jednim zaposlenim: Kopenikus Borac DOO i Kopernikus Gradnja DOO. Borac je prošle godine ostvario profit od 4.500 evra, a Gradnja od 6.500 evra. I to dokazuje da „država“, tj. njen vladar Vučić sav novac upumpava u Milovanovićevu televiziju, koja mu je, kao platforma za širenje laži, mnogo važnija od drugih poslovnih delatnosti.
Ni za Televiziju Informer, vodeću Vučićevu trovačnicu, nema javno potvrđenih konsolidovanih finansijskih izveštaja iz kojih bi se videli transferi novca u tu televiziju i prateće novine i online izdanje. Preduzeće Informer Tim je prošle godine ostvarilo zaradu od 1,2 milijarde dinara, što je skoro duplo više nego pre dve godine. U istom periodu, profit je skočio sa 4.000 evra na 730.000 evra. U nedostatku jasnih izveštaja, koji bi otkrili koliki su rashodi i prihodi televizijske produkcije, a s obzirom na skroman tiraž štampanog izdanja, stiče se utisak da većina prihoda dolazi iz marketinga, naročito putem javnih nabavki – oglasa koje plaćaju republičke i lokalne institucije. Dakle, kao što kaže Vučić: iz državnog ćupa.
Dragan J. Vučićević, sa statusom najznačajnije medijske močuge naprednjačkog kartela, opravdao je svaki dinar, koji je Vučić opljačkao od građana i dao Informeru. Ne postoji gadost koju Vučićević nije izgovorio ili napisao o kritičarima Vučićeve tiranije. Sa hiljadu postupaka zaslužio je mesto u istoriji beščašća, a naročito zbog izjave, kojom je, pre nekoliko dana, pljunuo na grobove 16 građana, ubijenih pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Pokojnike je nazvao „šesnaest šatro žrtava“.
U njegovoj svesti, nesrećnici koji su smrskani betonom nisu žrtve, ne zaslužuju nikakvu pažnju, a kamoli sažaljenje. Kao odgovor na to bestiđe, studenti su po drugi put organizovali protest pred redakcijom Informera, opet sa istom parolom „Vrati konju glavu, Dragane“. No, Draganova glava pripada Vučiću, on je plaća i timari.
Vučić godinama plaća i timari i televiziju Happy. Međutim, glava njenog vlasnika Predraga Rankovića Peconija nije potpuno ukroćena. Kad mu se neko prepreči na putu ka novom plenu, Ranković ume da se rita.
Vlasnik Televizije Happy, kao i Inveja, Medele, fabrike ulja Sunce, brojnih hotela i restorana, Ranković je letos odlučio da poslovnu imperiju upotpuni kupovinom Palate „Zora“ u Knez Mihailovoj ulici, br. 32. Velelepno zdanje, izgrađeno pre više od 120 godina, nalazi se u vlasništvu Republike Srbije, a njime upravlja DIPOS. Kad je Ranković obavio sve pripremne radove, kupovinu je sprečio Vučić. Umesto da ćutke podvije rep, Peconi je uzvratio preko TV Happy. U informativnim emisijama pustio je nekoliko istinitih vesti o studentima i pobunjenim građanima. Vučić je uzvratio preko Poreske uprave, koja je blokirala račun Rankovićeve firme Ideogram, koja je vlasnik TV Happy. Naravno, nije bitan dug od oko dva miliona dinara, nego Vučićeva potreba da disciplinuje jogunastog Rankovića.
– Zar ste tek sad primetili da smo drugačiji od ostalih režimskih televizija? – iznenadio se Milomir Marić, glavni urednik Happy.
Iznenađenje je kratko trajalo. Istina je ekspresno izbačena sa Rankovićeve televizije i sve se nastavilo po starom. Da li je posredi samo primirje ili je pao novi trajni mir između Rankovića i Vučića saznaće se kad bude otkrivena sudbina Palate „Zora“.
Ni Televizija Pink ne bi mogla da se održava bez poklona iz državnog ćupa, kojim raspolaže Vučić. Prema poslednjem izveštaju o poslovanju, Pink Media Group je prihodovala 80,6 miliona evra i ostvarila dobit od 16 miliona evra. Za razliku od kolega iz režimske trovačke mreže, Željko Mitrović ima bogatu poslovnu tradiciju, tokom koje je stekao imovinu koja se procenjuje na nešto više od 214 miliona evra. Ucenjen raznim krivičnim delima, među kojima su i sumnjivi smrtni slučajevi, Mitrović je Vučiću stavio na raspolaganje emisije, koje vode Predrag Sarapa, Jovana Jeremić, Verica Bradić i slične opskurne kreature. Dok oni prave sablasne programe, Mitrović pravi dronove i leteće automobile, juri pare i nestašne klinke. Kao što ga botoks ne čini lepšim i mlađim, tako ga ni minimiziranje uloge u Vučićevom medijskog eskadronu neće abolirati od odgovornosti.
Od odgovornosti neće biti pošteđeni ni vodeći kadrovi u Javnom servisu. Dragan Bujošević, Nenad LJ. Stefanović i ostali urednici i novinari Informativnog programa RTS-a značajno su doprineli prikrivanju istine o naprednjačkim zločinima nad državom i narodom. Istinu su iz redakcije izbacili na ulicu, gde će se i oni naći čim dođe vreme za svođenje računa.
Vučićev mehanizam za hipnotisanje i trovanje javnosti nije uspeo da se odupre pritisku istine. Uskoro, kad se taj prenaduvani balon potpuno raspadne, otkriće se sve laži, prevare i spletke, koje su, po nalogu nezvaničnog glavnog urednika, izvršavali njegovi medijski plaćenici. Šta će sve isplivati na površinu može da se nasluti po nedavnom priznanju Vučićeve savetnice Suzane Vasiljević da je 2.000 godine, zajedno sa drugim kolegama, izmislila laž da će Srbija okupirati Crnu Goru kako bi sprečila njeno odvajanje.
– Ja sam radila svojevremeno u medijima. Mi smo izmišljali priče. Izmislili smo rat u Crnoj Gori, mogućnost da će Milošević pred njegove poslednje izbore napasti Crnu Goru, tj. Mila Đukanovića zbog toga što mu je okrenuo leđa. To smo izmislili da bismo bili tri meseca na Svetom Stefanu – rekla je Vasiljević u emisiji na TV Kurir, još jednoj od režimskih televizija koje su pokrenute novcem građana.
Ako je ona bila spremna da, zarad tromesečnog letovanja, zastrašuje javnost građanskim ratom, može samo da se pretpostavi šta je sve izmišljala u poslednjih 13 godina u interesu Vučića, a sve zbog nagrada iz državnog ćupa. Kad pukne multimedijalni naprednjački čir, iscuriće sav gnoj, koji su mentalnim izlučevinama stvarali Srđan Kopernikus, Peconi, Marić, Mitrović, Vučićević, Žeželj, Vučelić i ostali koordinatori informativnim stroncijumom.
Vučić je u njih uzalud investirao stotine miliona ukradenih evra. Mnogo više uspeha je imao u gašenju nezavisnih medija. Pod njegovim pritiskom, naneta je ogromna šteta i našem Magazinu Tabloid. Saradnju su prvo sabotirale štamparije, a onda i distributerske kuće. Istovremeno, urednici našeg Magazina su bili izloženi pravosudnoj torturi. Glavni urednik Milovan Brkić je preživeo osam i po meseci u pritvoru, da bi na kraju bio oslobođen montirane optužbe za pozivanje na nasilno kršenje ustavnog poretka. Njegov zamenik, Milan Malenović, posle šestomesečnog pritvora i, takođe, oslobađajuće presude ipak nije izdržao, umro je od posledica zadobijenih tokom tog perioda, kad nije mogao da se leči. Ipak, Magazin Tabloid nastavlja da objavljuje istinu o zločinačkom režimu naprednjačkog kartela.
Sa radom je nastavio i NIN, koji je Vučić stavio pod svoju kontrolu uz pomoć vlasnika švajcarske kompanije Ringijer. Odbijajući da promene uređivačku politiku, urednici i novinari su napustili NIN i formirali novi nedeljnik Radar u okviru United Media Group-e. No, Vučić i probleme sa tom medijskom platformom rešava na isti način kao i sa NIN-om, uz pomoć stranih vlasnika iz BC Partners fonda.
Kao direktori United Media Production, United Cloud-a i Direct Media, pre nekoliko dana su u APR-u upisani Vladica Tintor, Timoti Linklon Penington i Žiber Mari S. Šrojen. U okviru United Media Production posluju TV Nova i Sport klub.
Dragan Šolak, manjinski vlasnik United Group-e, koji se nalazi u sudskom sporu sa ostalim suvlasnicima, kaže da su ove „nezakonite operacije dogovorili menadžeri BC Partners-a i novo rukovodstvo United Group-e sa Aleksandrom Vučićem“.
– Potvrđena je duboka politička i interesna povezanost BCP i UG sa vlastima u Srbiji, što pokazuje koliko su daleko oni spremni da idu u pokušaju da opravdaju nezakonite odluke i prikriju odgovornost za urušavanje kompanije koju sam ja, sa saradnicima, godinama gradio – kaže Šolak.
U svim redakcijama te medijske grupe (Nova S, Nove novine, N1, Danas i Radar) promene u vlasničkoj strukturi i na rukovodećim funkcijama izazvale su zabrinutost. Međutim, kakva god bila sudbina tih medija, koji su doprineli širenju informacija o diktatorskoj prirodi naprednjačkog režima, Vučić neće moći da zavede potpuni medijski mrak. Istina će nastaviti da se objavljuje na društvenim mrežama, koje su se već dokazale kao najbrže i najefikasnije sredstvo u borbi protiv laži.
Uskoro, posle promene vlasti, nijedna Vučićeva trovačnica neće preživeti na medijskom tržištu. Umesto novca iz državne kase, dobiće optužnice i presude, posle kojih će vodeći trovači moći da novinarski talenat iskazuju samo u zidnim novinama u Zabeli.
