О отвореном питању даљег војно-безбедносног статуса Србије, последњих недеља 2025. године, у команди НАТО у Бриселу расправљало се о војно безбедносном стаусу Србије и о потпуној парализи армијског врха (планираном изменом Закона о Војсци Србије). Али, о томе какав ће профил војске бити одласком овог режима и ко ће на којој страни бити у том тренутку, расправља се и на неким другом местима у Европи и САД, а сигурно и у Москви. Зашто је Вучић и по чијој сугестији одлучио да промени Устав и себи додели титулу „Врховни командант“, о каквој „модернизацији војске“ говори и хоће ли повући последњу карту, да изведе на улице оружане снаге ВС, сазнаће се ускоро…Таква одлука, коштала би га знатно скупље од мирне предаје власти, на коју очито није спреман.

„Док Србија открива кинеске ракете ФК-3, њен загрљај према ауторитарним режимима се учвршћује, подстичући регионалну нестабилност и изазивајући питања о реакцији Европе на геополитичке провокације Београда.

Наиме, почетком 2025. године, Србија је званично представила свој новоотворени систем противваздушне одбране ФК-3, мада је плаћен Кини још 2021. године. Ово представља значајну прекретницу у статусу наводне неутралности коју је Србија формално прогласила мада то суштински никада није била од распада Југославије…“

Ову вест објавио је британски војни wеб магазин thegpc.uk <http://thegpc.uk/>, који је иначе у последњих седам година уредно пратио сваку куповину коју је Министарство одбране Србије обавило, што јавно што ван погледа јавности. Такође, и сваку продају и испоруку.

Првих дана децембра ове одлазеће 2025. године, само два дана након усвајања измена Закона о Војсци Србије, министар одбране Братислав Гашић је разоткрио његову суштину: Александар Вучић (као цивил и дилетант), одлучује да се формира „радна група по смерницама врховног команданта и председника Републике Србије“ (и, наравно, „Генералштаба“, сетио се да каже) те да је „формираних више радних група“ које ће о примени тог закона одлучивати. Закон још правно није струпио на снагу, али Гашићу то не смета да одмах промовише „врховног команданта“ који у Уставу не постоји.

Вучић се, наиме, спрема за рат са грађанима Србије, спрема оно последње што још може да се догоди-грађански сукоб у коме би он извео војску на улице.

Али, прича о томе какав је уствари војно-безбедносни статус Вучићеве Србије и шта је његов параноични режим радио дугих 13 година на плану оспособљавања одбрамбеног штита ове централне државе Балкана, могла би да почне још у време кад је овај диктатор невероватним чудом вршио дужност министра одбране.

Након формирања владе (коалиција СНС-СПС-УРС), јула 2012, постаје и подпредседник Владе задужем за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала, као и министар одбране од 27. јула 2012. до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013., кад задржава функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

За нешто више од годину дана на функцији министра одбране, експресно је задужио Србију за више стотина милиона долара. Од првог дана на тој функцији, ишао је на „службена путовања“ наводно како би пронашао стратешке партнере и купце за производе наменске индустрије.

На тим путовањима склопио је уговоре са Русијом и Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), вредним стотине милиона долара. Тада је он лично добио неке врло вредне поклоне, јер Арапи знају да цене кад се неко „отвори“ и крене да плаћа. И Министарство одбране добило је вредне поклоне „у знак пријатељства према Вучићу“ од УАЕ . Била су три блиндирана Мерцедесова џипа из специјалне серије, практично неуништива, те двадесет санитетских возила из Кине, четири возила типа „Хамер“ од владе САД.

Све до 2012. године, Србије се водила као „демилитаризована зона“. Јер, након пораза Милошевићеве армије у ратовима на простору некадашње Југославије, на простору привремене творевине (Савезне републике Југославије), нашла се огромна количина наоружања свих врста. НАТО пакт је захтевао његову „редукцију“, па се кренуло у уништавање и онога што је било застарело и онога што је још могло да траје.

Доласком радикалско-напредњачке коалиције на власт, Александар Вучић са позиције на којој се нашао, добија прилику да преузме све команде над војно-безбедносним и обавештајним сектором, што се спајањем никада раније познате функције (први потпредседник владе) и улоге министра одбране, убрзо и десило.

Процене западних војних аналитичара говоре да је српски диктатор већ од првих месеци на власти „завукао“ руку у државни буџет и од те 2012. па све до ове 2025. године, потрошио најмање 15 милијарди евра и долара на куповину наоружања и војне опреме, од које најмање половину Србији не треба (а једним мњеним, софистицираним делом, нема ко ни да рукује, у недостатку врхунских кадрова). У ово није урачуната најновија Вучићева „пословна акција“ са државом Француском и „његовим пријатељем“, француским председником Емануелом Макроном.

Та скандалозна куповина 12 француских вишенаменских авиона „Рафал“ на основу уговора који је потписан са француским произвођачем, а који укључује комплетан помоћни логистички пакет, резервне моторе и друге делове, вредан је око 3 (три) милијарде евра.

Али, уговор о коме је реч има додатних једанаест тачака о којима јавност у Србији не зна ништа или зна врло мало. Неки од њих су посебно занимљиви и могли би да воде у затвор све потписнике и њихове инцијаторе, кад се буде претресао коруптивни темељ ове „француске везе“…

Наиме, Анекс 2 Споразума између Владе Србије и Владе Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Србији који су разменили потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали и амбасадор Француске Републике у Београду Пјер Кошар, говори о томе да је без икакве процедуре одређеним француским компанијама дат монопол да бирају које „приоритетне пројекте“ добити од Србије и колико стотина милиона ће на њима зарадити.

Посебно је додат свему и уговор о кредитном аранжману између Акционарског друштва Електромреже Србије Београд и Француске агенције за развој који су разменили директор ЕМС Јелена Матејић и генерални директор АФД Реми Рију. Овај експеримент криминалне Вучићеве владе показао је како се опљачкана имовина ЕПС-а може за велики новац продати једној од три водеће европске државе. И како тај „купац“ не пита за порекло те имовине, нити за мафијаша који је присвојио уз несебичну помоћ свог кума Александра Вучића.

Оно што се не зна ни годину дана наког овог „свечаног потписивања“ у Паризу, то је споразум између Владе Србије и међуминистарског делегата за стратешко снабдевање рудама и металима Француске о партнерству и сарадњи у области истраживања и експлоатације критичних и стратешких минералних сировина који су разменили министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић еx Негре- Хандановић и међуресорни делегат за набавку стратешких метала и минерала Бенжамен Галзо.

Свему овоме је прододата и тачка о ангажовању за процену потенцијала за развој цивилног нуклеарног програма у Србији у оквиру Меморандума о разумевању између ЕДФ и Владе Србије разменили су министарка Ђедовић Хандановић и извршни директор групе ЕДФ Гзавије Ирса.

Укратко речено, на оних три милијарде евра којима је режим српског диктатора платио флоту супермодерних и супер-скупих „Рафала“, долазе још најмање нових 15 милијарди трошкова који ће бити стављен на терет српске сиротиње, већ темељно опљачкане. Пре свега, изградња Београдског метроа, посао који је француска држава обезбедила са више уговора, коштаће две трећине те цифре.

Иначе, уговор о набавци авиона „Рафал“ и „пратеће робе и услуга“, који су разменили Вучићев министар Братислав Гашић и извршни директор и председавајући компаније Дассаулт Авиатион Ерик Трапије, предвиђа и додатне огромне трошкове око одржавања, сервисирања, скупих обука и сталне контроле тих летилица.

Иста та Макронова влада, једва је дочекала да објави (30.маја 2025) преко своје државне новинске агенције АФП и америчког медијског конверна АП саопштење Руске спољна обавештајне службе (СВР) о извозу муниције из Србије у Украјину и оцену те службе да је то „пуцањ у леђа Москви“.

АФП је истицао у ударним вестима да је СВР оптужила компаније из Србије за тај извоз који се обавља „упркос томе што је Москва историјска савезница Београда“, и навела да до тога долази „упркос званичној ‘неутралности’ Београда“ према рату у Украјини.

АФП је такође објавила тада да СВР осуђује „антируске активности“ и наводи да је из Србије у Кијев послато на стотине хиљада граната и милиони комада муниције за аутоматско оружје, те да је све то обављено преко српских компанија Југоимпорт СДПР, Зенитпром, Крушик, Софаг, Рејер ДТИ, Слобода и Први Партизан. Путинова Русија му, наравно, ни тада али ни раније није веровала, без обзира што га је „цар баћушка“ почастио високим орденом Александра Невског, али га је користила као марионету. И, такође му је продала за велики новац половне хеликоптере (за које је Војска Србије чекала месецима на испоруку одговарајућих акумулатора), те старије авионе типа МИГ.

Али, ако се зна да је овај исти Александар Вучић потписао сваку сарадњу са НАТО пактом и ставио Србију формално и суштински под евроатлански одбрамбени „кишобран“, мада је годинама уназад причао лажи у јавности о војној неутралности Србије, зашто је помислио да би могао да се игра са Русијом, а пре свега са имовином и животима 6,5 милиона грађана Србије, као што се евроатланска алијанса игра са њим? Све говори да је његова неутажива страст за пљачком превагнула, да је била јача од свих геостратешких и економских питања и од сваког државног националног интереса Србије.

Профил манијака какав Александар Вучић има, био је знанто раније добро проучен на местима која се баве глобалним питањима живота и смрти. Само један такав комплетан идиот, уверен у своје надприродне моћи, као и сваки болесно нарцисиодни психопата, могао је да ступи у службу лихварских влада, зеленашког предузетништва и политичко-мафијашких савеза широим света.

Осетио је АВ ту моћ, допала се његовом уличарском карактеру, његовој Еекономији комбинација“, тако рећи „препозанили су се“ и он и они који управљају њиме.

Али, деценија његове употребе је одавно истекла…

Према ономе чиме располаже надлежна служба за контролу буџета (који се уредно „сервисира“ из фондова ЕУ) у земљама кандидатима за придруживање у Бриселу, Вучић је, како се тамо каже „створио пословни амбијент у војној индустрији Србије који указује на стварну и потенцијалну корупцију великих размера“…Извори МТ знају да постоје савршено добри докази за то, који ће га извести на оптуженичку клупу, мада је то тек једна од његових криминалних активности које је интензивно спроводио недељно, месечно и годишње…

Зато звучи трагокомично кад се у његовим билтенима и „гласилима“ појави вест како су по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду припадници Војне полиције ухапсили су двојицу припадника Војске Србије и одговорно лице привредног друштва „Енерготок“ доо због сумње да су у периоду до марта месеца прошле 2024. године извршили кривична дела у вези са реализацијом јавне набавке „Чишћење, поправка и баждарење резервоара за лож уље у ТЕП ВМЦ Карабурма“.

Тек неких стотинак хиљада евра зараде од ове „мученичке“ операције. Шта је то наспрам Вучићеве пљачке и милијарди бачених из буџета (на шта и због чега?). Биће једног дана занимљиво како је Вучић лично контролисао и рад војних тужилаштава.

Последњи такав пример (29.маја 2025) десио се као „наставак акције сузбијања корупције“, кад је његов МУП (Одељења за борбу против корупције Управе криминалистичке полиције), наводно у сарадњи са припадницима Војне полиције, а по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, ухапсили заменика Војног правобраниоца и још две особе под сумњом да су у дужем временском периоду, у парничним поступцима пред судовима, у својству службених лица Војног правобранилаштва, поступали супротно прописима и интересима Министарства одбране и Војске Србије. Кажу добро упућени, да су „поступали супротно Вучићевој вољи и потребама на терену“.

Ипак, оно што Србију и Војску Србије чека убрзо након пада Александра Вучића, то је темељни преображај, нова државна стратегија, образовање нових кадрова, модернизација и стварање војно дипломатске мреже у свету на коју ова стара балканска држава може да рачуна. То би биле осноиве нове војно-безнедносне стратегије. А, да би се до ње дошло, требаће и времена и вештине и нових политичких доктрина.

Али, као да зна шта му се спрема, покренуо је од почлетка 2025. године једну свеоубухватну акцију сзпер-контроле над Војском Србије, каква раније није виђена.

„Ићи ћемо на то да направимо ‘дигиталну армију’. Видећете шта смо све купили, не смем још све ни да кажем. Снимали су нам дроновима из околних земаља, прелазили у нашу територију, НАТО дронови, не можете то много да кријете, али нисмо укључивали да не би могли да знају, и мали број људи, највише 5 зна шта смо донели у нашу земљу“ причлао је диктатоир као у бунилу и грозници пред згранутим страним и домачим посматрачима и новинарима, па је додао победнички: „Наша војска тиме постаје страховито убојита!“

Било је то крајем јуна месеца 2025., кад се „обратио“ говорећи да ћче

„Грађани Србије бити поносни на своју војску. Људи ће видети велике промене. Имаћемо много врста дронова које ћемо да покажемо. Србија ће бити неосвојива и увек непокорена, а ни према коме неће одапети ни стрелу! У понедељак ћу имати званично колегијум генералштаба где ћемо разговарати о свим неопходним променама. Ићи ћемо на то да направимо „дигиталну армију програм/платформу“. Када то направите свега 20 посто снаге губите на то. Сви добијају слику координате, мете, па онај ко може најубитачније да погоди реагује. Тиме ваша војска постаје страховито убојита, невезано за то колико нас има, а мало нас има. Уопште није важно, и Израел има мали број становника, али је једна од пет најјачих сила света, можда чак и четири.„

Али, да би био оволико самоуверен, након великих штета које сваког дана наноси држави и њеној безбедности, морао је ипак да се поклони НАТО пакту, и последњег дана маја месеца 2025., прихвати војну вежбу са овом војном алијансом. Била је то Међународна хеликоптерска вежба „Фире Бладе 2025″ на којој су учествовали припадници Војске Србије и оружаних снага шест европских земаља која је завршницу имала на терену Мађарске.

Наиме, припадници Војске Србије, који су на вежби учествовали са по једним хеликоптером Х-145М и Ми-17, током двонедељних активности са колегама из Аустрије, Белгије, Мађарске, Словачке, Словеније и Швајцарске увежбавали су тактике и процедуре у планирању и извршавању здружених мултинационалних хеликоптерских операција, где је посада хеликоптера Војске Србије Х-145М „остварила је ватрена дејства по циљевима на полигону невођеним ракетним зрнима остваривши притом одличне резултате гађања“.

Комично звучи, али, замишљени противник долазио је из правца Русије…Организатор вежбе био је Међународни хеликоптерски центар за обуку, чији је оснивач, уз још 13 чланица Европске уније и партнерских држава, и Република Србија. Србија са НАТО пактом иначе већ годинама званично обавља летачке задатке маршрутног летења, хеликоптерског транспорта, десантирања људства и средстава, затим задатке у оквиру хеликоптерских операција у урбаној средини, борбеног трагања и спасавања, непосредне ваздушне подршке копненим јединицама, пратње и заштите конвоја, а увежбавани су и маневри приликом дејства непријатељске ловачке авијације и јединица за противваздухопловна

Званичан став Војске Србије каже да се „учешћем у раду Међународног хеликоптерског центра за обуку и у вежбама под његовим окриљем, унапређује се интероперабилност и обученост хеликоптерских посада Војске Србије и њихова способност за ангажовање у хеликоптерским операцијама у савременом оперативном окружењу“. Ето, та два хеликоптера, представљају углавном оно на шта се рачуна кад је Србија у питању. Можда још понеко „оруђе“, али ништа превелико и гломазно.

А, коме ће ти „рафали“ кад једног дана дођу да служе, ако не сасвим другим државама и њиховим потребама, ако дође до несрећених ратних дејстава. Јер, Србија је своје ратове завршила у последњих два века, а данас није више ни материјално ни по положају који заузима, овако опљачкана и понижена, никоме потребна. Освојена је без испаљеног метка у последњих две деценије, посебно у последњих 13 година колико је црна радикалско напреднчалка коалиција гази. Продата Србија може да се откупи тек падом злочиначког режима Александра Вучића, и то народ добро зна. Зна и диктатор, зато потеже задњи аргумент, војну силу.

А 1.

Како је Александар Вучић у лето 2025 године изложио Србију могућем бомбардовању

За мање од пет радних дана, током летошњег рата Израела на терену Палестине и сукоба са Ираном због тог рата, политика Александра Вучића око продаје српског оружја и муниције доживела је потпуну катастрофу. Само тих неколико дана је требало од почетка израелско-иранског сукоба и претње Техерана да свако ко тргује са њиховим непријатељем постаје легитимна мета, до одлуке да Србија ставља тачку на извоз оружја. До даљњег и званично.

Незванично, израелски авиони свега осам сати касније слетео је на београдски аеродром. А, коначни удар на Вучићеву вишегодишњу тактику преваре, у којој мало тргује са Западом, а мало се дружи са Истоком, стигао је из Москве. У интервјуу за најчитанији израелски лист „Јерусалем Пост“ рекао да је он једини у Европи који тргује муницијом са Израелом и да га због тога „колеге често критикују“. „Јерусалем пост“ је тада писао да је Србија у Израел извезла војну робу вредну 42,3 милиона евра у 2024. години, а Вучић се хвалио да је то „значајни скок у односу на 2023. годину, када смо извезли вредност од само 1,4 милиона евра“. У међувремену је Израел ушао у отворени сукоб са Ираном и ствари су се промениле. Тада је Техеран оштро запретио, а иранска дипломатија му је „упутила ноту“ у кјојој је писало да свако ко помаже Израелу, постаје и њихова легитимна мета. Тако је Вучић довео грађане Србије у непосредну опасност да се умеша у тежак и опасан конфликт на Блиском Истоку.

Ирански дипломатија тих дана је отворено послала Министарству спољних послова Србије поруку у којој је писало: „Оштро упозоравамо да ће слање било какве војне или радарске опреме, било бродом или авионом, у сврху подршке ционистичком режиму бити сматрано учешћем у агресији против Ирана и аутоматски постати легитимна мета наших оружаних снага“.

Високи ирански званичник је ово саопштио и у обраћању емитованом на државној телевизији у Техерану, а повод је управо био Вучићев „бизнис“ са Израелом.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, војска, НАТО вежбе, Србија