Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su optužbe potpredsednice Stranke slobode i pravde (SSP) Marinike Tepić — o navodnoj saradnji sa kriminalcem Filipom Koraćem — lažne i politički motivisane. 

„Тај човек је нападао моје дете, мене хтео да убије. Никад га у животу нисам ни чуо ни видео. Молим тужилаштво да покрене поступак. Никад у животу нисам запалио цигарету, ни видео дрогу, ни кафу попио. Дрогу, нарко дилере презирем“, рекао је Вучић.

Он је додао да „кад погледате истраживање јавног мњења, разумете ССП“, оценивши да је Мариника Тепић „пробисвет као и они којима служи“.

Критички осврт

Изјава председника Вучића, у којој на оптужбе одговара тоном личног невештавања („никад ни кафу попио“), представља класичну стратегију скретања пажње с теме — уместо одговора на конкретне оптужбе, добијамо емотивне испаде, негирање и увреде. Његов фокус на „никад нисам видео дрогу“ делује као намерно карикирање, у стилу: „Толико сам чист да ни еспресо нисам пио.“

Кључна ствар у читавој причи — да ли су органи Француске полиције заиста проследили доказе тужилаштву у Србији, и ако јесу, зашто није реаговало — уопште се не адресира суштински. Вучић позива тужилаштво да испита наводе, иако је управо он на врху система у ком тужилаштво годинама игнорише афере. Другим речима: тражи од институције коју контролише да га „испита“ — што у преводу значи да од истраге неће бити ништа.

Његово вређање политичке противнице („пробисвет“) додатно урушава политички дискурс. Ово није први пут да Вучић напада жену из опозиције ад хоминем нападима уместо аргументима — већ је то постало образац.

Изјаве председника Александра Вучића, у којима тврди да никада није запалио цигарету, видео дрогу или попио кафу, делују као покушај скретања пажње са озбиљних оптужби које се годинама износе против њега и његовог брата Андреја. Уместо да се суочи са конкретним питањима о везама са криминалним структурама, председник прибегава личним уверењима и негирањима која не одговарају на суштину проблема.

Истраживачки медији, попут КРИК-а, објавили су преписке које указују на везе између чланова Српске напредне странке и криминалних кругова у Новом Саду. У тим препискама се помињу имена као што су Андреј Вучић, Милош Вучевић, Звонко Веселиновић и други, што указује на могућу умешаност у нелегалне активности и утицај на кадровска решења у полицији и енергетици .(Boom93)

Поред тога, извештаји међународних медија, као што је „Њујорк тајмс“, повезују председника Вучића са организованим криминалом, посебно у контексту случаја Вељка Беливука, који је тврдио да је имао директне контакте са председником и обављао задатке по његовом налогу .(Monitor)

Такође, постоје наводи о фотографијама на којима је Андреј Вучић у друштву особа са криминалним досијеима, као што је Звонко Веселиновић, што додатно подстиче сумње у везе између врха власти и криминалних структура .

Уместо да се ове озбиљне оптужбе истраже и разјасне, јавност се суочава са негирањима и скретањем пажње на небитне детаље. Овакво понашање не доприноси изградњи поверења у институције и владавину права у Србији.

Oznake: Aleksandar Vučić, kriminalne afere, Marinika Tepić, Francuzi