Прочитај ми чланак"Година 2025. довела је до тога да Александар Вучић изгуби власт и све што ће се дешавати у 2026. само је питање начина одласка с власти", сматра историчарка и професорка Филозофског факултета Радина Вучетић. Баш због тога сматра да 2026. неће бити лака.
Професорка сматра да је аутократија у Србији јача него икада, али јача него икада је и борба за демократију.
– Мислим да су у овој години однесене тако крупне победе и направљене промене после којих нема назад. Сутра је годину дана од оне Нове године која је била најпотреснија, испуњена тишином, али која је најавила све оно што се дешавало. И после је само ишло даље – од Аутокоманде, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Београда, тог 15. марта, итд. Друштво је пробуђено и ту нема назад – рекла је она за Н1.
Радина Вучетић надаље издваја – студенти су нам вратили заставу, Устав, химну, дошло је до интегрисања Новог Пазара, акције су биле унутрашње, али и спољашње – ка Бриселу и Стразбуру.
– Заиста смо различите фазе прошли, али смо ми као друштво били јачи из дана у дан, а овај режим све слабији – навела је.
Ту слабост види и у тзв. годишњој конференцији председника Србије Александра Вучића током које он ништа ново није рекао.
– Он држи сваки дан годишњу конференцију, тако да то није ништа ново. Све више мислим да се он током тих конференција не обраћа више ни јавности, ни својим бирачима, већ искључиво себи. Он самог себе убеђује да ситуација није тако страшна по њега, а она је заправо тотално страшна. Мислим да је 2025. година заправо довела до тога да он изгуби власт и да све што ће се дешавати у 2026. само је питање начина пада с власти – навела је.
Баш због тога сматра да 2026. неће бити лака.
– Председник воли фудбал, иако није навијач, већ хулиган, и иако нема особе која је више уништила српски фудбал од њега. Но, ако користимо фудбалски речник, студенти, грађани и друштво су стално давали голове, а Вучић много аутоголова. Највећи је био Ћациленд – објаснила је Вучетићева.
Историчарка каже да ће се Ћациленд изучавати, те да њихове колеге и историчари са светских универзитета, приликом посета Београду, застану пред Ћацилендом, „немајући коментар на толико ненормалност“.
– Све више слути да је Вучићу идеју о Ћациленду дао неко ко му не жели добро.
Новогодишње рухо, додаје, није маскирало црне капе и фантомке.
– Шатре су остале у Пионирском парку и питање је шта ће бити после празника, да ли ће ти црнокапуљаши и црнофантомкаши добити следећу прекоманду, јер власт, очигледно, више нема легитимитет и ти људи служе искључиво томе. А када узмемо да то траје од марта, то је још један од показатеља заправо страшног кукавичлука Александра Вучића – рекла је она.
Упитана какав је Ћациленд показатељ друштва, када смо дозволили да то постоји у центру града од марта, професорка одговара да друштво за Ћациленд заслужује критике. Ипак, једино објашњење које има јесте да смо ми и даље пристојни људи који не желе да се бију.
– Мислим да су нас пристојност и једно гађење натерали да се можда повучемо више него што је требало. О томе можемо да причамо и кад говоримо о градском превозу, и о другим темама – доста ствари још увек ово друштво толерише – навела је.
Наду јој пружа то што је студентски покрет прерастао у озбиљан покрет отпора (док од Вучићевог „Покрета за народ и државу“ није било ништа).
– То је моја нада да и овај, или неки следећи Ћациленд више неће стајати ту дуже од неколико дана – навела је.
Дошло је до парадокса да старији показују младалачко нестрпљење, а да су млади зрелији, стрпљиви и знају шта раде.
Професорка упозорава – не треба да имамо илузије, репресија ће се појачавати.
Ипак, верује да је пред нама година расплета.
– Да ли ће бити расписани избори? Ја се надам да хоће. Ја исто верујем да ће Вучић то одуговлачити што више. Њему више избори нимало не одговарају. Али мислим да се сигурно иде ка расплету – оваквом или онаквом. Почело је 2024, наставило се 2025, али заиста желим да верујем да ћемо на крају 2026. причати у неким сасвим другачијим околностима. И на више слободних медија – закључила је она.
