Прочитај ми чланакДолазак украјинске делегације у Београд и потписивање меморандума о трговинској сарадњи представља важан сигнал у правцу постепеног институционалног отварања економских канала између Србије и Украјине, у тренутку изразито сложених геополитичких околности у Европи, каже за Данас Никола Лунић, консултант из области геополитике и безбедности, поводом најављеног доласка делгације из Украјине коју ће предводити потпредседник владе Тарас Качка.
Како је прено део медија, током посете се очекује потписивање моморандума о трговинској сарадњи.
Лунић наводи да такви меморандуми у правилу имају оквирни карактер јер не значе аутоматски конкретне уговоре, већ успостављање правне и политичке платформе за будуће споразуме у областима трговине, инвестиција и логистике.
– У том контексту, кључна порука није само економска, већ и политичка. Украјина настоји да диверсификује своје спољне економске везе и обезбеди нове логистичке правце ка југоисточној Европи, док Србија и даље балансира између европских интеграција, традиционалних односа и потребе да задржи економску отвореност према различитим партнерима – објашњава Лунић.
Према његовим речима, питање које се природно намеће у јавности јесте да ли овакви аранжмани могу представљати основу за трговину робом двоструке намене или чак индиректно отворити простор за токове повезане са војном индустријом.
– Формално, меморандуми о трговини не регулишу директно трговину наоружањем, али у пракси сваки проширени пословни оквир може обухватити секторе попут металургије, машинске индустрије, електронике и логистике који имају потенцијалну компоненту двоструке намене. Због тога је транспарентност имплементације кључна, као и стриктна контрола извоза наоружања и војне опреме, као и робе двоструке намене у складу са националним и међународним режимима – указује наш саговорник.
И додаје ће реакције Русије директно зависити од политичке интерпретације потписивања меморандума.
– Москва би овакав потез могла посматрати кроз призму ширег приближавања Србије западним економским и безбедносним структурама, што би потенцијално могло довести до политичких порука, дипломатских замерки или појачаног медијског притиска. Ипак, интензитет реакције ће у великој мери зависити од конкретних садржаја будуће сарадње, а не од самог потписивања оквирног документа – каже.
Како закључује, меморандум треба посматрати као почетну фазу једне пажљиво калибрисане економско-политичке динамике, а не као тренутни стратешки заокрет.
– Односи између Србије и Русије остају оптерећени ширим геополитичким околностима и међусобним неповерењем, али истовремено и даље функционишу кроз низ отворених политичких и економских канала. Управо због тога, реални ефекти овог документа зависиће мање од његове симболике, а више од начина његове имплементације у наредном периоду – закључак је Лунића.
Подсетимо, део медиај у Србији пренео је да ће украјинску делегацију предводити председник те земље Володимир Зеленски. Међутим, Зеленски неће доћи, а није познато д али је његов долазак одложен или отказа.
