Прочитај ми чланакЗемља је у стању хаоса, безумље које емитује шеф државе и медији под његовом контролом натапа јавно мњење, друштво је у перманентном сукобу, потпуно раздешено, са тенденцијом даљег заоштравања, сматра новинар и социолог Слободан Рељић.
Рељић каже да тон свему даје први човек државе који ненормално проглашава за нормално, подстичући незаконо поступање које се прелама наниже у структури и странке и апарата власти.
“Не прође ниједан дан, а да у обраћању не дође до напада, страшних увреда и наратива “али ови блокадери итд.”. Онда људи који то слушају осећају право да иду и да туку те људе (студенте и протестанте). Од тога да нећемо насиље као метод освајања власти, бојим се да власт гура причу да ћемо полако доћи до момента да ти нећеш моћи другачије да се браниш од свега тога. Ударање колима, шамарање, сви они криминалци… то је недопустиво било када, према било коме, за било коју земљу која настоји да буде нормална и демократска. У било којој земљи која се зове правном, кад би се такве ствари догађале, већ сутрадан би се појавио портпарол полиције и рекао “ухапсили смо тог и тог”. Не, овде нема ничега”, наводи Рељић, гостујући на каналу “Балкан инфо”.
Он није спекулисао на могуће термине одржавања, у јавности више пута помињаних ванредних парламентарних избора, али је казао како се чини да се “сви негде надају да све могу решити избори”.
“Клика на власти гледа да буде што дуже јер се гради Експо, Београд на води, перу се паре и даље се богате. Они су у једној тотално пљачкашкој атмосфери. Међутим, позиција и опозиција то је једно те исто. Били су и ови пре на власти па су показали шта знају. Не можеш од њих ништа очекивати”, оценио је Рељић и додао да по питању, како их је назвао, “интуитивних народних захтева” међу њима нема разлике.
Ти захтеви су, према његовим речима, општи консензус да Косово и Метохија не могу да се дају; да Република Српска не сме да се утапа у Босну и Херцеговину, тј. да губи на својој аутономности; да Србија никада не сме ићи према НАТО-у; да има пријатељски однос према источним земљама, Русији и Кини, што подразумева свакако НЕ санкцијама Русији али и далеко искренију и пријатељскију сарадњу са њима…
Рељић је констатовао да је практично “једина антиестаблишмент прича она која је везана за студентску побуну”.
“Та побуна траје преко годину и по дана, систематски се одржава, то је јединствено у Европи. И тачно је, има страног утицаја као што га свугде има, али не у мери “да председник може да напише светски бестселер како је победио обојену револуцију”. Покрет је аутентичан народни отпор против стања у коме су Срби и Србија. Да ли ће и како из њега произићи адекватан политички аргуменат, да ли ће бунт бити преточен у некакав покрет у политичкој сфери, каква ће бити политичка организација итд., друго је питање”, закључио је Слободан Рељић.
