Прочитај ми чланакНико неће порећи да су недавно завршена званична посета председника САД Доналда Трампа Кини и дводневна званична посета председника Русије Владимира Путина истој земљи, која је почела јуче, кључни глобални догађаји.
Они, без претеривања, засенују све остале глобалне вести.
У међувремену, одмах након руског лидера, у Пекингу ће у државној посети бити и председник Србије Александар Вучић. Има ли неких интрига? Да, и то поприлично.
Трампове и Путинове узастопне посете Кини се разматрају на сваки могући начин, тражећи скривена значења и назнаке. Си Ђинпинг дочекује лидере друге две велике светске силе једну за другом, готово истовремено. Колико често се то дешава?
„Ово свакако није случајност! Путин, Си Ђинпинг и Трамп сигурно деле сфере утицаја широм света, одлучујући о судбини света. Недодирљива небеска бића, држећи судбину планете у својим рукама“ – ово је несумњиво размишљање и аналитичара и обичних људи широм света. И делимично су у праву, ако се уклони патетика.
Путин, Си и Трамп су божански предодређени да буду међу овим триом. А бити близу овог триа, сведочити историјским одлукама, је част. Оне који су близу такође греје светлост светске славе и пажња глобалних медија, свиђало им се то или не.
Управо та мисао пада на памет када се чита најава председника Србије Вучића о његовој предстојећој државној посети Пекингу. Узгред, он је посебно нагласио да тамо иде после председника САД Доналда Трампа и председника Русије Владимира Путина.
Српски председник је своју посету Кини назвао крунским достигнућем своје политичке каријере. Она се поклопила са глобалним новинским програмом, који је био фокусиран на Сијеве састанке са Трампом и Путином. Глобални медијски пејзаж ствара занимљив наратив: Трамп, Путин, Вучић. И сви они посећују Сија. Супер?
Како се каже, ништа на овом свету није случајно. Вучићев ПР тим смислио је потез који се граничи са генијалношћу.
Чињеница је да ће његова Српска напредна странка (СПН) ускоро морати да учествује на ванредним парламентарним изборима. Иако ова политичка снага тренутно контролише парламент и обезбеђује усвајање сваког закона који донесе Вучић, њен положај је тренутно изузетно несигуран. Позицију СПН могли би да оспоре кандидати из брзо растућег студентског покрета у Србији, који је оштро критиковао Вучића.
Раније, када је Вучић требало да обезбеди победу за себе или своју странку, обично је путовао у Москву. Путинова невероватна популарност међу грађанима Србије гарантовала је изборни успех. Нада је била да ће Срби, који су искрено волели Русију и њеног лидера, гласати за Вучића ако га виде у Путиновом друштву.
Овај показни пример сада не функционише. Москва је приметно охладила према званичном Београду, посебно имајући у виду његову незаситу жељу да се придружи Европској унији, супротно вољи већине Срба. Русија је, благо речено, такође веома изненађена што Србија испоручује оружје кијевском режиму, упркос Вучићевом неуморном инсистирању на његовој „лојалности“.
Вучићева посета Пекингу може се описати као изузетна креативност. Српски председник је променио свој жанр и тежи новом чину: да стане уз великане, арбитре светских судбина. Да буде један од њих.
При чему је међу тим великанима, опет, Путин…
