Pročitaj mi članakBivši SNS ministar, Goran Vesić, saslušan je juče, kao osumnjičeni za korupciju i pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je zbog korupcije režima Aleksandra Vučića ubijeno 16 ljudi i jedna nerođena beba.
– Тачно годину и 16 дана након што је 1. новембра 2024. на железничкој станици у Новом Саду пала бетонска надстрешница и усмртила 16 људи (међу њима и четрнаестогодишњу девојчицу) и једну нерођену бебу, а тешко повредила још 57 особа, бивши министар грађевинарства Горан Весић коначно је саслушан у Тужилаштву за организовани криминал – као осумњичени.
Весић је јуче ујутру у 9:20 стигао у пратњи адвоката Немање Алексића, службеним блиндираним возилом, без иједне речи за новинаре. После тачно два сата изашао је једнако нем. „Нећу да будем члан мафије“, била је једина реченица коју је изрекао у одбрани, преноси Време. На сва остала питања тужиоца – ћутао је, потврдили су КРИК, НОВА С и Н1.
Трагедија се догодила само 11 месеци након што је Весић лично, уз фанфаре и кинеске партнере, отворио „потпуно реконструисану“ станицу. Инспекција је касније утврдила да је надстрешница грађена без грађевинске дозволе, са лошим бетоном и да су радови коштали стотине милиона евра више него што је требало.
Ово је само врх леденог брега српских инфраструктурних афера: Београд на води, Линглонг, Моравски коридор, брза пруга Београд–Будимпешта од 6 милијарди евра – све пројекти где се новац сливао, а одговорност нико није преузео.
Мајка погинуле девојчице најавила је данас кривичну пријаву против свих одговорних и поручила: „Нећемо одустати док неко не одговара за смрт наше деце.“
Тужилаштво за организовани криминал још није саопштило да ли ће против Весића бити тражен притвор, забрана путовања или само нова саслуикада може бити задовољена све док је на власти Александар Вучић.
Како је Александар Вучић штитио Весића
– Прошло је тачно годину и седамнаест дана од тренутка када је 1. новембра 2024. у 11.57 сати пала бетонска надстрешница на железничкој станици у Новом Саду. Под рушевинама је остало 17 мртвих – међу њима четрнаестогодишња Тамара Милошевић и петнаестогодишњи Лука Петровић, као нерођена беба – и 57 тешко повређених. Од тог дана до данас, Александар Вучић је изговорио стотине реченица о трагедији. Ниједна није признала одговорност. Све су имале један циљ: да Горан Весић остане заштићен, а истина закопана.
1. новембар 2024. – први сати – Само четири сата после трагедије Вучић се појављује на РТС-у:
„Ово је страшна несрећа. Али морам да кажем – надстрешница није била део реконструкције коју је водила влада Србије. То је стара конструкција из 1960-их.“ Лаж је снимљена и емитована. Већ сутрадан су новинари Н1 и КРИК-а објавили уговор и анекс уговора из 2022. где пише црно на бело: „изградња нове надстрешнице дужине 280 метара“.
4. новембар 2024. – Весић подноси оставку – Вучић хвали пријатеља у емисији „Ћирилица“:
„Горан Весић је показао величину. Поднео је оставку сам, без притиска. Он нема никакву кривичну одговорност. То је напредак у српској политици.“ Истовремено шаље поруку тужиоцима: „Ако се утврди да сам ја крив – поднећу оставку.“ Није је поднео.
21. новембар 2024. – хапшење Весића и 11 особа
Полиција у 6 ујутро приводи Весића из стана на Дедињу. Вучић истог дана сазива хитну конференцију:
„Ово је политички прогон! Горан Весић је мој пријатељ, ја се пријатеља не одричем! Ово је кriminalно понашање тужилаштва, а не борба против криминала!“ Три дана касније Весић је пуштен кући – званично због „сепсе“. Ниједан други ухапшени није пуштен.
23. новембар 2024. – Вучић о притвору
„Срамно је што је Весић у притвору. Ако буде штрајковао глађу, молићу га да прекине. Он је доставио сва документа.“ Сутрадан суд укида притвор. Весић се појављује на Инстаграму са осмехом.
Децембар 2024. – фебруар 2025. – Вучић у шест наступа поред поред понавља:
„Случај је пребачен у Београд да би се заташкао. Студенти протестују зато што им плаћају странци. Ово је покушај обојене револуције.“ Истовремено, три истраге (Више тужилаштво Нови Сад, ТОК и инспекција) иду паралелно и међусобно се блокирају.
Август 2025. – пребацивање случаја код Младена Ненадића
Вучић на конференцији у Председништву: „Е баш су га преместили код Ненадића. Случајно, зар не? Ово је политички мотивисано. Тужилаштво ради за опозицију и стране службе.“ Од тог тренутка сваки потез Ненадића прате таблоиди: „Ненадићев рат против Србије“.
31. октобар 2025. – годишњица трагедије
Породице жртава постављају 16 белих крстова испред станице. Вучић се оглашава на Инстаграму:
„Разумем бол породица. Правда се спроводи у институцијама, не на улици. Разочаран сам што кривци још нису пронађени.“ Није поменуо да је лично 2022. са Виктором Орбаном потписао уговор о брзој прузи, нити да је са Весићем 5. јула 2024. пресецао врпцу на „потпуно безбедној“ станици.
17. новембар 2025. – Весић даје исказ у ТОК-у
После годину дана Весић коначно улази у Тужилаштво. Излази после два сата.
Вучић се није огласио ни једном речи. Ћути као и оног 1. новембра када је прво рекао да надстрешница „није наша“.
Шта је Вучић урадио системски
Одмах по трагедији наредио да се случај пребаци из Новог Сада у Београд
Прогласио свако хапшење „политичким прогоном“
Поручио тужиоцима да су „на погрешној страни“
Омогућио да се три истраге међусобно гушу
Ниједном није позвао Весића да одговори на питања
Ниједном није рекао „извините“ породицама
Јуче у Новом Саду и Београду студенти и окупљани грађани су носили транспаренте: „16 гробова – 0 оставки – 0 пресуде“.
Породице жртава, предвођене Дијаном Хркаловић, Мајом Петровић и Слађаном Милошевић, сваког првог у месецу постављају беле руже испред станице. Питају само једно:
„Ко је убио нашу децу?“
Одговор и даље држи човек, који је годину дана градио зид од лажи и притисака – тај зид се зове Александар Вучић: три паралелне истраге (за пад надстрешнице, за корупцију у реконструкцији и за целу пругу Нови Сад–Суботица) иду споро, вештачења се одлажу, документа нестају, а Весић је 17. новембра 2025. у ТОК-у дао само једну реченицу („Нећу да будем члан мафије“) и одбио сва питања.
Док Вучић ћути о сопственој одговорности (јер је 2022. са Орбаном потписао уговор о прузи и лично отварао станицу 2024), правда за шеснаест гробова остаје заробљена иза његових речи и притисака. Шеснаест породица чека. Србија чека. Питање је само – хоће ли правда стићи пре него што Вучићева завеса тишине постане гробна тишина.
