Pročitaj mi članak

(VIDEO)Margetić: Vučić na snimku sa puškom a ne sa kišobranom, ljudski safariji!?

0

Prema tvrdnjama Domogoja Margetića, na snimku sa Jevrejskog groblja u Sarajevu Aleksandar Vučić ne nosi kišobran, već pušku. Margetić navodi da vojni stručnjaci i eksperti za naoružanje tvrde da je reč o takozvanoj PAP-ovci, dok drugi ukazuju na nešto drugačije specifikacije, ali se, kako kaže, svi slažu u jednom — Vučić je snimljen sa oružjem, a ne sa kišobranom, kako on tvrdi.

„Ко носи кишобран не бежи од камера, нити покушава да сакрије ‘кишобран’“, наводи Маргетић.

Он даље тврди да овај снимак представља још један доказ да је у време такозваних „људских сафарија“ Вучић био на локацијама где су се ти догађаји одигравали, као и да је место снимања било одредиште „богатих ловаца из Европе и света који су долазили да убијају људе“.

Маргетић у објави такође повезује Вучића са одредом Славка Алексића, тврдећи да се на снимку види управо Алексић, човек дуге косе и браде у црном, и да је Вучић био добровољац у његовој јединици.

у емисији „Добро јутро Србијо“ на телевизији Хепи 31. јануара 2020. године, новинар Душко Марић изјавио је да је Вучића „први пут чуо 1992. године, када је дошао на сарајевско ратиште и био распоређен на најтежи положај — на Јеврејско гробље“.

Сам водитељ емисије, Миломир Марић, покушавајући духовито да уоквири гостовaње, каже: „Ти се сећаш њега и кад се он не сећа себе“ — што данас делује више као злокобна иронична опаска него шала.

Према Маргетићевим тврдњама, управо је та локација — линија на Јеврејском гробљу — повезана са такозваним „људским сафаријима“, где су, како он наводи, богати „туристи“ из Европе и света долазили да пуцају на цивиле у опкољеном Сарајеву. Маргетић тврди да снимак показује Вучића у друштву војводе Славка Алексића, чија јединица је, према његовим наводима, деловала баш на тим положајима у време када су се ти злочини дешавали.

Дакле, овде није реч о једној изолованој тврдњи, нити анонимном сведочењу, већ о исказу који је изречен на телевизији блиској самом Вучићу, уз јавне Маргетићеве оптужбе које повезују то сведочење са снимком и историјским контекстом.

Зашто председник Србије демантује са „кишобраном“ ако постоји више извора који га смештају на војну позицију са оружјем? Зашто се о тим чињеницама не води озбиљна истрага, већ се јавност убеђује да се „ништа није десило“?

Према Маргетићевим навођењима, Шешељево сведочење у Хашком трибуналу потврђује управо то: да је Александар Вучић у време људских сафарија био на положају на Јеврејском гробљу, у одреду Станка Алексића, и то као добровољац дакле као активни учесник а не као цивил

По овим тврдњама, Шешељево сведочење:

  1. смешта Вучића на локацију са које су, по навођењима сведока, долазили плаћени туристи да с пушком „лове људе“ у Сарајеву

  2. позиционира га на најтраженијој ратној тачки коју су богати европски „ловци“ плаћали да би имали чисту линију гађања цивила

  3. доказује, по тим наводима, да је Вучић био ратни добровољац а не цивилни сведок

  4. повезује га са јединицом која је, по тврдњама новинара и бивших учесника рата, била директно повезана са организацијом људских сафарија

     

    Да ли је ово политички договор елита?

    Да ли западни медијски спонзори штите свог човека?

    Да ли српска опозиција избегава да ово користи јер и сама игра исту игру?

    И најважније питање

    Ако је истина да је Вучић био део ратне јединице на положају људских сафарија — каква је онда Србија у којој је такав човек данас „фактор мира и стабилности“ и партнер Брисела, Вашингтона и Давоса?

    Друга страна приче, постоји такође, о чему је редакција Србин инфо писала још 2012. године.

  5. Обавештајне службе које су радиле за УН информисале су нас да је Сарајево, као и бројни други градови у СФРЈ, у складиштима која су остала иза некадашњег система општенародне одбране имало довољно оружја и муниције да ратује још 40 година.

    Шеф некадашње посматрачке војне мисије УН-а за Сарајево, Жепу и Горажде Френсис Рој Томас као сведок оптужбе у процесу против генерала Младића у Хашком трибуналу устврдио је да су „муслиманске војне снаге у Сарајеву имале наоружања и муниције да са Србима ратују још најмање 40 година“!

     

    Пензионисани мајор канадске војске, који је функцију шефа војне посматрачке мисије УН-а обављао од августа 1993. до јула 1994. године, на питање Младићеве одбране између осталог је потврдио да су снаге тзв. Армије БиХ у Сарајеву под оружјем имале најмање 25.000 војника и да су они представљали легитиман војни циљ.

    – Муслимански војници су често носили цивилну одећу, док су, с друге стране, жене и деца носили војну гардеробу. Нисам знао да у Сарајеву и његовој околини постоје фабрике за производњу војне опреме, али сам од обавештајних служби које су радиле за потребе посматрачке мисије УН добио информације да је Сарајево, као и бројни други градови широм бивше СФРЈ, у складиштима која су остала иза некадашњег система општенародне одбране имало довољно оружја и муниције да ратује још 40 година – изјавио је Томас.

     

     

    Хрватске гранате

    Он је недвосмислено потврдио да су фабрике и постројења за производњу војне опреме представљале легитиман војни циљ за Војску РС. Томас је адвокатима Младићеве одбране изнео важан информацију у прилог тези да су у БиХ „ратовали сви против свих“.

    – Хрватске војне снаге из Кисељака такође су гранатирале Сарајево, а тиме и своје сународнике који су остали да живе у том граду. Лично сам присуствовао једном таквом инциденту када смо на месту експлозије пронашли остатке гранате испаљене из оружја другачијег калибра од оног који су користиле ВРС и муслиманска војска. Хрвати из Кисељака су користили француско артиљеријско оружје, а из УНПРОФОР-а ми је потврђено да то није био први пут да Хрвати артиљеријом гађају Сарајево – рекао је Томас.

    Сведок тужилаштва каже да му до данас није познато ко је одговоран за гранатирање сарајевске пијаце Маркале 4. фебруара 1994. године. Томас је на питање Младићевих адвоката о случајевима када су Бошњаци сами изазивали инциденте, како би привукли пажњу међународне јавности, навео случај убиства једног цивила у близини сарајевског аеродрома.

    – Том приликом из снајперског хица убијен је један цивил. У то време се у непосредној близини аеродрома налазила телевизијска екипа ЦНН-а која је на место несреће дошла готово истог тренутка. Претпостављам да је све било унапред инсценирано – истакао је пензионисани канадски мајор.

     

    Побили све живо

    Одговарајући на питања одбране о бројним другим случајевима када су бошњачке снаге отварале ватру по сопственом народу, посебно о тврдњама тадашњег команданта војне мисије УН британског генерала Мајкла Роуза да су „муслимански снајперисти пуцали на цивиле и трамваје са положаја и на начин који би довео до закључка да ватра долази са српских положаја“, Томас није желео да ове тврдње потврди, али ни оспори. На инсистирање Младићевих адвоката потврдио је да је у време свог боравка у Сарајеву „чуо гласине да муслиманске снаге пуцају по свом народу“.

    Кад је реч о ратним догађајима у заштићеним бошњачким енклавама у источној Босни, Сребреници, Жепи и Горажду, сведок тужилаштва Френсис Рој Томас изјавио је да је „општепозната чињеница да су муслиманске војне снаге из заштићених зона вршиле нападе у дубину територије под контролом Војске РС, чак и до 200 километара“!

     

    – На тај начин су Србима желели да покажу да нису безбедни ни у дубини своје територије. Сећам се да су једном приликом муслимани упали у једно српско село у близини Олова и побили готово све становнике, док су заплењену стоку одвели у своје енклаве. Један обавештајац из НАТО штаба ми је потврдио да постоје бројна српска села у Подрињу која су уништена на тај начин – истакао је Томас.

     

    Тужилаштво опет постигло аутогол

    Правници који прате суђење бившем команданту ВРС Ратку Младићу сматрају да је Тужилаштво поново на неки начин постигло аутогол!

    Они упозоравају да је ово већ трећи случај у коме сведоци тужилаштва потврђују тврдње Младићеве одбране да су муслиманске снаге често убијале сопствени народ као би изазвали реакцију НАТО и међународне заједнице. Просто је невероватно, кажу они, да информације које су презентоване у досадашњем делу суђења Младићу нису јаче обрађене у ранијим суђењима генералима ВРС.

    – Ипак, судећи према пресудама које су до сада изречене Србима у Хагу и односу судија према оптуженим Хрватима, тешко је поверовати да ће се сада нешто променити – каже наш саговорник.

    Њујор Тајмс 1995. пише:

    (NYT, 1. август 1995.)

    Француски официри УН-а у Сарајеву спровели су истрагу након више инцидената са пуцњавом у центру града и дошли до закључка да су поједине снајперске нападе на цивиле изводили снајперисти под контролом бошњачке (муслиманске) владе, а не српске стране како се раније тврдило.

    Истражиоци су указали да у неким случајевима није било јасног мотива, али да је „логично“ да су напади служили пропагандним циљевима: да се изазове међународна интервенција против Срба.

    Наводи се више примера у којима је пуцано са положаја под контролом бошњачке војске, укључујући зграде око којих су били њихови снајперски положаји. Поједини официри су поменули и случајеве где су позиције француских војника биле између циља и српских линија, чиме се искључује могућност да су Срби пуцали из тог правца.

    Бошњачке власти жестоко су негирале оптужбе и тврдиле да владина страна „никада не би пуцала на сопствене грађане“. Ипак, истражиоци из УН-а су предочили снимке, исказе и балистичке доказе који су указивали на супротно.

    Чланак наводи да је током рата снајперска ватра у Сарајеву убила стотине људи, а да је већина светске јавности одговорност аутоматски приписивала Србима. Међутим, истраживање француских мировњака указује да су неки од најпотреснијих напада могли бити изведени од стране саме бошњачке владе, ради политичког ефекта.