Pročitaj mi članakKako smo došli do toga da policija, umesto da bude oslonac narodu, ima toliku želju da bije svoje građane, pita se javnost u Srbiji. Student Vukašin Đinović, jedan od najinteligentnijih mladih talenata ove zemlje, koji je udaren štitom u glavu u Novom Sadu u ponedeljak, smatra da je "pažljivo" kadriranje jedan od razloga - tj. da su iz MUP-a planski sklonjeni oni koji su postupali odgovorno i u skladu sa zakonom, a na ulici ostali ljudi u uniformi koji uživaju u nasilju. Ovaj student kaže - mladi su sad već navikli da ih policija tuče na ulici.
Вукашин Ђиновић каже да су, док су покушавали да спрече специјално возило да одвуче аутобус аутопревозника Миломира Јаћимовића, били сведоци „монструозних, зверских сцена, које неће заборавити“.
„Колега је завршио са отвореном раном. Глава му је била неколико центиметара отворена. Морао је да иде на ушивање. Ја сам прошао мало боље, само са хематомом на носу“, рекао је студент.
Крв која му је шикљала из носа, када га је жандарм ударио штитом по глави, дуго није могао да заустави.
Док каже да су се донекле навикли да их полиција бије на улици, додаје:
„Количина непотребног и ничим изазваног насиља која је те вечери спроведена је нешто што нас је овај пут можда и додатно потресло.“
Вукашин објашњава да је стајао испред кордона, пре него што је почела акција полиције.
„Као што смо могли да видимо на снимку коју је Инсајдер објавио… Почели су да гуркају колегиницу која је стајала поред мене, ја сам стао у одбрамбени положај и хтео сам да кажем ‘ајде бре, ти од два метра са штитом, зашто насрћеш на девојку’, али нисам стигао ни да завршим реченицу до краја, када ме је ударио штитом у главу“, објашњава он.
Вукашин тврди да је чуо полицајце који су, док туку грађане, један другом говорили „убиј га“.
„То се види на једном од снимака. Полицајци су, док су спроводили аутобус, више пута изводили јуриш на грађане. У тој јурњави су викали ‘убиј га, убиј га’ – ударали су како су кога стигли пендрецима, штитовима, нису бирали средства. Пре него што је сама интервенција почела, док је још кордон окруживао аутобус, многи полицајци су се смешкали. Деловало је као да уживају у томе што су јутрос довезли аутобус Миломиру Јаћимовићу, да би га исто вече у потпуном апсурду одвезли. Они су то радили са потпуним одсуством било какве емпатије. Видело се да то раде, не зато што морају, не зато што су добили било какво наређење, него јер имају жељу да се зверски иживљавају над грађанима“, тврди овај младић.
Сматра да је тако, јер је кадрирање у МУП-у било са таквим циљем.
„Не знам како смо дошли до ситуације у којој полиција, уместо да буде ослонац и орган који нас штити, буде та која крши законе. Ми спо протеклих годину дана били сведоци разних свена, посебно је после 28. јуна репресија ескалирала, али мислим да је кадрирање делимично последица тога да полиција има толику жељу да туче грађане. Сви непослушни или недовољно послушни полицајци били су отпуштани, смењивани. То се вероватно десило и онима (којих верујем да има много), који имају емпатију, честитост, децу са друге стране кордона да не извршавају те радње. Верујем да су се они и сами повукли – отказом или боловањем – тако да је остао некако пробран најгори кадар на улици“, процењује он.
Као срамотну оцењује изјаву председнице покрајинске владе Маје Гојковић, која је рекла да је девојка прва ударила полицајца, који јој је потом вратио бруталним ударом у главу.
Подсећа да је реч о истој жени која је Железничку станицу у Новом Саду прогласила безбедном, као и да је полиција по закону у понедељак морала да примењује минималну употребу силе.
„Све је ово једна врло парадоксална ситуација, где с једне стране једним људима живот тече нормално – они се, како кажу, боре за бољу, за пристојну Србију, а с друге стране та пристојна Србија на улици изгледа тако што полиција спроводи ове мере које спроводи“, истакао је он.
На питање како се његова генерација и он боре против страха какав се сеје на улици, Вукашин одговара заједништвом.
„Појачавање репресије ми указује да је крај СНС царства све ближи, јер је управо репресија и диктатура најогољенија пред сам крај власти. То говори да је студентска победа врло, врло близу. Највећи успех студената је што св еово траје годину дана, што се нисмо поколебали и после сваке ‘победе над обојеном револуцијом’, били смо све јачи и поноснији. То показује истрајност и дух који више не валда само нама, већ у целом друштвом постоји жеља за променама“, казао је он.
Вукашин је вишеструко награђиван и као ђак, и као студент у областима математике и физике.
„Боље је жртвовати једну годину, него цео живот. То јесте управо један од разлога зашто сам ја лично одлучио да се толико посветим овој борби. Као што је било написано на једном транспаренту – ми желимо да мењамо државу, а не да мењамо државу“, закључио је он, пише Н1.
