Pročitaj mi članakU Srbiji 71,2 odsto domaćinstava ne može ništa da uštedi zbog nedovoljnih primanja, pokazala je Anketa o stvarnim mesečnim primanjima zaposlenih i troškovima njihovih domaćinstava, koju je uradio Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
То значи да готово три четвртине домаћинстава у Србији живи од плате до плате и да су финансијски рањиви и осетљиви на економске шокове.
Према анкети, која је спроведена од 7. до 19. августа ове године иу којој је учествовало 2.219 испитаника, 18,5 одсто њих је навело да њихово домаћинство може да уштеди од 5.000 до 12.000 динара месечно, док само њих 10,3 одсто може да уштеди и више од 12.000 динара.
Анкета је показала и да се 50,6 одсто испитаника због ограниченог буџета одриче путовања, 16,6 одсто одриче културних садржаја, 13,3 одсто одриче квалитетних производа, 11,2 одсто штеди на количину купљених производа, а на осталим стварима штеди 8,3 одсто испитаника.
Седмодневни одлазак на годишњи одмор не може да приушти 46,8 одсто испитаника, док би њих 22 одсто могло да се за одмор издвоји од 60.000 до 80.000 динара, 18 одсто од 80.000 до 120.000 динара, више од тог износа њих 13,2 одсто.
Анкета је показала да су код највећег процента анкетираних, њих 60,4 одсто, запослена два члана домаћинства, али и да 25 одсто домаћинстава у Србији преживљава са једним платом.
Због тога су у СССС истакли да је висина зараде кључна за животни стандард и да се политика о минималној заради мора посматрати кроз чињеницу да се једна или две зараде дели на више чланова породице, најчешће три или четири члана.
Према анкети, у Србији 22,1 одсто домаћинстава има месечна примања по члану домаћинства до 60.000 динара, док 58 одсто домаћинстава има зараду између 60.000 и 100.000 динара по члану.
Подаци су показали и да 79,5 одсто испитаника нема додатне приходе, кроз почетни посао, прековремени рад, социјалну помоћ, дечији додатак, и ослањају се на плату као главни извор прихода.
Анкета је показала и да за месечну потрошачку корпу 11,5 одсто испитаних издваја 55.000 динара, њих 29,5 одсто од 55.000 до 80.000 динара, 31,8 одсто од 80.000 до 120.000 динара, а 27,2 одсто више од 120.00 динара.
У Србији 70,6 одсто домаћинства мора да издвоји средства за закуп стана или отплату стамбеног кредита, а готово трећина плаћа више од 36.000 динара месечно.
Уколико се трошкови становања од 36.000 динара упореде са медијалном зарадом, то значи да на њих одлази више од 40 одсто просечне плате, што је домаћинство по међународним стандардима сврстава у преоптерећено, указали су из СССС.
Просечна зарада (бруто) обрачуната за јун 2025. године износила је 147.947 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 107.075 динара медијска нето зарада за јун 2025. године.
Медијална је износила 83.525 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа.
За достојанствен, пристојан живот, 52,5 одсто испитаника сматра да је месечно потребно више од 120.000 динара, а 32,2 одсто да је потребно од 80.000 до 120.000 динара, па тако оно што се сматра просеком људи недовољно за достојанствен живот.
Субјективни праг достојанственог живота постављен је изнад 120.000 динара месечно, што је око 40 одсто више од медијалне зараде, указивали су из СССС.
