Masovno nezadovoljstvo građana, sankcije protiv Naftne industrije Srbije i krah spoljne politike u kojoj je predsednik Srbije pokušavao da bude u dobrim odnosima sa svim globalnim akterima – glavni su razlozi ekonomskog posrtanja Srbije, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung, a prenosi Dojče vele.

Kako ocenjuje FAZ, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada do sada nije bio pod većim pritiskom nego danas.
Ekonomija pod udarom protesta i sankcija

Deo problema sa kojima se Vučić suočava, navodi list, jasno je ekonomske prirode, a dodatni okvir zadaje politika administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

„Prema jedinstvenim ocenama ekonomista, privredni rast Srbije se 2025. godine prepolovio, strane investicije su opale, a domaća potrošnja posrće“, piše FAZ, ističući da vlast istovremeno opterećuju i višemesečni studentski protesti.

List dodaje da se na spoljnopolitičkom planu sve više urušava takozvana politika „ljuljaške“, zasnovana na održavanju dobrih odnosa sa Moskvom, Pekingom, Vašingtonom i Briselom.

„Ta krhka ravnoteža ima teške posledice po domaću ekonomiju“, konstatuje FAZ.

Sankcije NIS-u i neuspelo dodvoravanje Vašingtonu

Američke sankcije posebno pogađaju Naftnu industriju Srbije, koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

„SAD, koje žele da obuzdaju ruski izvoz energenata i oslabe rusku ratnu privredu, zahtevaju da se Gasprom povuče iz vlasništva. Međutim, Rusi ne žele da prodaju, što Vučića dovodi u politički i ekonomski ćorsokak“, navodi se u tekstu.

FAZ podseća da je Vučić pokušao da problem ublaži približavanjem Donaldu Trampu, pa je posebnim zakonom trebalo da bude omogućeno da Trampov zet, Džared Kušner, dobije pravo gradnje na prostoru Generalštaba u Beogradu.

Taj plan je, međutim, propao nakon snažnih protesta javnosti i podizanja optužnog predloga protiv ministra kulture Nikole Selakovića, zbog čega se Kušner povukao.

„To, međutim, nije bila jedina šamarčina. Nekoliko dana kasnije SAD su zabranile uvoz guma iz fabrike Linglong u Zrenjaninu, koja je u kineskom vlasništvu“, piše FAZ.

List dodaje da srpski izvoz u SAD i dalje opterećuje visoka carina od 35 odsto, uz ocenu da se to teško može promeniti, jer Vašington Srbiju svrstava među zemlje sa ozbiljnim deficitima u oblasti demokratije, slobodnih izbora i vladavine prava.

Nezadovoljstvo u Moskvi i kratak rok za gas

FAZ navodi da su u srpskoj vlasti sa olakšanjem dočekane vesti da su SAD odobrile da NIS do 23. januara nastavi rad bez sankcija, čime je ponovo pokrenuta rafinerija u Pančevu.

Istovremeno, pojavile su se spekulacije da iza ove odluke stoji mađarski premijer Viktor Orban, kao i mogućnost da mađarski MOL ili energetski konglomerat ADNOK iz Abu Dabija kupe ruske udele u NIS-u.

U tekstu se podseća da je Moskva negativno reagovala na ranije signale da bi Srbija mogla da nacionalizuje NIS, kao i da je predsednik Rusije Vladimir Putin podsetio Beograd na „obaveze“ iz ugovora.

„Kao prikrivena pretnja tumači se činjenica da je Rusija ugovor o isporuci gasa Srbiji produžila za svega tri meseca, do kraja marta 2026. godine“, navodi FAZ.

Poremećeni odnosi sa EU i Kinom

List zaključuje da su ozbiljno narušeni i odnosi Srbije sa Evropskom unijom, njenim najvećim trgovinskim partnerom i investitorom. Nijedan novi pregovarački klaster nije otvoren, a Vučić je izostao sa Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana krajem godine.

Istovremeno, Kina ne najavljuje nove velike investicije u Srbiji.

„Unutrašnji protesti protiv vlasti, spoljni ekonomski pritisci, loš investicioni ambijent i opšta neizvesnost – sve to zajedno negativno utiče na ekonomski razvoj zemlje sa 6,5 miliona stanovnika“, piše FAZ.

Crne prognoze

Nemački dnevnik zaključuje da su prognoze mračne: prepolovljene strane investicije, pad građevinskog sektora, slaba domaća tražnja i privredni rast od svega dva odsto u 2025. godini.

Za ovu godinu očekuje se rast manji od tri odsto, iako je Narodna banka Srbije nešto optimističnija i najavljuje rast od 3,5 odsto.

Izvor: Srbin info, Nova S

Oznake: bdp, ekonomija, inflacija, NIš, rat cena, FAZ, Crna hronika