Pročitaj mi članakNa prvi pogled, brojke govore same za sebe. Troškovi američkih udara na Iran već se mere milijardama dolara, i to u trenutku kada još niko sa sigurnošću ne može da kaže ni koliko će sve trajati ni gde bi čitava operacija mogla da završi.
Upravo na to ukazuju i novinari nemačkog lista Die Zeit: administracija predsednika Donalda Trampa pokrenula je veliku vojnu kampanju, ali ključna pitanja – šta je tačan cilj i koliko dugo će trajati – ostaju bez jasnog odgovora.
U međuvremenu, političari u Vašingtonu pokušavaju da dobiju makar fragmentarnu sliku. Čak ni zatvorena saslušanja u Senatu, uključujući sednicu odbora za odbranu, nisu donela mnogo razjašnjenja.
Posle jednog takvog sastanka senator-demokrata Ričard Blumental izašao je pred novinare i kratko rekao da je pitanja više nego odgovora, naročito kada se govori o ceni čitave kampanje.
Kolika je ta cena – tu počinje prava magla. Pouzdanih javnih podataka nema, a procene se razlikuju. Jedna od prvih ozbiljnijih analiza Centra za strateške i međunarodne studije procenila je da je samo prvih 100 sati operacije koštalo oko 3,7 milijardi dolara.
Pentagon je Kongresu saopštio da je već u prva dva dana samo potrošena municija dostigla vrednost od 5,6 milijardi dolara.
A na jednom brifingu Ministarstva odbrane, posle kojeg je Blumental delovao vidno zabrinuto, pomenuta je cifra veća od 11,3 milijarde dolara za prvih šest dana operacije, i to bez svih uključenih troškova. Procene dnevnih izdataka idu od oko 800 miliona do čak dve milijarde dolara.
Ako se pogleda šira slika, vidi se da se američko vojno prisustvo u regionu već ranije pretvorilo u skupu priču. Projekat „Costs of War“ na Univerzitetu Braun procenio je prošle godine da su izdaci povezani sa Iranom dostigli oko 2,25 milijardi dolara, uglavnom zbog dvanaestodnevnog sukoba u junu.
Bivša zamenica državnog sekretara za odbranu u Pentagonu, Elejn Mekašker, koja je u prvoj Trampovoj administraciji bila zadužena za budžet odbrane, procenila je krajem februara da je samo premeštanje trupa u region neposredno pre sadašnje kampanje koštalo oko 630 miliona dolara. Danas se procenjuje da je u operaciji angažovano oko 50 hiljada američkih vojnika.
Obim operacije može se naslutiti i iz podataka o gađanim ciljevima. Prema američkom Ministarstvu odbrane, tokom prvih dvanaest dana kampanje pogođeno je oko 5.500 ciljeva u Iranu. To praktično znači da je već potrošeno desetine hiljada bombi i raketa.
Posebno skupo oružje u američkom arsenalu su krstareće rakete Tomahawk koje se lansiraju sa brodova. Analiza CSIS-a navodi da je samo u prva četiri dana operacije prema Iranu lansirano najmanje 160 ovih preciznih projektila.
Cena jedne nove rakete Tomahawk dostiže do tri miliona dolara. Sličnu cenu imaju i nove rakete PrSM koje se lansiraju sa mobilnih sistema i mogu da pogode cilj na udaljenosti do 500 kilometara – i njihova cena prelazi tri miliona dolara po komadu.
Troškovi ne dolaze samo od napada. Presretanje iranskih raketa i dronova takođe košta ogromne sume. Prema podacima agencije Bloomberg, do sada je potrošeno najmanje hiljadu presretačkih raketa za sistem protivraketne odbrane Patriot.
Svaka od tih raketa procenjuje se na cenu do četiri miliona dolara. Proizvođač, kompanija Lockheed Martin, prošle godine je isporučila oko 650 takvih projektila.
Pored potrošnje municije, tu su i gubici skupe vojne tehnike. Tokom jedanaest dana borbenih dejstava zabeležena su oštećenja vredna milijarde dolara, delom zbog iranskih dronova, a delom i zbog takozvane „prijateljske vatre“, odnosno slučajnih udara savezničkih snaga.
Posebno osetljiv udar za SAD i njihove regionalne partnere predstavljaju napadi na radarske sisteme protivraketne odbrane THAAD, koji se smatraju jednim od najsavremenijih na svetu.
Najmanje tri radara tipa AN/TPY-2 našla su se na meti iranskih dronova. Jedan je, prema satelitskim snimcima koje je analizirao CNN, potpuno uništen u američkoj vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti u Jordanu.
Još dva slična sistema napadnuta su u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cena jednog takvog radara koji proizvodi američki koncern Raytheon prelazi 450 miliona dolara.
Jedan od neočekivanih uspeha iranske strane bio je i napad na američki sistem ranog upozorenja AN/FPS-132 u Kataru. Reč je o stacionarnom radaru vrednom više od milijardu evra koji može da otkrije lansiranje balističkih raketa na udaljenosti do 5.000 kilometara i da pošalje ključne podatke za izračunavanje njihove putanje.
Satelitske fotografije kompanije Planet Labs od 3. marta pokazuju tragove požara i ostatke konstrukcije u blizini objekta.
Ni gubici u vazduhu nisu zanemarljivi. U prvim danima sukoba američke snage izgubile su najmanje tri lovca F-15. Obaranje se dogodilo nakon što ih je pilot kuvajtskog F/A-18 Horneta greškom identifikovao kao iranske letelice.
Piloti su uspeli da se katapultiraju. F-15 je presretač razvijen sedamdesetih godina čija je fabrička cena oko 35 miliona dolara, dok modernizovane verzije mogu koštati i do 100 miliona.
U ovoj kampanji gotovo potrošna roba postali su i američki izviđačko-udarni dronovi MQ-9 Reaper. Letelica može da dostigne brzinu do 480 kilometara na sat, lansira rakete, presreće elektronske signale i prenosi video i fotografije u realnom vremenu.
Prema podacima televizije CBS, tokom borbenih dejstava oko Irana oboreno je ili je zbog kvarova palo najmanje 11 takvih dronova. Pretpostavlja se da Iran koristi jednokratne dronove kako bi presretao američke bespilotne letelice. Nabavna cena jednog MQ-9 Reaper-a iznosi oko 30 miliona dolara.
Sve to otvara i budžetsko pitanje. Koliki god da su stvarni troškovi operacije, veliki deo njih ne pokriva trenutni američki budžet za odbranu. Pentagonu je za ovu godinu odobreno 838 milijardi dolara, uz dodatnih 150 milijardi iz velikog poreskog zakona koji je Tramp potpisao u julu.
Ipak, za dodatne izdatke administracija će verovatno morati da traži nova sredstva od Kongresa, moguće već uskoro. U opticaju je cifra od oko 50 milijardi dolara.
Paralelno se govori i o povećanju budžeta odbrane u sledećoj fiskalnoj godini za dodatnih 600 milijardi, što bi ukupnu sumu podiglo na približno 1,5 biliona dolara.
Ali ni takvo hitno finansiranje ne mora da prođe glatko. Deo republikanaca verovatno će tražiti smanjenja u drugim sektorima, dok će drugi pokušati da izdejstvuju političke ustupke za sopstvene birače. Demokratska podrška takođe nije zagarantovana.
Novembarski međuizbori su sve bliže, a ideja o većem raspoređivanju trupa u regionu nema naročitu podršku među američkim građanima – niti među svim članovima predsednikove stranke.
Republikanski kongresmen Rajan Makenzi iz Pensilvanije to je formulisao prilično jasno: koliko god da je važno onemogućiti protivnika da nastavi napade, jednako je važno sprečiti da se Sjedinjene Države uvuku u beskonačan sukob.
I tako se krug zatvara. Troškovi rastu iz dana u dan, brojke se menjaju, političke rasprave postaju sve glasnije, a osnovno pitanje i dalje visi u vazduhu – koliko će sve ovo još trajati i zbog čega je zapravo započeto. Možda će se odgovor pojaviti tek kasnije, kada računi već budu ispostavljeni. Ili možda ni tada.
