Pročitaj mi članakSukobi na Bliskom istoku odrazili su se i na cenu naftnih energenata. Širom sveta, cene goriva su sve veće. Ista je situacija u Srbiji i u zemljama u regionu. Iako su državni zvaničnici protekle nedelje kazali da cena goriva skače "tri dinara umesto 24", Srbija i dalje ima najskuplje gorivo u regionu. Sagovornici N1 ukazuju da je situacija takva godinama, da su državni nameti veliki i to zato što se država opredelila da na taj način "puni budžet". Jedan od sagovornika N1 izražava sumnju u predsednikove izjave da ćemo rezerve goriva imati za narednih 90 dana, kako je i sam Vučić izjavio prošle nedelje.
Rat na Bliskom istoku i strah od manjka nafte i problema u transportu doveo je skoka cena naftnih energenata. Velika količina nafte prolazi i kroz Ormuski moreuz koji je Iran zatvorio zbog rata.
Situacija na Bliskom istoku i kriza oko energenata odrazila se na druga tržišta – na benzinskim pumpama u Srbiji porasla je tražnja goriva, građani toče pune rezervoare. U Crnoj Gori se već priča o mogućim nestašicama, a predsednik Aleksandar Vučić javlja da ćemo goriva „imati za narednih 90 dana”.
Srbija je zbog krize na energetskom tržištu smanjila akcize na gorivo – za 20 odsto. To znači da je akciza na dizel, sa 74,04 dinara po litru, smanjena na 59,23 dinara po litru (umanjenje od 14,81 dinara). U slučaju benzina – sa 72 dinara, smanjena na 57,6 dinara po litru (14,4 dinara po litru).
Ipak, i pored smanjenja akciza, cene su goriva su porasle. Prošle nedelje su građani plaćali 203 dinara po litru dizela, a danas 208 dinara.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović ove cene predstavlja kao spas, navodeći da je realna cena dizela prošle nedelje trebalo da bude 224 dinara, a ove „preko 226 dinara“. Sagovornik portala N1, sa druge strane, objašnjava zašto nije u redu da građani plaćaju ovako skupo gorivo.
Prikaz cena goriva, preračunat u dinarima, u Srbiji i regionu
Sve navedeno ne menja činjenicu da građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu. Poskupljena su primetna i u drugim državama, ali gorivo u pojedinim zemljama regiona i dalje može biti jeftinije nego u Srbiji, čak i ako tamo poskupi i do 30 dinara po litru.
Pripremili smo pregled cena goriva, dizela i benzina, od početka rata pa do druge nedelje ulaska u rat za šest zemalja – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Sloveniju. Cene su izražene u dinarima, a informacije su uzete sa N1 Srbija, N1 Sarajevo, N1 Zagreb, N1 Slovenija i Vijesti.
Dizel
Cene dizela u Bosni i Hercegovini pre sukoba na Bliskom istoku bile su, kad se preračuna u našu valutu, ispod 150 dinara, a prema aktuelnim podacima dizel košta oko 160 dinara.
U Sloveniji su cene bile nešto više od 170 dinara, a 11. marta ispod 180 dinara.
U Severnoj Makedoniji su se kretale od oko 134 pre početka sukoba, a nakon eskalacije na Bliskom istoku išle su do 160 dinara.
Kada posmatramo Crnu Goru, cena dizela pre rata bila je ispod 160 dinara, a aktuelni podaci pokazuju da ne prelazi 180 dinara.
Situacija je nešto komplikovanija u Hrvatskoj gde je cena sa 176 dinara skočila na 202 dinara, ali je državnim merama cena dizela smanjena na 182 dinara.
Benzin
Pre eskalacije sukoba na Bliskom istoku, litar benzina u Bosni je koštao oko 140, a aktuelni podaci pokazuju da cena ide do oko 150 dinara. Slična je situacija u Severnoj Makedoniji.
U Sloveniji je cena bila ispod 170 dinara po litru, ali je skočila za samo nekoliko dinara – slično kao u Crnoj Gori.
U Hrvatskoj je litar benzina skočio sa oko 170 dinara na nešto više od 180, ali je državnim merama spušten na ispod 180 dinara.
Iz navedenih podataka može se zaključiti da je najveći skok cena zalebežen u Hrvatskoj (više od 20 dinara, kad se preračuna u našu valutu), ali su državnim merama cene smanjene.
Sudeći prema pisanju medija iz regiona, i druge države su najavile regulacije. Kako će se cene goriva u navedenim zemljama kretati videćemo u utorak jer se cene objavljuju na dve nedelje, za razliku od Srbije gde se to radi svakog petka.
Zašto Srbija ima najskuplje gorivo u regionu?
Iako su sada državnom intervencijom cene goriva ublažene, građani Srbije i u normalnim okolnostima plaćaju najskuplje gorivo. Ključna stavka koja utiče na visoke cene goriva u Srbiji su akcize i PDV.
Prema pisanju Danasa, udeo državnih nameta u ceni dizela, u normalnim okolnostima, iznosi 55 odsto (35 odsto akciza i 20 odsto PDV), dok je u ceni benzina taj udeo 57 odsto (37 odsto akcize i 20 odsto PDV). Tu su i , kako piše ovaj medij, naknada za obavezne rezerve i naknada za unapređenje energetske efikasnosti, kao i transportni i operativni troškovi (logistika, skladištenje, marže veletrgovaca i maloprodajnih objekata).
Tu se dolazi do zaključka da više od polovine prihoda od goriva ide državi.
Država puni budžet kroz prihode naftnih derivata – zato veći i nameti i cena
Urednica Biznis magazina Radojka Nikolić i privrednik Nebojša Atanacković kažu da sve zavisi od države.
Država se opredelila da, kako oni ističu, kroz prihode od naftnih energenata puni budžet, a situacija na tržištu goriva godinama ostaje slična. Nikolić objašnjava i šta smatra ključnim razlozima zbog kojih se država oslanja na prihode od goriva.
U suštini, Ministarstvo finansija želi sigurne prihode, a jedan od najsigurnijih izvora upravo je gorivo.
„Potrošnja goriva je sve veća. U odnosu na ranije periode, obim potrošnje porastao je za više od 50 odsto. Imamo i sve veći broj automobila – toliko da bi se u jednom trenutku broj automobila mogao približiti broju stanovnika. Prošle godine bilo je i manje stranih investicija, pa se budžet u većoj meri punio potrošnjom stanovništva. U pojedinim sektorima rasle su plate i penzije, a siromašniji slojevi najveći deo prihoda troše na potrošnju, kroz koju država naplaćuje PDV“, objasnila je ekonomska novinarka.
Sa privrednikom Nebojšom Atanackovićem razgovarali smo uoči smanjenja akciza. On je tada izjavio da bi država za najmanje 20 odsto trebalo da smanji akcize, makar privremeno
Pojedini poljoprivrednici i prevoznici imaju olakšice ako gorivo nabavljaju preko NIS-a, ali ovako veliki državni nameti, ukazuje Atanacković, pre svega idu na štetu građana.
Privrednik objašnjava i zašto je dizel skuplji od benzina i kako zbog te razlike u ceni gubimo strane transportere.
„Razlika u cenama benzina i dizela nastaje zato što se izlazna cena goriva iz rafinerije računa po toni, dok se akcize obračunavaju po litru. Po toni ima oko 1.200–1.300 litara benzina, a oko 1.080 litara dizela, zbog čega je dizel skuplji. Zbog te razlike gubimo tranzitne kupce, poput turskih i bugarskih prevoznika, koji kupuju gorivo tamo gde je jeftinije“, ukazao je privrednik.
Kako BIH ima niže cene goriva od Srbije, a i od nas uvozi?
Bosna i Hercegovina, na primer, nema rafineriju i svoje pumpe snabdeva i preko Srbije tj. Naftne industrije Srbije, a opet su cene niže. Kako?
„To je isto gorivo koje iz Srbije izlazi u Bosnu i Hercegovinu, a u Bosni, koja je uvoznica, je jeftinije. To je zato što je poresko opterećenje manje. Budući da je poresko opterećenje (akcize i PDV) u Srbiji znatno više nego u BiH, maloprodajna cena goriva u BiH često bude niža“, ukazao je on.
„Nije u redu da plaćamo 24 dinara, kad derivati nisu nabavljeni po skupljoj ceni“
Deo državnog prihoda od goriva se izdvaja za finansiranje naftnih rezervi, što je regulisano Zakonom o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre nekoliko dana da Srbija ima sigurne rezerve i dizela i benzina za period od 90 dana, a kerozina za 35 dana.
Atanacković ističe da je skeptičan oko predsednikovih izjava ukazujući na to da je deo rezervi iskorišćen u periodu važenja sankcija NIS-u koje je uveo američki OFAC i da nisu mogle toliko brzo da se nadoknade od trenutka kad je NIS dobio posebnu licencu početkom godine.
„Malol sam skeptičan oko predsednikovih izjavi da imamo dovoljno rezervi za narednih 90 dana. Veći deo rezervi utrošen je tokom sankcija NIS-u. Sada imamo licencu i deo rezervi je nadognađen ali je to bilo kratko vreme da mogu da se rezerve vrate na 100 odsto“, istakao je on.
Prokomentarisao je i izjavu Dubravke Đedović Handanović koja je 7. marta kazala da je dizel trebalo da bude skuplji za 24 dinara, a umesto toga – tri dinara.
Privrednik je tu ukazao da svakako ne bi bilo u redu da građani plaćaju skuplje gorivo kad je nafta nabavljena po po jeftinijoj ceni, dok još nije došlo do sukoba na Bliskom istoku.
„Nafta je nabavljena po nižoj ceni u trenutku kad nije bilo rata i nije u redu da građani plaćaju tu veću cenu od 224 dinara kad je država nije platila 100 dolara po barelu nego manje“, ukazao je privrednik.
