Прочитај ми чланакМинистарство просвете је најавило да ће од наредне школске године број изборних предмета у гимназијама бити смањен, али се за сада не зна хоће ли ова промена важити само за ученике који ће 2026/27. бити у првом разреду или ће обухватити и остале гимназијалце.
Извори Данаса кажу да је пре две недеље одржан састанак директора свих гимназија са помоћницом министра за средње образовање Данком Нешовић која је, наводно, била за то да од идуће школске године број изборних предмета и фонд часова буде смањен у свим разредима гимназије, а сусрет је завршен обећањем да ће директорима бити јављено шта ће бити коначно решење, пише Данас.
Директори и наставници га не знају ни након што им је пре неколико дана стигао допис из Министарства просвете са потписом министра Дејана Вука Станковића, јер је, кажу, недоречен.
У том допису, подсетимо, пише да су у припреми измене плана наставе и учења за гимназије, које ће подразумевати смањење недељног фонда часова за изборне предмете.
„Планира се да у првом и другом разреду гимназије ученик бира један изборни предмет са листе од два изборна предмета. У трећем разреду ученик такође бира један изборни предмет, са листе од два изборна предмета, који наставља да изучава у четвртом разреду (школа нуди два од могућа три изборна предмета). Правилник о наставном плану за гимназије ће бити објављен за нову школску 2026/2027. годину“, пише у допису, али се не наводи колики ће бити фонд часова изборних предмета од првог до четвртог разреда.
Како незванично сазнајемо, идеја је да у сваком разреду ученик бира по један изборни предмет, који ће у недељном распореду бити заступљен са по једним часом, али директори са којима смо разговарали напомињу да треба сачекати да новине буду објављене у Службеном гласнику да би се са сигурношћу знало шта се мења.
Према актуелним прописима, ученици бирају два изборна предмета, са списка који понуди школа. У првом и другом разреду имају по један час недељно из сваког од ових предмета, а по два часа у трећој и четвртој години. Гимназијаци изборне предмете бирају у првом, другом и трећем разреду, с том што оно што оно што одаберу у трећој години морају да слушају и у четвртој.
Понуда изборних предмета (раније су се звали изборни програми) сада је много већа од оне која се најављује. Тренутно их за први и други разред има шест, а за трећи и четврти девет. На том списку су, између осталог, Језик, медији, комуникација, Појединац, група друштво, Уметност и дизајн, Примењене науке, Економија и бизнис, Основи геополитике, Религије и цивилизације, Савремене технологије, Методологија научног истраживања…
Настава ових предмета је конципирана као пројектна, а надлежни су њихово увођење образложили намером да подстакну радозналост, допринесу развоју социјалних и истраживачких вештина ученика, да подстакну креативност и активизам, помогну ђацима у формирању ставова и система вредности и да буду добра припрема за надоградњу знања у наредним разредима.
Ипак, годинама стижу жалбе и од ученика, родитеља, али и самих запослених у школама да изборни предмети нису оправдали сврху и да су само додатно оптеретили ђаке, те да се почетна добра идеја у пракси претворила у супротност јер махом служе за допуну фонда наставницима или се дају запосленима на одређено време.
Упућени кажу да је највећи проблем организација рада. Појашњавају да је у садашњем броју часова тешко наћи места за изборне предмете, јер се мора уклапати распоред часова пошто су групе састављене од ученика из више одељења. У највећем броју школа настава се изводи онлајн, што је додатни проблем.
Снежана Малетин, професорка у Гимназији „Јован Јовановић Змај“, која у овој школи предаје изборни предмет Уметност и дизајн, о поменутом допису Министарства просвете није била обавештена јер га, како каже, директор није проследио Наставничком већу.
„Ученици су до сада бирали два изборна предмета, па је то повећавало број часова у току дана. Уз часове обавезних предмета дешавало се да имају и по 12 часова дневно. Најављена промена је добра за растерећење самих ученика. С друге стране, то ће смањити норму наставницима. Али по мени је то мањи проблем. У допису Министарства се не помињу веронаука и грађанско васпитање, они су ‘свети’ предмети који се не дирају, а по мени и многима од нас, управо то су предмети на којима се најмање ради на часовима“, каже Малетин за Данас, која је и председница школске организације Независног синдиката просветних радника Србије.
Она истиче да о понуди изборних предмета често одлучује директор, који се не води интересовањима ученика него коме треба допунити норму, што, како каже, додатно омаловажава и ученике, и предмет.
„Мојим ученицима је пре две године, када су били други разред, речено да нема више Уметности и дизајна, а они су хтели да наставе и даље, и дати су другом колеги на изборни Религије и цивилизације, да би му се направила норма. То су малверзације које не говоре о бризи за ученике и образовање. Поред ликовног предајем и Уметност и дизајн и увек сам имала заинтересовану децу, јер сам предмет схватила озбиљно и пратила препоруке наставног плана и програма“, прича Малетин.
Примећује да допис Министарства има наредбодавни тон и не оставља простор за повратну информацију, нити било какву дискусију. Замерку има и због тога што није довољно јасан што може довести до разних тумачења.
„Директоре ставља у позицију да се сналазе између наређења и стварног стања на терену. Све што Министарство просвете ради последњих неколико месеци је површно, ригидно и не одражава праву стручну и студиозну намеру. То није суштинска педагошка и методичка брига о образовању“, каже саговорница Данаса.
Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија, каже да јој је драго што ће се ученицима смањити број предмета, али примећује да се код нас све ради „преко колена“.
„Када се неки предмет уводи не пита се да ли је то превише, да ли се дуплира неко градиво, да ли ће имати ко да предаје, хоће ли у школи бити довољан број учионица. А када се неки предмет укида, само се “одсече”. С једне стране, ученици ће бити ослобођени дела градива и временски ће имати мање часова на недељном и годишњем нивоу, али ће неке колеге изгубити део фонда који имају кроз изборне предмете. По мени би било добро да понуда изборних остане иста као до сада. Да се задрже и наставници и да групе за изборне предмете остану мање. Зашто не би на неки изборни предмет ишло само пет ученика? То је много квалитетнији рад“, сматра Димитријевић.
Према њеном мишљењу, најбоља варијанта је да се понуде сви постојећи предмети у свим школама, да ђаци одаберу по свом нахођењу и да се ти предмети раде како ваља, јер се у већини школа сада изводе онлајн зато што, пре свега, нема довољно учионица.
„И онда се ученицима само постављају материјали, на основу којих ђаци праве некакве презентације које после презентују И бране на тај начин. Они не схватају довољно озбиљно те предмете. Из тих предмета углавном добијају петице и четворке и тиме подижу просек. С друге стране им одузимају време и имам утисак да не доприносе ширењу њиховог знања и опште културе или познавања одређене области. Док год се они раде по принципу презентација и качења материјала на Гугл учионице, то је потпуно бесмислено. Али ако ћемо да буду смислени, онда треба да уложимо у услове рада на тим часовима. За примењене науке, рецимо, потребни су вам добри микроскопи, потребна вам је лабораторија да деца могу да раде експерименте, јер ако су то примењене науке, ви треба оно што сте научили, на пример из биологије или хемије, да примените на тим часовима. А ви те часове заправо немате него добијате теоретске материјале на Гугл учионицу или на неку платформу. Правите презентацију која је опет теорија и све се завршава на томе да ученици о нечему читају и причају, а да нису имали могућност да практично примене своје знање“, истиче Димитријевић.
За сада је нејасно зашто просветна власт намерава да смањи број изборних предмета од наредне школске године, уместо да то буде урађено у склопу новина које почињу да важе од школске 2027/28. године.
Подсетимо да је недавно објављен измењени Правилник о плану и програму наставе и учења за први разред гимназије, којим је примена нових програма одложена за годину дана, у односу на оно што је претходно било планирано, па ће ове новина стартовати од школске 2027/28. године.
То је потврдило и само Министарство у допису директорима средњих школа.
