Уместо одлука Владе, анализа Бриселског споразума, интерних упутстава или комуникације са међународним актерима – празне руке и упућивање на Канцеларију за КиМ. Истовремено, Албин Курти отворено најављује интеграцију Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици ( у даљем чланку УПКМ) у косовски сепаратистички албански систем, а запосленима се траже лични подаци за сепаратистичке албанске боравишне и радне дозволе – што је директно кршење Устава Србије. Режим Александра Вучића систематски предаје српске институције на Косову и Метохији, остављајући професоре, студенте и грађане без икакве државне заштите.
Министарство просвете „опрало руке“ – нема документације
Министарство просвете је у одговору на захтев за приступ информацијама од јавног значаја саопштило: „Министарство просвете не располаже траженим информацијама“. ПроАктив је тражио све – одлуке Владе, материјале са седница, анализе Бриселског споразума, службену комуникацију и интерна упутства. Одговор гласи: обратите се Канцеларији за КиМ. Професори постављају логично питање: „Ако ни Министарство просвете ‘нема ништа’, кога се тиче рад и дешавања у нашој институцији?“ Оваква „амнезија“ је, по мишљењу ПроАктива, мало вероватна и представља кршење Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Бриселски споразум 2013. – Вучићева изјава да „ништа не дира“ српске институције
Бриселски споразум потписан је 19. априла 2013. године између тадашњег премијера Александра Вучића и хашког оптуженика Хашима Тачија под посредовањем ЕУ. Иако споразум експлицитно не помиње образовање, он је отворио пут за постепену интеграцију севера Косова у албански сепаратистички косовски систем. Режим је годинама уверавао јавност да Бриселски споразум „не дира“ српске институције попут УПКМ, али у пракси није обезбедио никакав правни оквир за заштиту статуса Универзитета. Резултат: данас Министарство просвете „нема ниједан документ“ о УПКМ од 2013. године.
Охридски споразум 2023. – даљи корак ка признавању косовских институција
Охридски споразум (фебруар 2023) и Анекс за имплементацију (март 2023) представљају наставак Бриселског споразума. Он захтева од Србије да не спречава приступ Косова међународним организацијама, признаје косовске сепаратистичке албанске пасоше, дипломе, регистрацијске таблице и симболе. Члан 7 предвиђа „посебне аранжмане“ за српску заједницу, али у пракси Курти користи споразум да форсира интеграцију свих српских институција. ПроАктив упозорава да се управо преко Охридског споразума и Закона о странцима Косова (који је ступио на снагу 15. марта 2026.) врши притисак на запослене УПКМ да достављају податке за косовске дозволе.
| Споразум | Кључне одредбе о институцијама | Последице по УПКМ | Реакција режима Вучића |
|---|---|---|---|
| Бриселски 2013. | Интеграција севера, ЗСО, полиција, судови | Није заштићен статус Универзитета | „Не дирамо српске институције“ – лаж |
| Охридски 2023. | Признавање докумената, диплома, симбола | Притисак на боравишне и радне дозволе | „Нема документације“ – прање руку |
Запослени на УПКМ остављени на цедилу – ко их штити?
Почетком априла 2026. године, у дане викенда, управе факултета захтевале су од запослених без косовских докумената да доставе личне податке за привремене косовске боравишне и радне дозволе. ПроАктив истиче: „По ком правном основу и чијој директиви Универзитет захтева достављање документације ако за то не постоје релевантни акти?“ Професори раде у условима сталног притиска, а сада имају и званичну потврду да их држава Србија не штити.
Исти модел предаје: Грачаница и српске амбуланте
Исти режим који „нема документа“ о Универзитету, ћути док косовски инспекторат зауставља радове на манастирском конаку у Грачаници због „кршења косовског Закона о културном наслеђу“. Српске амбуланте у Сувом Грлу и Бањама код Србице поново су отворене, али без ознака Србије и Дома здравља Зубин Поток. ЕУ је „пронашла решење“, а Вучићев режим поново пере руке.
Режим Александра Вучића систематски урушава српске институције на Косову и Метохији
Ово није случајност, већ систематска политика предаје Косова и Метохије кроз Бриселске и Охридске споразуме. Универзитет, манастир Грачаница, амбуланте – све се своди на „нема документације, нема одговорности“. Режим СНС-СПС-а годинама обмањује јавност да „штити српске институције“, а сада се испоставља да нема ни папир који би то потврдио.
Грађани Србије, професори, студенти и сви који воле Косово и Метохију морају да се пробуде и затраже одговорност од режима Александра Вучића који систематски предаје српске институције. Време је да се каже доста – истина је на страни народа, а промене су могуће само ако се ујединимо против издаје. „Придружите се борби против издајничког и коруптивног режима Александра Вучића, јер истина је на страни народа, а промене су могуће ако не одустајемо од борбе“, на крају је закључио представник ПроАктива.
