Pročitaj mi članakŽivot ovog vojskovođe popočinje da se menja sa ratom između Rusa i Turaka za Krim sredinom 19. veka.
Да су чудни путеви Господњи прави пример је турски паша Јусуф Оглу, који се прославио као православни монах.
Причу о овом невероватном човеку на свом Инстаграм профилу поделио је отац Горан Ковачевић и све довео до суза.
Живот овог војсковође попочиње да се мења са ратом између Руса и Турака за Крим средином 19. века. Један од команданата који је предводио турску војску био је и Јусуф Оглу, чак је имао и почасну титулу паше.
Када су Турци у борбама заробили неке руске војнике, кренули су и да их муче. Јусуф паша је лично одобравао мучење, па их је и посматрао. Био је просто опчињен непоколебљивошћу и храброшу руских војника. Чак је знао и да их упита, одакле им осмех на лицу кад знају да их чека смрт. На крају је схватио да руски војници сву снагу и веру црпе из вере у Исуса Христа.
После тога је решио да истражи православље које му се много свидело. Према његовим житијима, после неких 20 година од тада, крстио се и примио православље, спремао се да напусти Турску и иде у Персију.
Међутим, Турци су сазнали за његову издају ислама, ухапсили су га, а после тога кренули и сурово да га муче. Између осталог, урезивали су му и крстове у кожу на грудима. На крају су му поломили и све кости. Мислећи да је мртав, Турци су га бацили како би га пси докрајчили.
Јусуф паша је преживео и имао срећу да су га таквог нашли неки руски трговци. Кад им је рекао шта га је задесило и видевши га таквог унакаженог, смиловали су се на њега и пребацили га на Кавказ. Оставили су га код једне жене да га негује док се не опорави. Опоравио се јесте, али није био ни налик оном човеку од раније. Мучење је оставило огромне последице – сада је био погурен и ходао је са штапом. Успео је да се пребаци такав до Одесе па је после живео у Казању и према житијима, доста времена је проводио на поклоничким путовањима.
У једном моменту, док је био у чувеном Оптинском манастиру, тотално је занемоћао. Ту су га примили у манастирску болницу, а како није добро причао руски а веровао је да му се ближи крај, питао је да ли неко од свештенства прича француски како би га исповедио и причестио. И Божјом вољом, испоставило се да старац Варсануфије прича француски и тако је он чуо невероватну причу о Јусуф паши, који је на крштењу добио име Никола.
Никола га је замолио да док је жив никоме не прича оно што му је рекао. Током боравка у болници Никола се опоравио, остао у манастиру где је постао монах и примио малу схиму. И знао је врло често да пита старца Варсануфија да ли он чује анђеоско појање које њему веома прија. Старац га није чуо, али је чувао Николину тајну да је био узнесе на небеса и причао да се у његовом присуству осећао невероватно. Говорио је да је Николи светлело лице док је говорио. Тражио је од њега да му опише „небеске станове“ које је виђао док је слушао анђеоско појање, Никола му је говорио да се то не може описати, али да ће ускоро и сам видети.
Врло брзо је и умро, кратко је поживео у манастиру. Један други старац Анатолије, добио је благослов да објави причу о Јусуф паши односно монаху Николи.
Иначе, кад су Јусуфа Николу купали пред смрт, тело му је цело било у ранама, баш онаквим каквим су га му Турци нанели. Био је сав у ранама од бичевања, а на грудима су му се видели урезани крстови.
