Прочитај ми чланакПутници из Србије су огорчени јер ЕЕС систем у пракси не функционише како је најављено, због чега на граничним прелазима чекају сатима.
Нови систем на граничним прелазима и аеродромима створио је велике гужве, застоје и вишесатна чекања.
Иако је Европска комисија годинама најављивала ЕЕС систем као меру која ће модернизовати и убрзати проток путника укидањем ручног печатирања пасоша, пракса је донела супротан ефекат – километарске колоне, колапс на прелазима и незадовољство путника и из ЕУи других делова света који морају да чекају у редовима.
ЕЕС систем је посебно иритантан за путнике који нису из ЕУ. Наиме, овај систем се односи искључиво на држављане трећих земаља (укључујући Србију), али и и Велику Британију, САД, Турску и друге земље који у Шенгенску зону улазе на краткотрајни боравак. За ове путнике систем је постао извор велике фрустрације из неколико кључних разлога:
Обавезан излазак из возила: За разлику од ранијег периода када су путници пасоше предавали директно кроз прозор аутомобила или из седишта аутобуса, ЕЕС захтева да путници (нарочито у аутобусима) физички изађу, стану у ред испред шалтера или кућица и позирају испред камера и скенера.
Подаци се узимају више пута иако је систем централизован: Многи путници доживљавају фрустрацију јер им се подаци траже више пута током истог путовања.
Осећај дискриминације: Док држављани земаља ЕУ пролазе брзо, без икаквих биометријских провера, грађани земаља ван ЕУ преусмеравају се у споре траке где се третирају под строгим безбедносним надзором. Ово код путника ствара психолошки притисак и осећај да су грађани „другог реда“.
Губитак предвидивости путовања: Због ЕЕС-а, нико више не може са сигурношћу да планира време доласка на дестинацију. Путници пропуштају уговорене летове, возове или термине у хотелима, што уноси огроман стрес и нервозу у свако планирање путовања у ЕУ.
Путници су огорчени јер нови систем очигледно не функционише како је најављено, због чега на прелазима чекају сатима. Уместо брже процедуре, на граници их дочекује агонија са километарским колонама и непрестаним узимањем отисака и фотографисањем при сваком преласку.
„Третирају нас као стоку, а не као људе“
Наша саговорница поделила је своје искуство са пута кроз Хрватску до Бањалуке. Уместо рутинског транзита доживела је, како каже, стрес какав није могла ни да замисли у 21. веку.
„Више сам времена провела чекајући на граници него у вожњи, и то у 21. веку, мени је то потпуно нечувено. Кренула сам на пут кроз Хрватску, била сам само у транзиту ка Бањалуци, а доживела сам стрес какав нисам очекивала“, рекла је Биљана из Вршца за Мондо.
Описала је изузетно исцрпљујућу процедуру кроз коју пролазе сви путници, нагласивши да од ње нису изузета чак ни деца, као ни особе са инвалидитетом.
„Чим стигнете на границу, терају све из аутомобила напоље, без изузетка. Гледала сам људе који једва стоје, на штакама, како морају да излазе. Родитељи ваде малу децу из седишта и подижу их да би их камера, која је залепљена за кућицу, боље уснимила. Третирају нас као стоку, а не као људе. И онда иде фотографисање. Али не једном, него сваки пут изнова. На улазу у Хрватску – фотографишу. На излазу исто. У повратку иста прича, на улазу, па излазу, и сваки пут иста процедура. За три дана су ме фотографисали четири пута. Ја се питам зашто? Шта ће им четири моје фотографије за три дана? Колико се сећам из најава, речено је да ће се то радити само први пут при уласку у Европску унију. Ја сам већ више пута улазила и сваки пут све раде из почетка. И нико нас није обавестио да ће процес овако изгледати. Дођете на границу и тек тада схватите кроз шта морате да прођете“, каже Биљана за Мондо.
Наша саговорница додаје и да су колоне огромне и да људи чекају и по четири сата на врућини.
„Гледам породице са децом, нервозу, умор, чујем вриску и питам се да ли је могуће да ово проживљавамо данас. Прича се о слободи кретања, а контроле никад веће. Ово није хумано. И стварно не видим коме овај систем помаже, јер путницима сигурно не“, поручује Биљана.
„Путници су збуњени, возачи често заврше у погрешној колони“
„Прошле недеље ишао сам са двоје колега на службени пут, и намерно смо кренули ујутру, иако смо састанке у Загребу имали тек у поподневним часовима. Важно је да возачи знају да им мапа не показује ни изблиза време задржавања, ту више нема правила. Досадашње искуство показује да су два сата неки стандард чекања,“ рекао нам је Милан (44) из Београда.
„У одласку, средином дана, чекали смо преко два сата. Иста је ситуација и у повратку, који је био у петак увече, око 23х. Скоро три сата смо били на граници. Отворене су само три или четири ‘кућице’, једна колона је за ЕУ/ЕЕА/ЦХ, остале за све пасоше. Возачи се често и збуне, заврше у погрешној колони, а чекање и нервоза не чине их баш расположеним да пропусте некога ко је погрешио, па мора да промени траку. Труби се, људи излазе, шетају, протежу се, шта ће…“
Питали смо и коју је процедуру наш саговорник, који често путује, прошао.
„Фотографисање је обавезно и при уласку, и при изласку. Иако сам првобитно разумео да се отисци прстију узимају само једном и потом важе три године, од почетка примене су ми већ три пута узимали отиске прстију. Имам утисак да систем није довољно јасно комунициран, и да су путници збуњени. Најављен је као нешто што ће смањити гужве, али заиста не могу да замислим сценарио у ком је гужва мања, ако процедура по човеку траје по пар минута дуже,“ огорчен је Милан.
Док је чекао у петак увече, гледао је више аутомобила са српским регистрацијама, како окушавају срећу у ЕУ/ЕЕА/ЦХ колони.
„Неки човек је прошао након краће приче, не знам, можда је и имао неки од тих пасоша. Али, после њега, српске таблице и граничар га враћа. И то прилично оштро. Показује му руком да се врати на крај бесконачне колоне. Човек клима, поново улази у Хрватску и одмах креће да се ‘угура’ у нашу колону. Требало би да су казне за то велике, али ваљда и граничари схватају да људи погреше. Ипак, када чекате три сата а неко би да се ‘угура’ испред вас, стварно вам свега буде преко главе.“
Питали смо Ивана и да ли има неки савет за возаче?
„Имајте у колима течност, грицкалице, не знам како су се сналазили људи са малом децом. И пошто на целом потезу којим смо ми прошли имају само два тоалета која стоје уз пут, препорука је да и физиолошке потребе обавите на време, јер једноставно не знате колико ћете бити у колони“, закључио је он.
Како функционише ЕЕС систем?
ЕЕС (Entry/Exit System) је аутоматизовани ИТ систем Европске уније који дигитално региструје уласке и изласке држављана из земаља које нису чланице ЕУ и Шенгена (укључујући путнике из Србије).
Он у потпуности замењује досадашње ручно печатирање пасоша и важи за краткотрајне боравке.
Овако би требало да функционише у пракси:
Први прелазак границе: Приликом првог уласка у неку од земаља које користе ЕЕС, гранична полиција узима ваше биометријске податке: фотографисање лица уживо и скенирање отисака прстију.
Ови подаци се трајно чувају у централној бази података наредних неколико година.
Наредни уласци и изласци: Приликом сваког следећег путовања, на граници само прислањате пасош на скенер, а систем аутоматски очитава ваше податке, проверава дужину дозвољеног боравка и евидентира тачан датум и време уласка/изласка.
Праћење боравка: Систем уместо вас рачуна колико дана сте провели у Шенгенској зони.
Подсетник је да правило остаје исто – максимално 90 дана боравка унутар било ког периода од 180 дана.
ЕЕС систем премењује 29 европских држава, 25 које су чланице ЕУ, изузев Ирске и Кипра, и 4 које нису у ЕУ, али се налазе у Шенген зони.
25 чланица ЕУ (све осим Кипра и Ирске): Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска.
4 земље изван ЕУ које су део Шенгенског простора: Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска.
Ко је изузет?
ЕЕС се не односи на држављане земаља ЕУ, Швајцарске, Норвешке, Исланда и Лихтенштајна, као ни на власнике дипломатских пасоша и носиоце боравишних дозвола.
Кључне предности система
Брже и лакше провере: Након иницијалног уноса биометрије, прелазак границе би у теорији требало да буде бржи јер се пасоши више физички не прегледају и не печатирају.
Већа безбедност: Систем аутоматски детектује путнике којима је истекао дозвољени боравак (прекршиоце визног режима), као и особе које покушавају да пређу границу са лажним идентитетом.
Детаљније информације о примени, тачним земљама у којима се ЕЕС користи и процедурама можете погледати на званичној страници Систем уласка и изласка (ЕЕС) – ЕУ у Србији.
Грчка користи „флексибилни модел“ за српске туристе
Подсетимо, Грчка ће обуставити примену овог система за српске туристе од 1. јуна до 30. августа како би се убрзао проток возила и избегле велике гужве на граничним прелазима.
Како функционише у пракси: Током шпица сезоне и највећих гужви, гранична полиција ће обављати основну проверу докумената без узимања биометријских података (отисака прстију и фотографисања).
Изузеци: Систем би могао спорадично да се примењује током ноћних сати када нема гужве, али тако да не утиче на стварање нових задржавања.
Ваше мишљење нам је важно – оставите нам коментар, није потребна регистрација!
