Путовање из Србије у Европу од ове године више није исто. Уместо старог печата у пасошу, на спољним границама Шенгена ради Ентрy/Еxит Сyстем, познатији као ЕЕС. Систем електронски бележи улазак и излазак, узима податке из путне исправе, фотографију лица и отиске прстију. Од 10. априла 2026. потпуно је оперативан на границама 29 држава које га користе. Ипак, то не значи да исти поступак чека путнике свуда на континенту.

Најчешћа грешка је да се ЕЕС поистовети са Европском унијом. Систем није везан за чланство у Унији, већ за земље које учествују у шенгенском режиму. Међу 29 држава које га примењују јесу Хрватска, Мађарска, Грчка, Бугарска, Румунија, Италија, Аустрија, Немачка, Француска, Шпанија и Словенија, као и Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн.

Кипар и Ирска јесу чланице Европске уније, али нису део тог шенгенског простора. Зато на њиховим границама нема ЕЕС процедуре. Исто важи и за европске државе које нису у Шенгену: Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Уједињено Краљевство. За многе грађане Србије то су управо најближе и најчешће дестинације.

Ипак, порука стручњака и самих текстова који прате увођење система је јасна: „нема ЕЕС-а“ не значи „нема границе“. Ако путник из Србије иде у Албанију или Црну Гору, тамо и даље важе правила те државе. Треба проверити да ли је довољна лична карта, да ли треба пасош и колико је дуг дозвољени боравак. Исто важи за Кипар, Ирску и Велику Британију. Свака земља има сопствене услове уласка.

Посебно је важно шта се дешава ако се путовање наставља. Ако неко из Србије прво оде у државу која не користи ЕЕС, па одатле пређе спољну границу Шенгена, процедура се појављује управо на том прелазу. Није пресудно одакле је путник кренуо, већ коју границу прелази. То је нарочито значајно за путовања аутомобилом кроз више држава.

ЕЕС је заменио ручно печатирање пасоша и служи да се аутоматски прати колико је неко остао у шенгенском простору. За држављане Србије који путују на кратак боравак то значи регистрацију при првом уласку у систем. Али систем није „европски“ у смислу да важи на целом континенту. Када га нема, остаје старо правило: пре поласка треба проверити услове конкретне државе у коју се улази.

За путнике који желе да избегну нову биометријску процедуру најједноставније остају земље региона и поједине чланице ЕУ ван Шенгена. Ипак, избор дестинације само зато што „тамо нема ЕЕС-а“ може да завара. Гранична контрола нигде није укинута. Промењен је само начин на који се улазак у Шенген бележи.

(Србин инфо)