Подешавања / Settings

Због чега је власт наљутила народ и актуелизовала споразум који је још Драшковић потписао пре 11 година, и то код најављених ванредних избора? Због чега доводи у питање свој опстанак на власти и ојађени народ љути и отвара му још увек свеже ране као последице срамног бомбардовања, рушења, убијања без пардона и засипања ОУ и плутонијумом? Да ли је власт толико сигурна у себе, своју надмоћ и успех те ризикује рејтинг тик пред расписивање ванредних избора, који су и по дефиницији признање неуспеха и неефикасности?

Српска јавност је коначно дочекала да врховни командант њене оружане силе, председник Републике Томислав Николић, проговори о војним питањима „осећајући потребу да јој се обрати“, како је сам истакао у уводу ауторског текста у „Вечерњим новостима“[i]. Наглашавајући да то не чини како би се, јелте, правдао, „већ зато што постоје бројне малициозне и нетачне информације и интерпретације Споразума“.

Да ли ће војници и особље НAТО имати слободан приступ целој територији Србије, имунитет по Бечкој конвенцији и низ других привилегија, требало би да буде познато до краја фебруара, када истиче рок да председник Томислав Николић парафира Закон о сарадњи са Aлијансом у области логистике.

Последњи јавни иступ Ивице Дачића, који противљење пузајућем уласку Србије у НАТО назива „лажном забринутошћу и изговором за још један бескрупулозан напад“, само је једна у низу његових нервозних и неумерених реакција последњих недеља.

Закон о сарадњи са НAТО изазвао је оштре полемике, а све очи упрте су у председника Србије, који треба да стави свој потпис.