Подешавања / Settings

Тренутно је један од највећих проблема однос између самих украјинских православаца, односно између Православне цркве Московског егзархата и самопрокламоване аутокефалне украјинске цркве, коју није признала ниједна званична помесна православна Црква у свету, закључно са Српском православном црквом.

Како год било, коначни одговор на питање да ли жели да Украјина постане друга Грчка или пак јамац евроазијске безбедности, што за собом повлачи и низ погодности које нуди Евроазијска унија, добити ћемо 2015. године када се буду одржавали слиједећи председнички избори. На Кијеву је да одлучи, а уколико су у недоумици могли би да погледају како су прошле остале земље које су биле опијене сном о богатој и демократској Европи.

„Мртвачки ковчег“ су носили мушкарци: двојица у радничким комбинезонима, плус – један у лекарском мантилу и један у украјинској војној униформи. За сандуком је ишао „весели спровод“ чији су неки учеснци носили маске Гаја Фокса, многима познатије као „анонимус маске“.

Расположење се међу демонстрантима у Кијеву мења на сваких 5 – 10 минута од апатично-незаинтересованог до агресивно-узнемирујућег

Поводом последњих догађаја у Украјини, која је за разлику од Србије одложила ЕУ интеграције макар на шест месеци, редакција „Србин.инфо“ је разговарала са професорком Тамаром Гезенковом, заменицом директора Руског института за стратешка истраживања.

Србија је у великој опасности да постане Украјина. Све су снажнији спољни притисци да се одрекнемо Европске уније, да и економски и војно приступимо једном другом савезу. Нараста плима такве пропаганде и у самој Србији.

Након украјинског одбијања да потпише Споразум о придруживању Европској Унији, постаје сасвим прихватљиво и разумљиво зашто би и Србија требало да прекине свој пут у ЕУ.

У Кијеву одржани протести поводом одлуке владе да одустане од придруживања Европској унији. Без сарадње са Русијом, Украјина у врло тешкој економској ситуацији

Битке око Украјине су у току Другог светског рата биле међу најсуровијим, а само у једној од укупно четири битке за украјински град Харков погинуло је око 300.000 људи. Наизменично освајање Украјине од Совјета и Немаца довело је до тога да је, на пример, баш Харков био чак 70 одсто уништен на крају рата, док је погинуло десетине хиљада његових житеља. Иако ратова у Европи данас више нема, украјински „фронт” је и даље једно од попришта борбе и то безочне геостратешке борбе Запада и Истока.

Ситуацију хладне главе анализирају у Берлинер цајтунгу. „Предности Споразума о асоцијацији са Европском унијом су апстрактне, то је стратешко самоопредељење немерљиво у доларима или еврима. А како су само дивна и конкретна обећања и посебно претње које стижу из Москве! Политичка одлука на послетку свела се на обарање руку, а ту су мишићи Владимира Путина били превише снажни.“

Србски Образ поздравља одлуку Владе Украјине да одустане од припреме споразума о придруживању са Европском унијом, чиме је послата веома важна и охрабрујућа порука и нама Србима.

Председник Русије Владимир Путин је замерио европским земљама да врше притисак на Украјину у намери да је натерају да потпише споразум о придруживању.

Премијер Турске Реџеп Ердоган је после преговора са Владимиром Путином у Санкт Петербургу потврдио заинтересованост Анкаре за потписивање одговарајућег споразума.

Украјина је обуставила припрему Споразума о придруживању са ЕУ. Ову одлуку је донео кабинет министара републике. Штавише, релевантним министарствима је поверено да наставе дијалог са земљама ЗНД и Царинске уније о јачању економских и трговинских веза. Украјински председник Виктор Јанукович изјавио је да ће заједно са тим, Украјина паралелно наставити пут европских интеграција.

Украјина, на 20. позицији на ФИФА ранг листи, најбоље је пласирани тим који неће учествовати на Светском првенству 2014. године у Бразилу, али је Србија убедљиво најскупља репрезентација које неће бити наредног лета на Мундијалу!

Неуспех Кијева да озакони ослобађање Јулије Тимошенко, што је кључни услов договора с Бриселом, оснажује Москву.

Ванредно заседање Врховне Раде на којем је требало да парламентарци усвоје три основна евроинтеграциона закона завршило се без резултата. О детаљима од дописника Гласа Русије Јекатерине Иванове.

Можда без информационе подршке, али ипак, са успехом, у Београду је протекла прва Међународна евроазијска конференција у организацији друштвеног покрета Евроазијска Србија. Један од њених учесника био је млади украјински историчар Сергеј Белоус. О себи Сергеј каже да је Србију одабрао зато што је још у школи учитељица говорила о Србима као о пријатељском народу за Русе.

Лопови најчешће нападају оне барже које имају слабу заштиту, и то док пролазе кроз тешко приступачне делове реке.

Крајем новембра у главном граду Литваније ће бити одржан самит ЕУ, на којем ће Украјина бити примљена као удружена чланица ЕУ. Да би постала пуноправна чланица, Украјина мора да не само потпуно реформира државне институте, већ и утроши 165 милијарди евра на техничку модернизацију.