Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Крајем новембра у главном граду Литваније ће бити одржан самит ЕУ, на којем ће Украјина бити примљена као удружена чланица ЕУ. Да би постала пуноправна чланица, Украјина мора да не само потпуно реформира државне институте, већ и утроши 165 милијарди евра на техничку модернизацију.
Ни то није све. Слободно тржиште значи потпуну пропаст неконкурентних украјинске индустријске производње и пољопривреде, како се то десило у Пољској, Бугарској, Румунији, Летонији и Литванији, те попуњавање унутрашњег тржишта западноевропском робом. Зашто је то потребно Украјини, те каква је права плата за чланство у европском клубу за остале сиромашне источноевропске земље? Зашто сан о ситом европском животу доводи их у Евробукванију?
После распада СССР-а бивше чланице социјалистичког логора су у току краћег времена уживале у својој независности. Геополитички положај, историјска мотивација или неспособност да самостално изграде ефикасан систем економије окренули су их Западу. С друге стране, самој ЕУ су под хитно била потребна нова тржишта, ради тога је Брисел почео да активно привлачи нове чланице. Поробивши их економски, користећи њихове ресурсе, ЕУ им није пружила једнака права с другима. Те земље играју улогу колонија, куда се увози роба и одакле се извозе ресурси, између осталих, и у виду пореза. ЕУ, која привидно ради на принципу консензуса, уствари постоји ради интереса јачих. Ако француски сељак добије дотације у износу 430 евро по хектару, летонски сељак добије 100 евра.
Украјину не плаши таква перспектива. Међутим, стриктне рачунице свих предности и мана од удруженог чланства, као и самог чланства, зачараном становништву нико не показује. Међутим, перспективе не изгледају радосне. Пред микрофоном је експерт Кијевског центра политичког истраживања и конфликтологије Денис Кирјухин.
Мишлења економиста, чак присталица потписивања споразума о удружењу стварања зоне слободне трговине између Украјине и ЕУ, сматрају да у ближој перспективи такав споразум неће бити уносан са економског гледишта. Угрожене ће бити читаве гране украјинске економије – између осталих, изградња авиона, бродова – гране, које су тесно повезане у оквиру сарадње Украјине и Русије.
Биће затворено неколико хиљада предузећа, практично све гране високих технологија чека ликвидација. Клонуће и пољопривреда. Украјина ће моћи да без царине извози највише 10 одсто укупних испорука жита у ЕУ годишње. Дакле, приступ Украјине тржишту ЕУ са 500 милиона становника неће бити толико слободан. Зато ЕУ ће моћи да повећа свој извоз у Украјину од 18 на 30 милијарди евра годишње. Међутим, ако коначно потисне украјинске производе са сопствених тезги – онда на 45 милијарди.
