Прочитај ми чланак
О геополитичкој ситуацији у Европи и о томе да ли би словенске земље попут Србије и Украјине требало да крену ка евроинтеграцијама или у савез са Русијом, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Тамаром Гузенковом, заменицом директора Руског института стратешких истраживања.
Познато је да Ватикан од распада СССР доста уложио да ојача унијатскуи елемент у Украјини и изазове поделе међу самим украјинским православцима. Каква је тренутна верска слика у Украјини?
– Ти процеси су и данас актуелни. Тренутно је један од највећих проблема однос између самих украјинских православаца, односно између Православне цркве Московског егзархата и самопрокламоване аутокефалне украјинске цркве, коју није признала ниједна званична помесна православна Црква у свету, закључно са Српском православном црквом.
Тај проблем је исти као што СПЦ има са такозваном аутокефалном македонском црквом у Македонији. И нажалост то је већи проблем, а не проблем између самих православаца и унијата. Унијати чине око 20 одсто становништва Украјине, они су сконцентрисани углавном у западном делу државе, те је само тамо и присутан проблем. Централни и источни део Украјине је изразито православан и ту је изражен наведени проблем између самих православаца.
Да ли нам нешто можете речи о геополитичком положају Украјне у односу на ЕУ и Русију? Многи тренутно ЕУ упоређују са СССР уочи распада, међутим то не спречава Брисел да се и даље агресивно понаша у источној и јужној Европи, често и намерно се сукобљавајући се легалним и легитим интересима Русије?
– У најближој перспективи, Украјина ће наставити да се понаша као клатно које се клати између ЕУ и Царинске уније (Русије, Белорусије и Казахстана) и тако ће избегавати дефинитивно решење за свој положај. Свих ових година је Украјина подржавала многовекторску политику. И сви покушаји неких украјинских актера да окончају украјинску повезаност са Русијом и Белоеусом, зарад што ближих односа са ЕУ завршавали су се њиховим поразом.
Каже се – Ако не можеш да се научиш на својим грешкама, онда је боље да се учиш на туђим, али украјински председници не могу ни на својим ни на туђим грешкама да се науче!
Сећате се 2006. године да је украјински председник Виктор Јушченко покушавао да Украјину увуче у НАТО. И како се то завршило – Украјина није ушла у НАТО, а Јушченко не само што није опет изабран за председника Украјине, већ му се завршила и политичка каријера. Од 70 одсто подршке у бирачком телу спао је на три одсто.
Јануковичу је покушао да скраћеницу НАТО замени са скраћеницом ЕУ, али ствар је заправо иста: већинско украјинско становништво одбија да има блиске односе са ЕУ на рачун губљења блиских односа са Русијом што може господина Јануковића да кошта другог председничког мандата. 2015. године.
Сада Јанукович изајвљује да ће изразити проевропску правац Украјина да замрзне на пола године. Није јасно шта он хоће да добије за тих пола године. Да ли хоће да умири Русију, како би она наставила да улаже у Украјину, док Кијев на мала врата улази у ЕУ или мисле да ће Русије за тих шест месеци да промени своје мишљење о евроинтеграцијама Украјине?
Руска академија науке сада разматра нови и квалитетнији концепт руско-украјинске сарадње, али ако се потпише документ о украјнском приближавању са ЕУ, све ће то бити обустављено.
Иначе, не жели само Украјина да има блиске односе са Царинском унијом. То желе Индија, Вијетнам, Турска. Ма како то изгледало чудно и Турцима је исто речено, када су предложили да се започну преговори о њеном евентуалном ччланству у Царинској унији. Ако желе да имају блиске економске односе с Царинском унијом, не могу да истовремено имају и зону слободне трговине са ЕУ. Исто важи и за нашу пријатељску Србију – закључује Тамара Гузенкова.
Наставиће се
(Србин инфо)
