Прочитај ми чланак
(theguardian.com., Глас Русије)
Неуспех Кијева да озакони ослобађање Јулије Тимошенко, што је кључни услов договора с Бриселом, оснажује Москву.
Фотографија: Проевропски политичари у парламенту Украјине протестују због неуспеха да се донесе закон којим ће се ослободити Јулија Тимошенко. Фотографија: Сергеј Супински / АФП / Гети
Наде Европе да ће надгорњати Владимира Путина и измамити Украјину из орбите Москве путем слободне трговине и перспективе чланства у ЕУ претрпеле су неуспех у среду, када је парламент у Кијеву омануо у доношењу кључне одлуке која би земљу померила према западу.
Украјина је предложила Европи, која жели слободу за Јулију Тимошенко, да надокнади економске губитке републике од гасног споразума који је бивша премијерка потписала са Русијом.
Такву врсту предлога је дао у ТВ наступу украјински посланик Врховне Раде, заменик шефа фракције владајуће Партије региона Михаил Чечетов.
Руководство земље сматра да је споразум са Русијом крајње неповољан за Украјину, а потписан је у време када је владом руководила Тимошенко.
Премијер Украјине Николај Азаров тврди да је земља за три године због тог уговора изгубила 20 милијарди долара.
Скупштина је одложила доношење закона којим би се бивша премијерка Јулија Тимошенко ослободила из затвора, да оде у Немачку на лечење.
Такво нечињење је у Кијеву виђено као тактика одуговлачења председника Виктора Јануковича и као победнички поен за Кремљ у његовој кампањи да задржи утицај на бившим совјетским територијама између Русије и ЕУ.
Самит ЕУ крајем месеца у Литванији ће одлучити да ли да стави Украјину на пут ка ЕУ кроз потписивање Споразума о слободној трговини и оним што је познато као „Споразум о придруживању“, први корак ка отварању ЕУ преговора о чланству.
У жестоком окршају између Москве и Брисела, Путин је постигао значајну победу у септембру, када је Јерменија направила преокрет, откачила године преговора са ЕУ, и најавила да ће се придружити Царинској унији с Русијом на челу.
Москва користи оружја трговинских ратова и снабдевање гасом да би присилила бивше совјетске републике да заобиђу Европу у корист ближе везе са Русијом, у ономе што личи на игру „све или ништа“.
Украјина, са популацијом од 46 милиона и кључном транзитном територијом за руске испоруке гаса Европи, велика је награда на овом такмичењу. Рукавице су, изгледа, скинуте само две недеље пре почетка кључног самита у Виљнусу, главном граду Литваније. Јануковичева администрација изгледа игра на оштрици, Москва изгледа задовољно, а Брисел утучен због развоја догађаја ове недеље.
Пат Кокс из Ирске и Александар Квашњевски из Пољске, европски посредници у Украјини, били су, због извештаја о својој мисији, у Европском парламенту у среду увече. Сви знаци су да ће доставити извештај о мисији још недостигнутој.
Немачка је од пуштањаТимошенкове начинила услов за потписивање пакта ЕУ са Украјином. Литванија, која тренутно председава ЕУ и бивша је совјетска територија, снажно је аргументовала против везивања такве стратешке одлуке са судбином једне особе. Пољска и Шведска су такође биле снажни заговорници тога да се посао са Украјином сврши.
Главни критеријум који Јанукович мора да испуни за пакт са Европом је крај „селективне правде“, односно манипулација правосуђем у политичке сврхе. Ово би могло да важи за случај Тимошенкове: она је у 2011 осуђена на седам година, многи сматрају из политичких разлога.
Али тамни облаци су се навукли у понедељак, када су украјинске власти привеле и главног адвоката Тимошенкове, да га испитају о наводном насиљу у породици. Такође, Јанукович је отишао у Москву за викенд, на тајне преговоре с Путином.
Кокс и Квашњевски ће доставити извештај о својој 18-месечној мисији, који ће разматрати министри иностраних послова ЕУ следећег понедељка, пре самита у Литванији. Дипломате у Бриселу кажу да су опале шансе за постизање договора у Виљнусу, али и то поигравање на оштрици може да се настави до последњег минута.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
