Подешавања / Settings

Историчар Хрвоје Класић спада у млађе хрватске интелектуалце који нису омиљени „широким масама“. Његове оцене догађаја из недавне прошлости одударају од стереотипа, па га запенушани „домољуби“ пресрећу на улици и оптужују да је Србин, издајник, продана душа…

„Обећао сам јој да ћу се вратити и одржао сам реч, као што то раде руски војници“, рекао је тада Николај.

Један од главних маршева уз који на парадама у Москви маршира руска војска посвећен је нашем народу.

Ризикујући живот своје бројне породице Хајрија Имери Михаљић је из логора у Косовској Митровици, марта 1942. године, изнела шестомесечну јеврејску бебу, не заборављајући да је непрекидно подсећа ко је…

Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистичког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892-1980) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу.

Недавно сам на интернету нашао једну врло интересантну причу о догађајима из Великог Отаџбинског рата. Догађаји о којима аутор прича дешавају се у време стаљинградске битке, а затим после рата.

На интернет издању „Руске речи“ (ruskarec.ru) од 26. октобра 2014. г. се појавио ауторски чланак Александра Широкова под насловом „Црвена армија: Ослободилац или окупатор?“, а поводом 70-тогодишњице тзв. „ослобођења“ Београда (20. октобар 1944. г.) од стране Брозових прекодринских партизана и совјетске Црвене армије. На овај чланак се у истом контексту надовезује и претходни чланак са истог портала „Мој деда је ослобађао Београд“ Динаре Чрачове од 20. октобра 2014. г.

– „Београд на води“ са својим кулама већ се најављује као реалност док на предложеним макетама простор старог сајмишта означава само пар безличних кравдратића. И лева и десна обала Саве представљају целину и сматрамо да је значајно још у овој фази одредити јасну концепцију будућег Меморијалног центра.

Ти баштиници не само да су прославили наведену 70-огодишњицу, већ су и у госте позвали председника Руске Федерације Владимира Путина, па су чак и веома успешно организовали војну параду српске војске.

Словачка је поводом 70. годишњице Словачког народног устанка одликовала посмртно двојицу пилота Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, Арсенија Бољевића и Саву Пољанца који су се током Другог светског рата борили у том словачком бунту против фашиста и марионетске фашистичке Независне Словачке.

Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.

Директива је, дакле, захтевала убиства широког круга људи, што је ускоро почело да се спроводи у дело. Најпре у Србији. И најпре по српским варошима и селима. И опет је употребљен познати рецепт са слањем Лењина да диже револуцију и разбија систем „изнутра“.

Како је у грађанском рату партизана и четника нестала цела планина, њено становништво и прошлост. Заборављено да је Колубарска битка добијена на овом платоу Сувобора у децембру 1914.

Седам деценија након операције „Ваздушни мост“, на западу познатија као „Халијард“, која важи за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија, дошло је до сусрета једног од авијатичара, ветерана Милтона Френда (92) и Ника Михаиловића, српског емигранта који је као 15-годишњи младић и сам учествовао у спасавању оборених пилота.

Пут од Бањице ка Јајинцима био је пут у једном смеру. Ипак, неколико логораша успело је да побегне натраг у живот.

На крају долазимо до следећег закључка: сада Русија и Србија треба да учврсте међусобне односе, а такође и односе са Немачком да би били опоненти САД и Великој Британији.

Припадници Војске Србије одржали су јуче прву пробу параде коју ће поводом 70. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату одржати 16. октобра у главном граду.

Catena mundi открива: Како с се Македонци односили према Србима 1941. Потресно сведочење двојице српких свештеника.

Први дани окупације у свакој поробљеној земљи увек су најтежи. Људи се осећају поражено, понижено и ожалошћено због губитка људских живота и разорених домова. Тежак и горак осећај изгубљене слободе и страх од неизвесне будућности притиска сваког појединца. Тешко пораженима, увек је говорио наш народ. Тако је било и у Србији после Априлског рата и окупације. Посебно тешко стање изазвало је бомбардовање Београда и других градова Србије.

Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби.